Nekovalentno vezivanje

Izvor: Wikipedia

Nekovalentna veza je tip hemijske veze koja nije bazirana na postojanju zajedničkog elektronskog para, nego na postojanju disperznijih varijanti elektromagnetnih interakcija. Nekovalentna veza je dominantni tip veze uzmeđu supermolekula u supermolekularnoj hemiji.[1] Nekovalentne veze su kritične u održavanju trodimenzionalne strukture velikih molekula, kao što su proteini i nukleinske kiseline, i učestvuju u mnogim biološkim procesima u kojima se veliki molekuli specifično i tranzijentno međusobno vezuju. Energija koja se oslobađa formiranjem nekovalentnih veza je reda veličine 1-5 kcal po molu.[2] Postoje četiri tipa nekovalentnih interakcija: vodonične veze, jonske veze, van der Valsove sile i hidrofobne interakcije.[2] Nekovalentne interakcije spajaju dva DNK lanca u dvostrukom heliksu, stabilizuju sekundarnu i tertijarnu strukturu proteina, omogućavaju vezivanje enzima i supstrata, kao i vezivanje antitela i antigena.[3]

Reference[uredi - уреди]

  1. Noncovalent bonding in Supramolecular Chemistry - Christoph A. Schalley
  2. 2.0 2.1 Noncovalent bonds – Molecular Cell Biology (textbook), Lodish, Berk, Zipursky, Matsudaira, Baltimore, Darnell.
  3. Noncovalent bonding - Kimball's biology (textbook), 1995 ed.