Monotelitizam

Izvor: Wikipedia

Monotelitizam (na grčkom jeziku "jedna volja") je hristološko učenje, proglašeno za jeres, koje je nastalo u 7. veku, kao rezultat nastojanja carske vlasti da u državi uspostavi versko jedinstvo. Naime, iako je monofizitizam osuđen na Četvrtom Vaseljenskom Saboru, još uvek je bilo mnogo onih koji nisu bili spremani da prihvate halkidonski oros o dve prirode u Hristu. Zbog toga je carigradski patrijarh Sergije I nastojao da pronađe kompromisno rešenje. Smatrao je da je moguće reći da u Hristu postoje dve prirode, ali samo jedna volja. Ovome se suprotsavio Sv. Maksim Ispovednik koji je tvrdio da priroda mora da ima i sopstvenu pirodnu volju, te da bi, ako bismo prihvatili da je Hristos imao samo jedno volju, iz toga nužno sledilo da je imao i samo jednu prirodu ili da je Njegova ljudska priroda bila nedostatna. Sv. Maksima je podržao papa Martin I (645-655), koji je zbog toga oteran sa katedre u progonstvo na Krim. Sv. Maksim je mučen i od posledica mučenja (odsečena mu je desna ruka i iščupan jezik) je preminuo. Međutim, Crkva je prihvatila upravo njegovo, diotelistko učenje o dve volje u Hristu.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]


P religion world.svg Nedovršeni članak Monotelitizam koji govori o religiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.