Montrealska deklaracija

Za druge slične nazive pogledati: Montrealska konvencija (razvrstavanje).

Martina Navratilova i Mark Tewksbury čitaju tekst deklaracije na ceremoniji otvaranja World Outgames.

Montrealska deklaracija o lezbejskim, gej, biseksualnim i transrodnim ljudskim pravima je dokument koji je usvojen u Montrealu, u Kanadi, 29. jula, 2006. godine na Međunarodnoj konferenciji o LGBT ljudskim pravima, koja je bila deo prvih World Outgames. Deklaracija ističe niz prava i sloboda koja se odnose na LGBT osobe i koja bi trebalo da budu univerzalno priznata. Ona uključuje sve aspekte ljudskih prava, od garantovanja osnovnih sloboda do zaštite od diskriminacije protiv LGBT osoba u zdravstvu, obrazovanju i imigracionim pitanjima. Deklaracija se takođe dotiče pitanja u vezi sa globalnom promocijom LGBT ljudskih prava. Namera je da ova deklaracija bude početna tačka u postavljanju zahteva međunarodnog LGBT pokreta, koji će konačno biti predati Ujedinjenim nacijama.

Okvir donošenja deklaracije

Zakoni o istopolnim odnosima
Deo serije o Pravima lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba
Položaj LGBT osoba u svetu Priznavanje partnerstava Istopolni brak Istopolno roditeljstvo Usvajanje dece Imigraciona prava Vojna služba Zakonski aspekt transseksualnosti LGBT organizacije LGBT opozicija Nasilje nad LGBT osobama
LGBT portal

Konferencija je imala za cilj da podigne svest međunarodne zajednice o pitanjima LGBT ljudskih prava. Održana je neposredno pre početka World Outgames i imala je više od 1500 predstavnika i predstavnica iz celog sveta, što je čini najvećom konferencijom o LGBT ljudskim pravima do sada. Među učesnicima i učesnicama našle su se i istaknute ličnosti iz akademskog sveta, pravnici, crkvene vođe i aktivisti i aktivistkinje za ljudska prava. Deklaracija je jednoglasno izglasana.

Među istaknutijim govornicima i govornicama bili su:

• Louis Arbour – Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava
• Gene Robinson – Biskup u Episkopalnoj crkvi Amerike
• Claire L'Heureux-Dubé – Bivša sutkinja Vrhovnog suda Kanade
• Mark Tewksbury – kanadski plivač, osvajač olimpijskog zlata
• Irshad Manji – kanadska spisateljica, novinarka i aktivistkinja
• Georgina Beyer – Novozelandska političarka, prva transeksualna članica parlamenta
• Waheed Alli, Baron Alli – Azijski biznismen, član Doma lordova
• Martina Navratilova – Bivša prva teniserka sveta
• Gérald Tremblay – gradonačelnik Montreala

Deklaracija se odnosi na neuspeh Ujedinjenih nacija da dosledno primeni Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima . Mnoga fundamentalna prava, uključujući i pravo na život, ugrožena su u mnogim državama koje kriminalizuju homoseksualnost. Homoseksualnost je u trenutku donošenja deklaracija bila kažnjavana u devet država smrtnom kaznom. Zabrana je postojala u još 72 države, od kojih su neke predviđale zatvorsku ili telesnu kaznu.

Osnovna prava

Deklaracija identifikuje nekoliko mesta gde se moraju preduzeti aktivnosti kako bi se podržala osnovna LGBT ljudska prava.

Zaštita od državnog i privatnog nasilja

Deklaracija poziva na ukidanje smrtne kazne i sveg nasilja nad LGBT osobama bilo da dolazi od strane države ili privatne strane. Od država se zahteva da učine korake u zaštiti LGBT osoba od zločina iz mržnje. Prisilni brakovi sa osobama drugog pola su identifikovani kao posebno područje kršenja ljudskih prava kojim se treba pozabaviti. Konačno, osuđeno je nasilje nad interseksualnim osobama, posebno nepotrebni hirurški zahvati koji se koriste za nametanje jednoobraznosti rigidnog modela seksualnih karakteristika.

