Murphyjev zakon

Izvor: Wikipedia

Marfijev zakon (engleski: Murphy's Law) je popularan idiom koji označava kosmološku predodređenost izvesnosti pojave baksuznog događaja u kauzalnom nizu. Iskaz zakona glasi

  • Ako išta može poći naopako, poći će.

U čitavoj zapadnoj kulturi je ovaj izraz veoma popularan način opisivanja situacije u kojoj je nešto neočekivano krenulo naopako.

Zakon je dobio ime po američkom majoru Edvardu Marfiju, inženjeru koji je radio na razvoju i testiranju sedišta za katapultiranje pilota, na nečem što je ličilo na stolicu pričvrćenu za vrstu raketne dresine.

Nastanak[uredi - уреди]

Legenda kaže da sve potiče iz američke vazduhoplovne baze Edvards u Kaliforniji, gde su se tokom Hladnog rata izvodili razni eksperimenti. Godine 1949. je izvođen projekat pod nazivom MX981 sa namerom da se ispita sposobnost ljudskog organizma da izdrži značajna ubrzanja, odnosno Ge-silu. Test je koristio dresinu na raketni pogon postavljenu na šine i hidraulične kočnice za zaustavljanje.

Početni test je izvođen sa lutkom vezanom za sedište dresine, ali je u nekim testovima učestvovao kapetan Džon Pol Stap. Tokom izvođenja testa se postavilo pitanje pouzdanosti instrumenata koji su merili sile kojima je bio izložen kapetan Stap. Marfi je predložio elektronsko merenje naprezanja na sigurnosnim kaiševima koje bi služilo kao mera sila. Marfijev pomoćnik je postavio žice i davače, a proba je urađena prvo sa šimpanzom.

Davači su pokazali nulte vrednosti. Postalo je jasno da je nešto pogrešno postavljeno, i ubrzo utvrđeno da su svi davači okrenuti naopako. U tom momentu, legenda tvrdi, je Marfi izgovorio sudbonosne reči. Prema jednom drugom inženjeru, koji je prisustvovao eksperimentu, Marfi je krivio za grešku asistenta govoreći,

  • "Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće!"

Po njemu, kasnije su inženjeri ovo koristili u međusobnom razgovoru kao izreku

  • "Ako se može dogoditi, dogodiće se."

Drugi, uključujući i Marfijevog sina, tvrde da je prvobitna izjava glasila:

  • "Ako se neki posao može obaviti na dva i više načina, a samo jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj način".

Kako god, izraz se prvi put pojavio na konferenciji za štampu kada je kapetan Stap odgovarao na novinarsko pitanje kako to da prilikom takvih testova niko nije ozbiljno povređen. Stap je odgovorio da su ozbiljno uzeli u obzir Marfijev zakon. Potom je objasnio da to znači da su predvideli sve eventualne probleme pre testa.

Varijacije na istu temu[uredi - уреди]

Marfijev zakon se pojavljuje u raznim oblicima. Prvi oblik, poznat od 1952. godine, je glasio

  • "Šta god može poći naopako, poći će!".

A često se koristi i:

  • "Ne sekiraj se ako nešto krene loše, uvek može još gore".

Verovatno prvo pojavljivanje u štampanom obliku je bilo u knjizi "Ljudi, rakete i svemirski pacovi" Lojda Malana 1955. godine:

  • Omiljeni naučni zakon pukovnika Stapa je bio Marfijev zakon: "Ako ikako može poći naopako, poći će."

Duh zakona[uredi - уреди]

Bez obzira na tačan iskaz i poreklo izraza, duh ovog zakona je odbrambeni pristup koji se ogleda u predviđanju grešaka koje će krajnji korisnik uraditi. Marfijevi davači Ge-sile su omanuli jer su postojala dva načina spajanja: jedan je davao tačno očitavanje, a drugi nije davao nikakav rezultat. Krajnji korisnik - Marfijev pomoćnik, istorijski lik - je imao dve mogućnosti za spajanje žica. Naravno, izabrao je pogrešno i davači nisu uradili svoj posao.

U većini dobro urađenih tehnoloških proizvoda namenjenih prosečnom korisniku pogrešno spajanje se namerno čini što težim. Na primer, 3.5 inčna disketa se ne može ubaciti u disketni uređaj naopako. Naprotiv, 5.25 inčna disketa se mogla ubaciti u disketni uređaj na razne načine koji su, usput, mogli i da oštete uređaj. CD i DVD tehnologija dopušta da se disk ubaci unutra i obrnuto okrenut. Odbrambeni projektant zna da, ako je moguće disk umetnuti naopako, neko će ga nekad upravo tako ubaciti. Fatalisti smatraju da čak iako je nešto teoretski nemoguće neko će jednom nekako uspeti upravo to.

Od prvog javnog pojavljivanja Marfijev zakon se iz aeroinženjeringa brzo širio raznim tehničkim oblastima i ušao u opštu tehničku kulturu. Ubrzo su razne varijacije ušle u popularni govor, a uopšteno se duh Marfijevog zakona odnosio na naglašavanje činjenice da se negativne stvari događaju neočekivano. Tako se, u svakodnevnoj upotrebi pojavljuje i oblik

  • Ako nešto može poći po zlu, poći će

a varijante su poznate i pod različitim nazivima (Finaglov zakon ili Sodov zakon kod Britanaca). U svakodnevnom govoru postoje i drugi, popularni primeri koji se često koriste za isticanje neizbežnosti baksuznog ishoda. Omiljeni primer na srpskom je:

  • Zašto hleb uvek pada na namazanu stranu?

gde se, naravno, prenebregava činjenica da ne pamtimo slučajeve kada hleb ne padne tako jer nam taj slučaj nije preterano važan. Ako bismo ovde uključili zakon verovatnoće on bi davao svoje neumitne rezultate ali upravo duh Marfijevog zakona govori o neposrednom uticaju subjektivnog, izvrnutog, pogleda na svet.

