Oleg Penkovski

Izvor: Wikipedia

Oleg Penkovski (23. april 1919. Vladikavkaz16. maj 1963) je bio pukovnik sovjetske vojne obaveštajne službe pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Predao je Zapadu značajne tajne. Smatrao se najznačajnim špijunom, koji je Zapad ikad imao u Sovjetskom Savezu.

Rani život[uredi - уреди]

Kada je imao pet meseci otac mu je poginuo kao belogardejac u Ruskom građanskom ratu. Dok je radio kao obaveštajac u Turskoj pedesetih godina imao je problema sa nadređenima. Vratio se u Moskvu. Kada su otkrili da mu je otac poginuo u belogardejcima više nije bilo šanse da će ikad da ga unaprede. Zbog toga je odlučio da postane špijun. Pristupio je američkim studentima, koji su došli 1960 u Moskvu i predao im je paket, a studenti su ga odneli u američku špijunsku službu CIA. CIA mu najpre nije verovala. Morala je proveriti da se ne radi o zamci.

Karijera špijuna[uredi - уреди]

Tokom posete Londonu 1961. sreo se sa američkim i britanskim obaveštajcima. Od tada je 18 meseci dostavljao ogromnu količinu informacija svojim kontaktima. Njegove informacije su bile tako značajne da je predsednik SAD Džon Kenedi bio snabdeven pomoću njega informacijama da je sovjetski nuklearni arsenal mnogo manji nego što su Amerikanci pre toga mislili. Saznali su da sovjetski sistem snabdevanja gorivom nije potpuno operativan i da sistem navođenja projektila nije potpuno funkcionalan.

KGB je uhapsio Penkovskog 22. oktobra 1962, pre nego što se Kenedi obraćao američkom narodu povodom kubanske krize. Zbog toga Kenedi tokom krize nije imao ključne informacije koje su mogle smanjiti tenzije. Nije znao da Nikita Hruščov traži načina da se izađe iz krize[1].

Sudbina Penkovskog[uredi - уреди]

Penkovski je suđen i osuđen na smrt na sućenju 1963. Jedni kažu da je ubijen metkom u potiljak i kremiran. Vladimir Razun sa druge strane tvrdi da je živ kremiran i polako živ pečen, a da su njegovi najbliži prijatelji to morali gledati[2].

Literatura[uredi - уреди]

  • Oleg Penkovsky, The Penkovsky Papers: The Russian Who Spied for the West, Doubleday, New York, 1966.
  • Jerrold L. Schecter and Peter S. Deriabin, The Spy Who Saved the World: How a Soviet Colonel Changed the Course of the Cold War, New York, Charles Scribner's Sons, 1992. ISBN 0684190680

Izvori[uredi - уреди]

  1. Aleksandr Fursenko and Timothy Naftali, "Khrushchev's Cold War", 2006. ISBN 978-0-393-05809-3
  2. Ernest Volkman, "Spies: The Secret Agents Who Changed the Course of History". ISBN 9780471025061