Odilo Globočnik

Odilo Globočnik
Globočnik 1938. kada je imao čin SS-Standartenführera
Rođen/a	(1904-04-21)21. 4. 1904. Trst, Austro-Ugarska (danas Italija)
Nadimak	Globus
Umro/la	31. 5. 1945. (dob: 41) Paternion, Austrija
Vjernost	Nacistička Njemačka
Rod/služba	Schutzstaffel
Čin	Obergruppenführer
Bitke/ratovi	drugi svjetski rat

Odilo Globočnik (21. april 1904 — 31. maj 1945) je bio poznati austrijski nacista i kasnije SS oficir. Bio je jedan od najodgovornijih za ubistvo miliona ljudi tokom Holokausta.

1941. i 1942. godine Globočnik je bio vođa Operacije Reinhard za istrebljenje poljskih Jevreja.

1944. i 1945. godine je zapovedao svim jugoslovenskim i ruskim kvislinškim formacijama unutar granica Rajha.

Rani život

Odilo Globočnik je rođen u porodici slovenačkog porekla u slobodnom gradu Trstu, u tadašnjoj prestonici Austrijskog primorja, administrativne oblasti Austrougarske monarhije (današnja Italija). Bio je drugo dete Franca Globočnika iz gorenjskog mesta Nojmarktl (danas Tržič u Sloveniji) koji je služio kao habzburški konjički poručnik u austrougarskoj vojsci. Njegov otac nije uspeo da uštedi dovoljno novca da bi dao otkaz u vojsci pa mu je zato dat posao u rezervi kao poštaru. 1914, porodica Globočnik se preselila iz Trsta u Bernolakovo gde je Franc Globočnik pozvan u aktivnu službu po izbijanju Prvog svetskog rata.

Iste godine, Odilo Globočnik je stupio u vojsku upisavši vojnu školu. Rat je prekinuo njegovo vojničko obrazovanje. Odilo i njegova porodica su se preselili u Klagenfurt. Globočnik je upisao civilnu srednju školu koju je završio jula 1923 sa dobrim uspehom. Radio je poslove kao što su nošenje kofera na železničkoj stanici kako bi finansijski pomogao svojoj porodici.

Globočnik je postao aktivan u politici 1922, kada je postao viđeni član pre-nacističkih koruških paravojnih organizacija i bio je viđan kako nosi svastiku. U ovo doba se bavio građevinom. Tim poslom je počeo da se bavi kad se verio sa Gretom Mihner. Njen otac, Emil Mihner je razgovarao sa direktorom hidroelektrane KAEWAG, i obezbedio je Globočniku posao kao tehničaru i građevinskom nadzorniku.

Nacistička karijera

Gaulajter Beča, 1938.

Avgusta 1933, Globočnik je prvi put uhapšen. U ovo vreme je takođe postao pripadnik SS. Uhapšen je zbog javnog isticanja podrške prema NSDAP, čiji je član postao tri godine ranije, 1930. Iako je između 1933. i 1935. uhapšen četiri puta, proveo je tek nešto više od godinu dana u zatvoru.

Njegova prva dokumentovana aktivnost u NSDAP je datirana na 1931, kada se njegovo ime pojavilo na dokumentima u vezi sa širenjem propagande Nacističke partije. Do tada je uglavnom napustio svoju dotadašnju karijeru i posvetio se partijskom radu. Jedan od zadataka koje je imao u partiji je organizovanje kurirske i obaveštajne službe za kanalisanje fondova iz Nemačke u Austriju. Globočnik je postao član SS 1. septembra 1934, sa službenim brojem 292.776.

Juna 1933 u Beču je bačena bomba na radnju jevrejskog draguljara, Norberta Futervajta, koji je u tom napadu ubijen. Ovo je jedno od prvih ubistava u Austriji koje se pripisuje nacistima, a veruje se da je Globočnik bio umešan u napad.

Fanatična posvećenost borbi za nacističke ciljeve se Globočniku isplatila i brzo se peo uz partijsku lestvicu u Austriji. Postao je zamenik gaulajtera za celu državu 1933. u doba kad je imao 29 godina, i bio je ključni igrač u preuzimanju vlasti od strane nacista u Austriji. Globočnik je nagrađen zbog zalaganja tako što ga je Hitler 24. maja 1938. postavio za gaulajtera Beča.

Međutim, pošto je osim ka fanatičnosti gajio i sklonost ka korupciji, gaulajter Globočnik je razrešen dužnosti i oduzete su mu partijske počasti 1939, kad je otkriveno da je bio umešan u nezakonite spekulacije sa stranim valutama. Himler je premestio Globočnika u Vafen SS u činu kaplara kao kaznu. Služio je u SS Štandarte Germanija tokom invazije na Poljsku.

