Neradnik

Izvor: Wikipedia
Naslovna stranica prvog broja južnobeogradskog fanzina Neradnik.

Neradnik je kontrakulturni omladinski časopis. Postoji kao internet portal, a povremeno izlazi u formi fanzina. Uredništvo uglavnom čini ekipa iz Resnika i okoline.[1]

Pilot izdanje Neradnika je izašlo u decembru 2004. a promocija je održana u tadašnjem beogradskog skvotu KUDRUC.[2] Od tada časopis izlazi neredovno, po potrebi, svakih par meseci, a promocije su održavane u klubu Akademija, na resničkom jezeru Pariguz[3], na Adi Safari, splavu Katastrofa[4], itd. Neradnik podržava copyleft politiku autorskih prava, pa je štampanje i umnožavanje časopisa dozvoljeno i poželjno. Časopis se uvek delio besplatno, jer kako sami autori kažu: "ako bi se Neradnik naplaćivao, onda bi samo radnici mogli da ga kupe."[5]

Časopis je svojevrsna mešavina ozbiljnih kritičkih tekstova i duhovite[6] "lokalne zajebancije"[7], prepune resničkog slenga.[8] Svaki broj sadrži određene redovne rubrike, među kojima su: muzičke vesti, intervjui, čaršija tvrdi, predstavljanje ekipa, mali rečnik pojmova i tekstovi koje šalju čitaoci. Pored tekstova, časopis sadrži i originalne stripove i ilustracije. Vrsta humora podseća na nadrealiste i Monti Pajtona, a časopis uživa kultni status u pojedinim andergraund krugovima.[9][10] Neradnik podržava neafirmisane stvaraoce, uglavnom sa beogradske andergraund scene, ali i šire, pa se uz časopis često dele i kompilacije sa autorskom muzikom i filmovima.[11]

Vremenom su razmaci između brojeva bili sve veći dok časopis nakon 2006. nije prestao da izlazi. Početkom 2013. je ponovo pokrenut.

Izvori[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]