Opsada Nikeje

Izvor: Wikipedia
Opsada Nikeje
Segment Prvog krstaškog rata
Datum 14. maj - 19. jun 1097.
Lokacija Nikeja
Rezultat Pobeda krstaša i Vizantije
Zaraćene strane
Krstaši
Vizantija
Turci
Komandanti i vođe
Boemund Tarantski
Rejmond Tuluški
Gotfrid Bujonski
Manuel Butumit
sultan Kilij Arslan
Snage
nepoznato nepoznato
Žrtve i gubici
nepoznati nepoznato

Opsada Nikeje desila se od 14. maja do 19. juna 1097. tokom Prvog krstaškog rata.

Uvod[uredi - уреди]

Nikeja je smeštena na istočnoj obali jezera Askanije, a osvojili su je Turci Seldžuci 1077. godine. Nikeja je postala glavni grad Rimskog sultanata. Tokom Seljačkog krstaškog rata 1096. seljaci krstaši su harali okolinom Nikeje i onda su bili katastrofalno poraženi od Turaka. Na osnovu tako lake pobede nad krstašima sultan Arslan I je verovao da drugi talas krstaša nije nikakva opasnost. Sultan je čak ostavio svoju porodicu i blago u Nikeji i otišao istočno da se bori protiv drugih neprijatelja. Nije znao da drugi talas krstaša predstavljaju mnogo bolje obučeni krstaši, a ne seljaci kao u prvom.

Krstaši opsedaju[uredi - уреди]

Krstaši su napustili Konstantinopolj krajem aprila 1097. Gotfrid Bujonski je prvi stigao do Nikeje zajedno sa Boemundom Tarentskim, Tankredom Galilejskim, Rejmondom Tuluškim i Robertom Flandrijskim. Sa njima su došli i Petar Pustinjak i ostaci Seljačkog krstaškog pohoda, te malo Vizantinaca pod Manuelom Butumitom.

Stigli su 6. maja kraj Nikeje, ali nedostajalo im je hrane, pa je Boemund Tarentski organizovao snabdevanje kopnom i morem. Grad su stavili pod opsadu 14. maja, rasporedivši se po raznim delovima gradskih zidina. Grad je bio dobro branjen sa 200 kula. Boemund se ulogorio severno od grada, Gotfrid istočno, a Rejmond i Adhemar južno.

Poraz sultana Arslana[uredi - уреди]

Da bi razbili opsadu turski branioci Nikeje su napali krstaše, ali Turci su poraženi u tom okršaju i izgubili su 200 ljudi. Posle toga Turci šalju poruke sultanu Arslanu da se vrati. Arslan je shvatio da je pogrešio u proceni snage krstaške vojske pa se odlučio vratiti u Nikeju.

Najpre su Rejmond Tuluški i Robert Flandrijski porazili 20. maja istureni deo Arslanove vojske. U žestokoj bici, koja je trajala do u noć, krstaška vojska je porazila 21. maja sultana Arslana. Obe strane su imale velike gubitke, ali sultan se povukao uprkos poziva u pomoć od strane Nikejskih Turaka.

Ostatak krstaške vojske stiže do kraja maja, a Robert Kurthoz i Stefan Blua su stigli početkom juna. U međuvremenu krstaši prave velike opsadne sprave, koje doguraju do jedne kule, koju su istovremeno nastojali potkopati odozdo. Kula je potkopavanjem bila samo oštećena.

Gotfrid Bujonski

Dolazak Vizantinaca[uredi - уреди]

Car Vizantije Aleksije Komnin nije hteo da prati krstaše, nego se sa svojom vojskom kretao iza njih, a logorovao je u obližnjem Pelakanu. Odatle je slao brodove i pomagao krstašima da blokiraju jezero Askaniju, koju su Turci dotad koristili za snabdevanje Nikeje hranom. Pod komandom Manuela Butumita stigli su brodovi puni strelaca. Generali Tatikije i Cita su došli sa 2.000 peltasta.

Vizantinci tajnim pregovorima zauzimaju Nikeju[uredi - уреди]

Posle povlačenja sultana Arslana Turci stanovnici Nikeje su pisali caru Aleksiju Komninu moleći za pomoć. Aleksije Komnin naređuje generalu Butumitu da bez znanja krstaša tajno pregovara o predaji Nikeje. Tatikije se trebao pridružiti krstašima i direktno napasti zidine, a Butumit se trebao pretvarati da to isto radi, tako da izgleda kao da su vizantijski vojnici osvojili grad. Tako je i učinjeno i Turci su se predali 19. juna Butumitu.

Krstaši su ogorčeni jer nisu mogli popljačkati grad[uredi - уреди]

Kad su krstaši shvatili da je Aleksije Komnin zauzeo grad pregovorima, bili su jako ljuti, jer su se nadali da mogu popljačkati grad. Butumit je proglašen vojvodom Nikeje i zabranjuje krstašima da ulaze u grad u grupama većim od 10 ljudi. Proterao je turske generale, a porodica sultana Arslana je otišla za Konstantinopolj i oslobođena je uz otkup.

Krstaši se zaklinju Aleksiju Komninu na odanost i vernost[uredi - уреди]

Aleksije Komnin je dao krstašima novac, konje i druge darove, ali krstaši nisu bili zadovoljni, jer su verovali da bi imali mnogo više da su sami zauzeli Nikeju. Aleksije Komnin nije dopustio krstašima da idu, dok se nisu zakleli na odanost i vernost Aleksiju Komninu i da će Vizantiji vratiti sve oblasti, koje joj pripadaju. Jedan deo se već ranije zakleo u Konstantinopolju. Tankred Galilejski je najpre odbijao da da zakletvu, ali na kraju su se i on i Boemund Tarentski zakleli.

Posle[uredi - уреди]

Krstaši su napustili Nikeju 26. juna u dve grupe. U prvoj grupi su išli Boemund Tarentski, Tankred Galilejski, Robert Kurtoz, Robert Flandrijski i Tatikije. U drugoj grupi su bili Baldvin Jerusalimski i Stefan Blua. Vizantijski general Tatikije je putovao sa njima da osigura dogovor o vraćanju vizantijskih teritorija Vizantiji.

Krstaši su očekivali posle osvajanja Nikeje da će biti u Jerusalimu za mesec, dva. Ali to se odužilo na dve godine. Krstaši pobeđuju 1. jula sultana Arslana u bici kod Dorileja a do Antiohije su došli tek u oktobru.