Globočnik se sviđao Himleru koji je cenio njegovu nemilosrdnost. Krajem 1939, Globočnik je pomilovan, unapređen u SS-brigadefirera (ekvivalent general-majora), i poslat u oblast Lublina.

Holokaust

9. novembra 1939, Himler je postavio Globočnika za SS i policijskog vođu u lublinskoj oblasti Generalnog gubernatorstva. Nakon razočaravajuće partijske karijere, Globočnik je dobio drugu šansu u redovima SS i policije. U narednim godinama je pokazao za šta je sve sposoban.

Globočnik je bio odgovoran za:

• likvidaciju Varšavskog geta koji je sa oko 500.000 Jevreja, bio najveća jevrejska zajednica u Evropi i druga najveća u svetu posle Njujorka.
• likvidaciju Bjalistočkog geta, koji je pružio snažan otpor nemačkoj okupaciji
• preseljenje velikog broja Poljaka u cilju etničkog čišćenja
• organizovanje i nadzor Lublinskog rezervata u koji je deportovano 95.000 Jevreja, sa okolnom mrežom logora za prinudni rad u oblasti Lublina. Takođe je bio nadležan za preko 45.000 jevrejskih radnika.

13. oktobra 1941, Globočnik je dobio usmeno naređenje od Hitlera da odmah otpočne izgradnju logora Belzec, prvog logora smrti u Generalnom gubernatorstvu. Pre toga, Belzec je bio deo Himlerovog i Globočnikovog projekta Burggraben. 1942. je usledila izgradnja još tri logora smrti: Sobibor i Majdanek u oblasti Lublina i Treblinka severoistočno od Varšave. Sve u svemu, smatra se da je Globočnik bio umešan u istrebljenje više od 1,5 miliona poljskih, čeških, holandskih, francuskih, ruskih, slovačkih, nemačkih i austrijskih Jevreja i nejevreja u logorima smrti koje je organizovao i nadgledao.

Eksploatisao je Jevreje i nejevreje u vidu robovske radne snage u svojim radnim logorima i bio odgovoran za oduzimanje imovine ubijenih logoraša dok je bio na čelu operacije Rajnhard. Od 1942–1943 je takođe nadgledao početak akcije Generalplan ost, koja je imala za cilj izbacivanje Poljaka iz teritorija prisajedinjenih Nemačkoj i naseljavanje tih teritorija nemačkim naseljenicima (vidi Ustanak u Zamošću).

Nakon pada italijanskog vođe, Benita Musolinija i nakon što je opljačkao deo otete imovine iz logora smrti, Globočnik je u septembru 1943. iz Generalnog gubernatorstva okupirane Poljske premešten u Julijsku krajinu u delu Slovenije i Italije koji je okupirala Nemačka. Bio je stacioniran u Trstu, svom rodnom gradu. Bio je postavljen za višeg policijskog i SS vođu operacione zone jadranskog primorja.

Glavni zadatak ovde mu je bila borba protiv jugoslovenskih partizana, ali je ponovo igrao ključnu ulogu u progonu Jevreja, ovaj put italijanskih. Kako su savezničke trupe napredovale, Globočnik se povukao u austrijsku Korušku, a na kraju se sakrio u planinsku brvnaru blizu Vajsenzea, i dalje u društvu najbližih članova štaba.

Borba protiv partizana

Globocnik obilazi trupe u Trstu.

Komandujući SS i policijskim snagama u oblasti primorja, Globočnik je u saradnji sa 97. korpusom Vermahta organizovao i vodio veliki broj operacija protiv 9. slovenačkog korpusa NOVJ, koji je delovao na tom području. Tokom operacija Ribecal III (nem. Rübezahl III) i Frilingsanfang (nem. Frühlingsanfang) tokom februara, marta i aprila 1945. u sastavu njegovih snaga borili su se i Srpski dobrovoljački korpus i četnička Dinarska divizija, koji su krajem 1944. prebačeni u oblast zapadne Slovenije.

