Narodna republikanska armija

Izvor: Wikipedia
Španska republikanska armija
Ejército de la República Española (1931-1936)
Ejército Popular de la República (1936-1939)
Flag of Spain (1931 - 1939).svg
Španska republikanska zastava
Aktivna 1931 - 1936 (prva faza)
16. oktobar 1936 - 29. mart 1939 (druga faza)
Zemlja Španija
Vid/rod oružanih snaga Oružane snage Španske republike
Tip/rod kopnena vojska
Uloga obrana kopna
Veličina 750.000
Oprema • 1500 artiljerijski oruđa
• 800 tenkova i oklopnih vozila[1]
Borbeni angažmani Revolucija u Asturiji, španski građanski rat
Komandanti
znameniti komandanti Građanskog rata Vicente Rojo Lluch
José Asensio Torrado
Domingo Batet
Toribio Martínez Cabrera
Arturo Álvarez-Buylla Godino
Aureliano Álvarez-Coque
José Miaja Menant
Juan Hernández Saravia
Juan Guilloto Modesto
Francisco Llano de la Encomienda
Enrique Jurado Barrio
Leopoldo Menéndez López
Augusto Pérez Garmendia
Sebastián Pozas Perea
Mariano Gamir Ulibarri
Antonio Escobar Huerta
Segismundo Casado
Cipriano Mera
Manuel Matallana Gómez
Enrique Líster
Manuel Tagüeña
Juan Rodríguez Lozano
José María Galán
Francisco Galán
Miguel Campins
José Cantero Ortega
Juan Perea Capulino
Rogelio Caridad Pita
Luis Castelló Pantoja
Nicolás Molero
Miguel Núñez de Prado
Adolfo Prada Vaquero
Miguel Gallo Martínez
Augusto Pérez Garmendia
Ildefonso Puigdendolas
Etelvino Vega
Luis Barceló Jover
Francisco Ciutat de Miguel
Leoncio Jaso Paz
Julio Mangada
José Rico Martín
Carlos Romero Giménez
Enrique Salcedo
Valentín González El Campesino
Antonio Yáñez-Barnuevo
Mariano Zapico
Antonio Cordón García
Oznake
Identifikacijski
simbol
Bandera de la II República Española.PNG
Identifikacijski
simbol
Escudo de España (República).PNG


Artiljerci baterije „Gotvald

Narodna republikanska armija (šp. Ejército Popular de la República) je bila regularna kopnena vojska Druge španske republike. Formirana je od neregularnih lokalnih milicija ubrzo nakon početka Španskog građanskog rata u julu 1936. godine.

Poreklo[uredi - уреди]

Od oktobra 1936. godine, republikanska vlada započela je sa reorganizacijom vlastite vojske, uključivanjem u nju pretežno onih kadrova milicije koji su ostali verni Republici, odnosno nisu prešli na stranu generala Fransiska Franka. Pobuna delova Španske armije, koji su se svrstali uz Franka 17. jula, razbila je organizacionu strukturu Španske armije.

Zahvaljujući pomoći Hitlerove Nemačke i Musolinijeve Italije, Frankovi pobunjenici su u avgustu 1936. uspeli da razbiju republikansku blokadu Gibraltara i po prvi put se prebacili na špansko kopno. Napredovanje Frankove Afričke armije uzrkovoalo je krizu vlade Republike. Formirana je koaliciona vlada sastavljena od svih demokratskih snaga. Fransisko Largo Kabaljero, novi premijer Republike, preuzeo je zadaću odbrane Republike i formirao tzv. Vladu pobede.

Istorijat[uredi - уреди]

Formiranje Armije[uredi - уреди]

Prvi potez Vlade pobede bilo je formiranje Regularne armije, odnosno Narodne republikanske armije, koja se sastojala od jedinica Narodnog fronta, te jedinica sindikalnih organizacija CNT-a i UGT-a. Vlada je 16. oktobra 1936. godine objavila formiranje Armije i regrutaciju. Istog dana formiran je i Komesarijat za rat. Uloga političkih komesara bila je dizanje morala među vojnicima. Posle toga je prvih šest brigada Armije formirano 18. oktobra. Takođe su organizovane i Jedanaesta i Dvanaesta internacionalna brigada, sastavljene od dobrovoljaca iz celog sveta, spremnih da pomognu u odbrani Republike.

Od 30. oktobra započela je regrutacija svih muškaraca između 20 i 45 godina starosti. Na bojišnici su bila prisutna i deca od 16 godina starosti, pripadnici Ujedinjene socijalističke omladine. Ubrzo je Republikanskoj armiji stigla i pošiljka prvih tenkova od strane Sovjetskog Saveza.

U počecima nakon formiranja Republikanske armije, ona još uvek nije bila u potpunosti sastavljena od profesionalnih kadrova. U nekim bataljonima, poput frizerskog ili železničarskog, bilo je ljudi koji su po prvi put imali oružje u rukama.

U toku građanskog rata[uredi - уреди]

Tokom prvih borbi do kraja 1936. godine, vojnici još uvek nisu bili u celosti opremljeni uniformama i oružjem. Tek je 1937. završena reorganizacija Republikanske armije grupisanjem vojnih jedinica u veće formacije poput Antifašističke milicije radnika i seljaka, milicije Ujedinjene socijalističke omladine, Pete regimente (komunisti i anarhisti) i ostalih.

U bici na Ebru, Republiaknska armija doživela je svoj organizacioni maksimum. Posle toga je zapovednik Huan Negrin naredio povlačenje Internacionalnih brigada, a Franko zaustavio napredovanje Armije Ebro. Do marta 1939. godine, preostale snage Republikanske armije položile su oružje pred Frankovom vojskom. Mnogi pripadnici Republikanske armije su nakon toga uhapšeni i streljani. Grupe ostataka Republikanske armije, koje se nisu predale, još su neko vreme pružale otpor u planinama oko Toleda i po Pirinejima.

Literatura[uredi - уреди]

  • ENGEL, Carlos. Historia de las Brigadas Mixtas del Ejército Popular de la República, 1936-1939. 2ª ed. Madrid: Almena Ediciones, 2005.
  • SALAS LARRAZÁBAL, Ramón. Historia del Ejército Popular de la República. 2ª ed. Madrid: La Esfera de los Libros, 2006.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Hugh Thomas, The Spanish Civil War (1961)

Vidi još[uredi - уреди]