Nikola Šećeroski
| Nikola Šećeroski | |
|---|---|
| Rođenje | Никола Шеќероски 1934. Radožda, Jugoslavija |
| Smrt | 20. V. 2008. Beograd, Srbija |
| Prebivalište | Veliki Mokri Lug |
| Zanimanje | političar |
Nikola Šećeroski (makedonski Никола Шеќероски [~ ʃɛˈcɛrɔski]; Radožda, 1934. – Beograd, 20. V. 2008.), jugoslovenski političar.
Biografija[uredi | uredi kod]
Rođen 1934. u Radoždi kraj Struge.[1] S porodicom se još kao dečak preselio iz rodnoga mesta u Beograd, gde je izučio fasaderski i plastičarski zanat.[2] Zaposlio se u građevinskom preduzeću »7. juli« i, uočivši korupciju među rukovodstvom, 1960-ih i 1970-ih posvetio se društvenom aktivizmu.[2] U politički život uključio se 1980-ih. Kao nezavisni kandidat kandidovao se 1990. na predsedničkim izborima u Srbiji i stekao golemu popularnost u jugoslovenskoj javnosti gostovanjem na TV Beograd uoči izbora u decembru.[3][4] U jednosatnom televizijskom intervjuu predstavio je svoj program, ekscentrično govoreći o različitim stvarima, i pritom najveću pozornost privukao osvrtom na višegodišnju borbu protiv tvrdnji opštine Čukarica da proizvodi »četke i metle« izjavivši da je »plastičar [i da] veze nema sa četke i metle«.[5][6] Uprkos zanemarivo malenu rezultatu (3168 glasova; 0,06 % svih birača),[7][8] nastavio je političku karijeru. Budući da se za kandidaturu na predsedničkim izborima 1992. trebalo prikupiti najmanje 10 000 potpisa, odlučio je to postići posetom studentima Univerziteta u Beogradu kojima je predstavio svoj program.[9] Iako je prikupio 12 236 potpisa, Republička izborna komisija odbila je njegovu kandidaturu kao nevaljanu. Svoje političke nazore u više je navrata izlagao u televizijskim emisijama (Minimaksovizija). U ulozi gradonačelnika pojavio se u kratkometražnom igranom filmu Povratak Fistmena (2007). Umro je 20. V. 2008. u Beogradu i sahranjen 24. V. 2008. na groblju Lešće.[10]
Vidi još[uredi | uredi kod]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Vulić, Zorica (29–30. VII. 2000). „Ko je ovaj čovek: Nikola Šećeroski”. Glas javnosti. Pristupljeno 8. II. 2018.
- ↑ 2,0 2,1 Milivojević, Cvijetin (21. III. 2017). „Ljubi čika AV Belog svog…”. Danas. Pristupljeno 8. II. 2018.
- ↑ „Od urlanja na bini do metli i četki! Oni su bili najživopisniji kandidati za predsednika! (video)”. Espreso. 22. II. 2017. Pristupljeno 8. II. 2018.
- ↑ „PREDSEDNIČKI KANDIDATI U SRBIJI 1990 – 2017 (deo 2.)”. Jutarnji glasnik. 27. I. 2017. Pristupljeno 8. II. 2018.[mrtav link]
- ↑ „Kad postanem predsednik zabraniću kafenisanje!”. Nadlanu.com. 4. V. 2012. Pristupljeno 8. II. 2018.
- ↑ Mihajlović, Branka (9. IV. 2012). „Verski poglavar i supruga haškog optuženika u predsedničkoj trci”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 8. II. 2018.
- ↑ „Извештај о укупним резултатима избора за председника Републике Србије од 9. децембра 1990. године”. Republička izborna komisija. 12. XII. 1990. Pristupljeno 8. II. 2018.
- ↑ „Izbori 1990.: Konačni rezultati izbora za predsednika republike i narodne poslanike”. Republički zavod za statistiku Srbije. januar 1991. Pristupljeno 8. II. 2018.
- ↑ Marović, Ivan (27. XI. 2007). „Borac”. B92. Pristupljeno 8. II. 2018.
- ↑ Sekulić, Natalija (18. XI. 2011). „Srbija četvrti izvoznik četki i metli na svetu”. Press Online. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 8. II. 2018.