Sloboda govora, okupljanja i udruživanja

Zakoni koji diskriminišu LGBT osobe, kao što su zabrane parada ponosa LGBT osoba, LGBT novinarstvo, registrovanje nevladinih organizacija i sl. prepoznati su kao glavne prepreke u kampanjama za prava LGBT osoba. Svetska zajednica je pozvana da garantuje ova prava i spreči njihovo nepoštovanje.

Nadalje, međunarodna zajednica je pozvana da učini korake u promociji ovih prava. U tom smislu, traži se da paketi međunarodne pomoći budu uslovljeni poboljšanjem stanja u poštovanju ljudskih prava, uključujući prava LGBT osoba. Traži se i finansijska pomoć grupama koje promovišu LGBT prava u onim oblastima u kojima ljudi još uvek strahuju za svoje živote i ličnu bezbednost.

Sloboda stupanja u dobrovoljne seksualne odnose

Zahteva se ukidanje zakona koji zabranjuju dobrovoljno stupanje u istopolne seksualne odnose.

Zaštita od diskriminacije

LGBT osobe se susreću sa diskriminacijom u mnogim oblastima svog života. Pozivaju se vlade da preduzmu pozitivne mere u promovisanju LGBT ljudskih prava i zaštite od diskriminacije u sledećim oblastima:

Azil i imigraciona prava

Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice priznaje pravo na azil osobama koje su progonjene zbog svoje seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta. Pozvane su sve države da priznaju isto pravo. Pored toga, zahteva se da dozvola prebivališta za partnere iz inostranstva bude oslobođenja od diskriminacije u slučaju istopolnih partnerstava.

Porodična prava

Porodica se navodi kao najvažniji deo u životima mnogih ljudi. Deklaracija zahteva da brakovi budu dostupni istopolnim parovima, da nevenčani parovi imaju sličan status zaštite prava kao venčani i da se omogući pristup svim opcijama roditeljstva, uključujući usvajanje dece od strane istopolnih parova .

Obrazovanje, zdravstvo, mediji

U obrazovanju zahteva se da nastava sadrži osvrt na LGBT ljudska prava i da škole preduzmu nužne korake u zaštiti od homofobnog maltretiranja.

Mediji se pozivaju da pomognu u razbijanju LGBT stereotipa i da prikazuju LGBT osobe na realističan način. Naglašena je neophodnost dostupnosti zdravstvenih usluga bilo u generalnom smislu ili u odnosu na posebne potrebe LGBT osoba. Posebno se naglašava potreba da finansiranje terapije korekcije pola bude jednako dostupno kao i za druge neophodne medicinske tretmane. Konačno, pozivaju se religijske grupe da budu tolerantne prema LGBT osobama.

Zaposlenje

Deklaracija poziva da programi razvoja promovišu jednake šanse u zaposlenju i poslovima za LGBT osobe kao bi se obezbedila njihov ekonomska nezavisnost. Pozivaju se vlade da daju primer u eliminisanju diskriminacije i promociji jednakosti i bezbednosti LGBT osoba na radnom mestu.

Implementacija

Montrealska opština Ville-Marie je prvo zvanično telo koje je usvojilo deklaraciju 1. avgusta, 2006., dok je prva partija, koja je to činila, bila Nova demokratska stranka . Deklaraciju su takođe usvojila i druga zvanična tela:

• Montreal, Kanada
• Brighton, UK
• Barcelona, Španija
• San Francisco, SAD
• Denver, SAD
• Sydney, Australija

Vidi dalje

• LGBT ljudska prava
• Zakonski položaj transeksualnosti
• Istopolni brak
• Istopolno roditeljstvo

Vanjske veze

• Zvanični sajt
• Declaration of Montreal – engleska verzija Arhivirano 2008-10-01 na Wayback Machine-u (PDF)