Smrt

Po nekim izvorima, Globočniku su ušle u trag i uhapsile ga britanske trupe kod Meslaher Alma, iznad Vajsenzea, 31. maja 1945, i moguće je da je počinio samoubistvo istog dana u Paternionu pomoću kapsule sa cijanidom. U prilog ovoj priči, postoje barem dve fotografije koje pokazuju Globočnikovo telo ubrzo nakon smrti. Štaviše, postoji nekoliko pouzdanih izveštaja, uključujući dnevnik puka i terenske izveštaje 4. husarskog konjičkog puka, u kojima se navode detalji okolnosti njegovog zarobljavanja i samoubistva. Međutim, Globočnika je u stvari krajem rata u Koruškoj uhvatio narednik Džon Sauler iz 4. husarskog konjičkog puka. Hauler je bio pod komandom majora Remzija iz SIS (MI6), i njegova grupa je pratila i hvatala moguće ratne zločince u Austriji. Ubrzo nakon hvatanja, Globočnik je počinio samoubistvo pomoću kapsule sa cijanidom koju je držao sakrivenu u ustima. Odneli su ga da ga sahrane na lokalnom crkvenom groblju, ali je sveštenik navodno odbio da dopusti da 'telo takvog čoveka' počiva u posvećenoj zemlji. Grob je iskopan izvan crkvenog dvorišta, pored spoljašnjeg zida, i telo je položeno u grob bez crkvene ceremonije.

Urbane legende

Drugi izvori njegovu smrt datiraju ili na početak maja ili juna 1945. od strane ili partizana ili jevrejskih osvetničkih odreda.

Postojala je neistinita verzija Globočnikove sudbine po kojoj su ga Britanci predali američkim obaveštajcima. Ova verzija je bazirana na „zvaničnom dokumentu SAD koji je potpisao US CIC S/A oficir Endru L. Venters, datiranom na 27. oktobar 1948, što je više od tri godine nakon njegove navodne smrti“. Međutim, ovaj dokument je kao falsifikat tokom 1980ih razotkrila istoričar Gita Serenji; ona daje sve detalje o ovome u dugačkom članku u Obzerveru (Spin Time For Hitler, London, 21. april 1996).

U popularnoj kulturi

Globočnik je jedan od glavnih likova u Otadžbini, romanu alternativne istorije Roberta Herisa. U romanu koji je baziran na premisi da su Nemci pobedili u Drugom svetskom ratu, Globočnik (obično ga nazivaju nadimkom Globus) se uzdigao do opasnog moćnika u okviru Gestapoa. Globočnik je glavni negativac u priči.

U romanu U prisustvu mojih neprijatelja Harija Turtldova postoji sporedni lik Odilo Globočnik. Međutim, hronologija priče, koja se dešava oko godine 2010 u alternativnoj istoriji Nacističke Nemačke, pokazuje da ovaj lik ne može biti ista osoba kao i stvarni Odilo Globočnik. Turtldovov lik je po opisu u svojim pedesetim, što bi značilo da je rođen tokom 1950ih. Globočnik, istorijska ličnost je rođen 1904, i u vreme odvijanja romana bi imao preko sto godina. Nije poznato da li je Globočnik koji se javlja u romanu u nekoj vezi sa istorijskom ličnošću.

Globočnik se takođe pojavljuje u Les Bienveillantes, romanu Džonatana Litela.

Dalja literatura

• Rieger, Berndt (2007). Creator of Nazi Death Camps. The Life of Odilo Globocnik. London/Portland OR: Vallentine Mitchell. ISBN 9780853035237. 
• Pucher, Siegfried J. (1997). ... in der Bewegung führend tätig". Odilo Globocnik - Kämpfer für den "Anschluss", Vollstrecker des Holocaust. Klagenfurt/Celovec: Drava Verlag. ISBN 3-85435-278-6. 
• Poprzeczny, Joseph (2004). Hitler's Man in the East – Odilo Globocnik. Jefferson and London: McFarland & Company. ISBN 0-7864-1625-4. 
• Hamilton, Charles (1996). Leaders and Personalities of the Third Reich Vol.2. San Jose: Bender. 
• Snyder, Louis L. (1989). Encyclopedia of the Third Reich. New York: Paragon House. 
• Caldwell Stewart, Emilie (1996). Signatures of the Third Reich. New Jersey. 
• Wistrich, Robert S. (1995). Who's Who in Nazi Germany. London: Routledge. 
• Yerger, Mark C. (2002). German Cross in Silver: Holders of the SS and Police. San Jose: Bender. 
• Josef Wulf: "Das Dritte Reich und seine Vollstrecker", München 1978, ISBN 3-598-04603-0

Vidi još

• Ernst Lerch
• Operacija Rajnhard

Spoljašnje veze

U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Odilo Globocnik

• Odilo Globočnik u Jevrejskoj virtuelnoj biblioteci
• Odilo Globočnik “The Worst Man in the World” u Holocaust Research Project
• Globočnik, izveštaj o Akciji Rajnhard iz 1943.