Nestorov pehar
.JPG)
Nestorov pehar odnosi se na scenu u Homerovoj Ilijadi, u kojoj se opisuje pehar izuzetne lepote koji pripada Nestoru, kralju Pilosa, kao i na dva arheološka nalaza: jedan pehar koji je Heinrich Schliemann pronašao u Mikeni i nazvao Nestorovim peharom jer je u njemu prepoznao predmet opisan kod Homera, te jedna glinena posuda za piće iz 8. veka pne., koja je pronađena u Pitekusama na ostrvu Ishiji u današnjoj Italiji i na kojoj se nalazi znameniti natpis koji tu posudu naziva Nestorovim peharom.
Nestorov pehar u Ilijadi[uredi | uredi kod]
Homerova Ilijada (XI, 632–637) opisuje veličanstveni zlatni pehar (zapravo, δέπας = veliki vrč u kojem se vino mešalo s vodom), koji pripada Nestoru, kralju Pilosa:[1]
- Prekrasni postavi kondir, što òd kućē bješe ga starac
- donio; čavliće zlatne po sèbi je imao kondir,
- uha je četiri imo, okò svakōg po dva golúpka
- kljȕvāhu zlatna, a dvȉje odòzgō bȉjahu nȍge.
- Teško je drugi tko sa stola micao kondir,
- pun kada bješe, al' Nestor starìna ga dȉzāše lako.[2]
Odnosno, u drugom prevodu:
- Prelepi postavi pehar, što starac ga doneo beše
- od kuće, čavliće zlatne po sebi ima taj pehar,
- četiri on ima uha, kod svakog kljucaju po dva
- goluba zlatna, a dve odozdo stoje mu noge.
- Jedva bi drugi neko sa stola mahnuo pehar
- pun on kad beše, al' Nestor ga stari dizaše lako.[3]
Pehar iz Mikene[uredi | uredi kod]
Heinrich Schliemann je 1876. u Mikeni iskopao tzv. krug grobova A, gde je u nekoliko šaht-grobova pronašao mnoštvo skupocenih predmeta izrađenih od zlata i drugih metala i minerala (alabaster, gorski kristal i drugi). U grobu IV pronađeni su najvredniji nalazi, a među njima i jedna zlatna posuda, koju je Schliemann nazvao "Nestorovim peharom", po peharu opisanom u Ilijadi. Schliemann je verovao da ovi šaht-grobovi (nazvani tako jer su i po nekoliko metara duboki) potiču iz razdoblja trojanskog rata, pa je smatrao da je u grobu V bio pokopan Agamemnon. Međutim, već tada mnogi arheolozi nisu prihvatili Schliemannovo povezivanje mikenskih šaht-grobova s homerskim herojima. Ti grobovi danas se obično datiraju u period između 1600. i 1500. pne., dakle oko tri veka pre trojanskog rata (ako se taj rat uopšte prihvati kao istorijski događaj). Tako bi i "Nestorov pehar" iz Mikene bio u položen u jedan od tih grobova par stotina godina pre no što ga je Nestor navodno upotrebio pod Trojom.
Pehar pronađen u Mikeni, osim što je mnogo manji, razlikuje se od onog opisanog kod Homera po još nekoliko aspekata. Pehar iz Mikene ima dve drške (οὔατα = "uha" kod Homera), dok obaj u Ilijadi ima četiri. Takođe, Homerov na svakoj drški ima po dve figure goluba, dok mikenski ima samo jednu ptičju figuru po drški, i to ne figuru goluba, nego sokola.[4]
Ovaj se pehar danas čuva u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.
Posuda iz Pitekusa[uredi | uredi kod]
Tzv. "Nestorov pehar" iz Pitekusa zapravo je jedna glinena posuda za piće (kotyle), koju je tokom arheoloških iskopavanja 1954. pronašao Giorgio Buchner u jednom grobu na drevnom grčkom lokalitetu Pitekusa na ostrvu Ishiji u Napuljskom zalivu. Posuda pripada geometrijskom periodu (oko 750–700. pne.), a najverovatnije je napravljena na Rodosu i doneta na Ishiju trgovačkim brodom koji je možda sagrađen na ostrvu Eubeji.[5] Pitekuse su kao grčku koloniju i osnovala dva polisa s Eubeje ― Halkida i Eretrija.[6]
Na tom peharu urezan je kasnije jedan natpis od tri stiha, a posle je ta posuda poslužila kao pogrebni dar za jednog dečaka. Natpis je danas znamenit zbog toga što predstavlja jedan od najranijih primera pisane poezije na grčkom jeziku i jedan od najstarijih poznatih zapisa na grčkom alfabetu uopšte, uz tzv. dipilonski natpis iz Atine. Naime, oba ta zapisa datiraju se okvirno u period između 740. i 720. pne. i povezuju se s pismom koje je u najstarije doba bilo u upotrebi na Eubeji.