Dodatne varijante zakona i njegove posledice su razvijane tokom vremena. Neki od njih kao opšta pravila, neki kao samopozivajući (rekurentni) a neki kao analogije. Na primer, prethodna priča o namazanom hlebu može imati varijantu

  • Verovatnoća da hleb namazanom stranom padne na tepih je srazmerna ceni tepiha.

gde se naravno tumači da ako je palo na nenamazanu stranu - pogrešna strana je namazana. Jedna od posledica Marfijevog zakona je

  • Ako je nešto moglo da pođe naopako i ranije, a nije - ispostavlja se da je manja šteta da je ranije pošlo naopako.

Ovaj i slični zakoni nekad vode paradoksu. Recimo ako spojimo dve marfijevske izjave

  • Ako bacimo mačku sa krova ona uvek pada na noge
  • Hleb uvek pada na namazanu stranu

na način da mački na leđa vežemo parče hleba, a da je namazana strana odozgo, dolazimo do sledećeg zaključka. Ako takvu mačku bacimo sa krova ona bi, prema ovim zakonima, trebala da padne na oko pola metra iznad zemlje i da se tu okreće.

Neki pak smatraju Marfijeve zakone beskorisnim, na primer:

  • Kad god operem kola padne kiša, sem kad perem kola da bi pala kiša!

O Tulov komentar Marfijevog zakona filozofski razrađuje problem kauzalnosti i kaže

  • Marfi je bio optimista.

Ovi mutant-zakoni pokazuju kako izgleda kada se Marfijev zakon primeni na samom sebi.

Do sada je izdato par knjiga koje u svom naslovu imaju Marfijev zakon. Najpoznatije su

i pune su varijacija, zakona, postulata, teorema, aksioma, posledica ... sve na istu temu. Sem toga postoje i specijalizovane knjige

  • Marfijev zakon: Lekari: Učinite zloupotrebu savršenom
  • Marfijev zakon: Advokati: Krivljenje prava u pravnoj profesiji!

Marfijev zakon se nekad predstavlja kao životna filozofija. Zauzimanje odbrambenog stava u životu znači predviđanje mogućnosti da stvari pođu naopako bilo u inženjerskom projektovanju, ljubavnoj vezi, putovanju autobusom, nošenju lubenice sa pijace, nameštanju satelitske antene ili nekih još bizarnijih situacija. Po nekima je pitanje dobrog ukusa preduzimanje izvesnih mera predostrožnosti dok drugi imaju svojevrstan religiozni pristup što se tumači kao potpuno pogrešna interpretacija Marfija. U svakom slučaju, dalji razvoj teme je subjektivan i kontroverzan.

Bitno je naglasiti da je Marfijev zakon opšti, univerzalan. Znači važi uvek i svakome. To ga razlikuje od pojedinačnog slučaja koji se obično opisuje sintagmom "Da se jadna za zelen bor uhvatim ..." ili "Zašto se ovo samo meni dešava?". Za taj slučaj pogledati članak baksuz.

Primeri iz prakse[uredi - уреди]

  • Zašto hleb uvek pada na namazanu stranu?
  • Zašto uvek padne kiša kada operem auto?
  • Zašto uvek pada kiša kada operem prozore?
  • Zašto uvek dođe autobus kada zapalim cigaru?
  • Zašto je papir koji tražim uvek na dnu poslednje fioke?
  • Zašto uvek čekam autobus po pola sata a onda dođu bar tri?
  • Zašto toalet papira nestane baš kad je najveća frka?
  • Zašto su pertle uvek odvezane kada pada kiša?

Marfi u hemiji[uredi - уреди]

  • Ako eksperiment uspe, nešto je krenulo loše.
  • U bilo kom skupu podataka, onaj podatak koji je najispravniji i nema potrebe proverevati ga, je pogrešan podatak.
  • Nikad ne ponavljaj uspešan eksperiment.
  • Uvek prvo nacrtaj svoju krivu, a tek onda unesi očitavanja.
  • U svakom proračunu će se greška, koja se može potkrasti, sigurno pojaviti.
  • Svaka greška u proračunu vodi ka najvećoj šteti.
  • U svakoj formuli konstante, iz priručnika, treba uzimati kao varijabile.
  • Kada svi napori da instrument proradi zakažu, pročitaj uputstvo.

Marfi u servisu[uredi - уреди]

  • Svaka žica odsečena na traženu dužinu biće kratka.
  • Ako je za popravak potrebno tri rezervna dela u skladištu će ih biti dva.
  • Sigurnosno strujno kolo će uništiti ostatak opreme.
  • Kvar se neće pojavljivati tako dugo dok instrument ne prođe poslednju kontrolu.
  • Posle skidanja poslednjeg od 16 vijaka, ustanovićeš da je skinuti poklopac pogrešan.
  • Posle vraćanja poklopca ustanovićeš da ima viška vijaka.
  • Posle sklapanja instrumenta, na stolu će ti ostati višak delova.

Marfi u programiranju[uredi - уреди]

  • Svaki novi program u momentu upotrebe je već zastareo.
  • Kompjuter je nepouzdan, ali su ljudi još nepouzdaniji
  • Napravi sistem koji i budala može koristiti, pa će ga samo budale i hteti koristiti.

Moj mali doprinos[uredi - уреди]

  • Ako u ovom tekstu postoji greška, ona je na najgorem mestu

Eksterni linkovi[uredi - уреди]