Milenko Zablaćanski

Izvor: Wikipedia

Milenko Zablaćanski

Accéder aux informations sur cette image nommée Heroji2007.jpg.
Lični podaci
Rođenje 8. decembar 1955.
Bogatić
Smrt 22. januar 2008. (52. godina)
Beograd
Bračni drug(ovi) Snežana Vesković
Profesionalna karijera
Zanimanje Filmski i pozorišni glumac

Milenko Zablaćanski (Bogatić, 8. decembar 1955Beograd, 22. januar 2008) je bio srpski glumac, režiser i scenarista. Glumio je u više pozorišnih predstava, filmova i televizijskih serija.

Milenko Zablaćanski je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Ognjenke Milićević[1].

Bio je oženjen balerinom i koreografom Snežanom Vesković sa kojom je imao dvoje dece.

Karijera[uredi - уреди]

Pozorište[uredi - уреди]

Zablaćanski je karijeru počeo u pozorištu Boško Buha.

Godine 1985. prešao je u Pozorište na Terazijama.

Igrao je u sledećim predstavama:

i drugim.

Poslednja Milenkova uloga je:

Uloge[uredi - уреди]

Filmografija glumca Milenko Zablaćanski
God. Naziv Uloga
1980.-te
1981. Erogena zona Mocin drug iz vojske
1981. Svetozar Marković
1981. Sedam sekretara SKOJ-a
1982. Daleko nebo
1983. Pereat
1984. Igra o pamćenju i umiranju
1984. Andrić i Goja
1985. Tombola
1985. Crvena baraka
1987. The Misfit Brigade
1988. Mala Nada Milence
1988. Neka čudna zemlja gitarista
1988. Vuk Karadžić Lazar Arsenijević
1990.-te
1990. Narodni poslanik advokat Ivković
1993-1994. Srećni ljudi Đorđe Đorđević Đorđino
1994. Vukovar, jedna priča vojnik
1995-1996. Srećni ljudi 2 Đorđe Đorđević Đorđino
1996. Gore dole
1997. Groznica subotnje večeri
1998-2001. Porodično blago Dobrivoje Kašiković Mikser
2000.-te
2000. Dobro veče, deco
2000. A sad adio Dobrivoje Kašiković Mikser
2000. Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus direktor TV stanice
2001. Lola Bane Glumac
2002. Klasa 2002. obezbeđenje
2002. Porodično blago 2 Dobrivoje Kašiković Mikser
2002. Ko čeka dočeka
2003. Siroti mali hrčki 2010. Drugi tip iz protokola
2004. Stižu dolari Nenad Neša Ljutić
2005. Dangube!
2005-2006. Stižu dolari 2 Nenad Neša Ljutić
2006-2007. Bela lađa Marinko Pantić
2007. Ono naše što nekad bejaše poručnik Marjan
2008. Kraljevina Srbija pesnik
2008. Bela lađa 2 Marinko Pantić

Režirao[uredi - уреди]

Scenarista[uredi - уреди]

Bio je scenarista sledećih dela:

  • Vršačka pozorišna jesen (2006, TV mini serija
  • Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus (2000, TV)
  • Groznica subotnje večeri (1997, TV serija)
  • Mala škola života (1997, TV serija)

Glumio je samog sebe u sledećim ostvarenjima:

  • Vršačka pozorišna jesen (2006, TV mini serija)
  • Gde cveta limun žut (američki novinar Džon Rid, 2006)

Prezime[uredi - уреди]

Pravo Milenkovo prezime je bilo Zablaćanski, iako se deo njegove šire familije (iz Šapca i mesta Glušci kraj Bogatića) preziva Zablećanski.

Smrt[uredi - уреди]

Dana 5. januara 2008. oko 16:30, Zablaćanski je vozio „opel vektru“ putem UžiceZlatibor, u smeru ka Užicu, kada je, u mestu Jevremovići, u njegov automobil, iz suprotnog smera, udario „mercedes“ kojeg je vozio Petar Šišović, stomatolog iz Užica. Pri tom, smer puta kojim je išao Šišović je imao dve trake, a suprotni smer jednu. Usled sudara, Zablaćanski je zadobio teške povrede glave i smešten je u Užičku bolnicu u nesvesnom stanju.[2][3][4] Šišović je izjavio da je udario u automobil Zablaćanskog kako bi izbegao automobil koji je, iz suprotnog smera, išao na njega.[5]

Pošto mu se zdravstveno stanje nije poboljšalo i nije se budio iz kome, Milenko Zablaćanski je nekoliko dana kasnije helikopterom prebačen na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu gde je preminuo, 22. januara u 17:05.[1]

Sahranjen je 25. januara 2008, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Šišović je osumnjičen pred Opštinskim sudom u Čajetini za teško krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, sa smrtnim ishodom, za koje je određena kazna od jedne do osam godina zatvora.[6] Ipak, 28. januara 2009. sudsko veće, kojim je predsedavao sudija Zoran Guskić, osudilo ga je na minimalnu zatvorsku kaznu od godinu dana zatvora.[7] Takođe, dosuđena mu je zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 12 meseci od dana pravosnažnosti presude.[7]

Reference[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]