Zapis je oštećen, pošto su neki delovi s površine posude izgubljeni. Napisan je ranim eubejskim oblikom zapadnogrčkog alfabeta, i to s desna na levo. Tekst natpisa glasi:
- ΝΕΣΤΟΡΟΣ:...:ΕΥΠΟΤΟΝ:ΠΟΤΕΡΙΟΝ
ΗΟΣΔΑΤΟΔΕΠΙΕΣΙ:ΠΟΤΕΡΙ..:AΥΤΙΚΑΚΕΝΟΝ
ΗΙΜΕΡΟΣΗΑΙΡΕΣΕΙ:ΚΑΛΛΙΣΤΕΦΑΝΟ:ΑΦΡΟΔΙΤΕΣ
To se obično ovako transkribuje na klasični grčki (s nedostajućim delovima datim u uglastim zagradama):
- Νέστορος [εἰμὶ] εὔποτ[ον] ποτήριο[ν]•
ὃς δ’ ἂν τοῦδε π[ίησι] ποτηρί[ου] αὐτίκα κῆνον
ἵμερ[ος αἱρ]ήσει καλλιστ[εφάν]ου Ἀφροδίτης.
- Nestorov pehar sam ja, dobar da se iz njeg' pije:
ko smesta iz ovog pehara sve do dna ispije, njega
žud će uhvatiti za Afroditom krasno ovenčanom.
Prvi stih je izvorno u trohejskom metru, a drugi i treći su heksametri,[5] premda skandiranje drugog ista nije sasvim pravilno. Ispitivači se danas slažu da tekst predstavlja duhovitu aluziju na Nestorov pehar, kako je opisan u 11. pevanju Ilijade, s obzirom na komični kontrast između velelepnosti Homerovog pehara i jednostavnosti glinene posude za piće. Postoji nekoliko tumačenja, od kojih neka posežu za emendacijom teksta, da bi se objasnio humoristički učinak navodne nedoslednosti između prvog stiha i ostala dva. Prema jednoj emendaciji, prvi bi stih trebalo da glasi: "Νέστορος μὲν ..." (= "Nestorov kup je možda dobar, ali..."),[7] a prema drugoj: "Νέστορος ἔρροι ..." (= "Nestorov pehare, gubi se! Ovaj je bolji...").[8] Prema trećoj hipotezi, ovaj je natpis nastao na nekoj "igri ispijanja pića":[9] jedan učesnik napisao je prvi stih, a zatim je drugi učesnik trebalo da nastavi pesmu dodavanjem svog stiha itd. Ovoj teoriji ide u prilog formulacija poslednjeg stiha, koji zapravo kaže, premda vrlo elegantno, da će se onaj koji je popio seksualno uzbuditi.
Natpis se često smatrao aluzijom na Ilijadu. Barry B. Powell[mrtav link] naziva ga "prvom književnom aluzijom u Evropi". Međutim, drugi ispitivači to negiraju i tvrde da su opisi Nestorovog pehara postojali u mitološkim pričama i usmenom predanju nezavisno od Homerovih pesama.
Ovaj "Nestorov pehar" čuva se danas u muzeju "Villa Arbusto" u selu Lacco Ameno na Ishiji.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 11.632-637 Homer, Ilijada, 632–637. (el)
- ↑ Prev. Tomo Maretić, Matica hrvatska, Zagreb, 1961, str. 226.
- ↑ Branko Gavela, Istorija umetnosti antičke Grčke, Naučna knjiga, Beograd, 1991, str. 78.
- ↑ A. Heubeck, Die Homerische Frage, Darmstadt, 1974, str. 222; Webster, Mycenae to Homer, str. 33, 112.
- ↑ 5,0 5,1 Pol Katrlidž [Paul Cartledge] (ur.). Kembridž ilustrovana istorija: Antička Grčka", Stylos, Novi Sad, 2007, str. 43.
- ↑ Simon Hornblower and Antony Spawforth (eds.), The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. "Pithecusae".
- ↑ A. Kontogiannis, "Η γραφή", u: M. Z. Kopidakis (ed.), Ιστορία της ελληνικης γλώσσας. Atina, Elliniko Logotechniko kai Istoriko Archeio, 1999, str. 360–379, gde se citira Margherita Guarducci.
- ↑ Tarik Wareh: "Greek writing" Opis i diskusija o Nestorovom peharu. Arhivirano 2006-05-23 na Wayback Machine-u
- ↑ Barry B. Powell, "Who invented the Alphabet: The Semites or the Greeks?", Archaeology Odyssey 1 (1), 1998.[mrtav link]
Literatura[uredi | uredi kod]
- Faraone, C. (1996). 'Taking the "Nestor's Cup Inscription" seriously: erotic magic and conditional curses in the earliest inscribed hexameters,' Classical Antiquity 15: 77-112.
- Meiggs, R. & Lewis, D. (1988). A Selection of Greek Historical Inscriptions to the end of the Fifth Century BC. Oxford.
- Osborne, R. (1996). Greece in the Making 1200-479 BC. London.
- Osborne, R. (2004). Greek History. London.
Eksterni linkovi[uredi | uredi kod]
- Epigraphy database Transkripcija natpisa iz Pitekusa[mrtav link]
- Ministero per i Beni e le Attività Culturali: Opis i slika posude iz Pitekusa Arhivirano 2006-06-03 na Wayback Machine-u
- Transkripcija i slika natpisa iz Pitekusa
- Arheološki muzej Pitekusa Arhivirano 2014-04-11 na Wayback Machine-u smešten u Villa Arbusto, Lacco Ameno, Ishija
- Richard Miles. "The Age of Iron". Ancient Worlds. 47:25 minutes in. BBC 2. Retrieved 20 Nov 201.
{{cite episode}}: Check date values in:|accessdate=(help); Cite has empty unknown parameter:|episodelink=(help)