Nikl(II) hlorid

Izvor: Wikipedia
Nikl(II) hlorid
Nikl(II)-hlorid heksahidrat
IUPAC ime
Drugi nazivi Niklo-hlorid
Identifikacija
EINECS broj 231-743-0
MeSH Nickel+chloride
RTECS registarski broj toksičnosti QR6480000
Svojstva
Molekulska formula NiCl2
Gustina 3.55 g/cm3, snhidrovan
Tačka topljenja

1001 °C
hidrat gubi vodu

Rastvorljivost u vodi 254 g/100 mL (20 °C)
Rastvorljivost u etanolu rastvara se (heksahidrat)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura monoklinična
Geometrija molekula oktaedar
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -304.93 kJ/mol
(anhidrovan)
Standardna molarna entropija So298 98.11 J.K−1.mol−1
za heksahidrat?
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ScienceLab.com
NFPA 704
NFPA 704.svg
 
3
 
 
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Nikl(II)-bromid
Nikl(II)-jodid
Drugi katjoni Kadmijum(II)-hlorid
Paladijum(II)-hlorid
Platina(II) hlorid
Сродна једињења Kobalt(II)-hlorid
Bakar(II)-hlorid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Nikl(II)-hlorid (niklo-hlorid) je neorgansko hemijsko jedinjenje opšte formule NiCl2.

Dobijanje[uredi - уреди]

Dobija se u rastvoru dejstvom razblažene hlorovodonične kiseline na niklo-oksid ili niklo-karbonat. Iz tako dobijenog rastvora kristališe kao heksahidrat zelene boje.[1]

Svojstva[uredi - уреди]

Ovaj heksahidrat je na vazduhu slabo eflorescentan. Prilikom zagrevanja se može dobiti anhidrovana so (čvrsta žuta supstanca) koja se jedini sa amonijakom. Međutim, nije dovoljno samo zagrevati, već je potrebno to uraditi uz prisustvo SOCl2[1]:

NiCl2·6H2O + 6 SOCl2 → NiCl2 + 6 SO2 + 12 HCl

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.