O tempora, o mores!

Izvor: Wikipedia

O tempora, o mores! slavna je Ciceronova rečenica u njegovom Prvom govoru protiv Katiline. Prevodi se izrazom Čudnih li vremena, čudnih li običaja!. Na početku svog govora protiv Katiline, koji ga je prethodno htio ubiti, Ciceron oplakuje zlobu i pokvarenost Katilinine dobi. Ciceron je frustriran što, uprkos svim dokazima koji su prikupljeni protiv Katiline koji se urotio radi svrgavanja rimske vlasti, te činjenice da je Senat doneo senatus consultum ultimum (poslednje rešenje senata), Katilina još nije osuđen. Ciceron nastavlja opisivati različita vremena u rimskoj istoriji kada su konzuli ubijali urotnike čak uz manje dokaza. Ponekad se, kao u slučaju ubistva Gaja Graha (jednog od braće Graha) koje je izvršio bivši konzul Lucije Opimije, odluka temeljila samo na "quasdam seditionum suspiciones", tj. pouzdanim sumnjama na ustanak (odlomak 2, lineja 3).

Ova se sentencija danas koristi kao usklik u kritikovanju trenutnih stavova i trendova, često u šali ili uz ironiju.

Pogledati takođe[uredi - уреди]