Mil Mi-8

Izvor: Wikipedia
Mi-8

Srpski Mi-8
Srpski Mi-8

Glavne karakteristike
Dužina 25,31 m
Prečnik rotora 21,3 m
Masa 7.200 kg
Maksimalna masa 13.000 kg
Maksimalna brzina 250 km/h
Vrhunac leta 5.000 m
Posada 3
Naoružanje 1500 kg raznih ubojnih sredstava (rakete, NRZ, bombe)
Zemlja porekla  Sovjetski Savez

Mi-8 (po Nato klasifikaciji eng. Hip), sovjetski je srednji dvomotorni transportni helikopter, koji takođe može da bude i naoružan. Prvi jednomotorni prototip, V-8, poleteo je 9. jula 1961. godine. Drugi prototip, sa dva motora, napravio je svoj prvi let 17. septembra 1962. godine. Posle određenih izmena, uveden je u Sovjetsko Ratno vazduhoplovstvo 1967. godine, kao Mi-8. U većem broju varijanti, ukupno je proizvedeno 12 000 primeraka helikoptera Mi-8.

Preko 50 država poseduju helikoptere Mi-8 u operativnoj upotrebi, uključujući Indiju, Kinu, Iran i druge velike zemlje. Kasnije je razvijena izvozna verzija Mi-17, sa jačim motorima koju koristi preko 20 država.[1][2]

Mi-8 na sovjetskoj poštanskoj marki 1980. godine.

Razvoj[uredi - уреди]

Kabina helikoptera Mi-8T.

U Sovjetskom Savezu posebna pažnja je bila poklanjana helikopterskoj tehnologiji. Do kraja 1950. godine u njihovom vazduhoplovstvu, bilo je već nekoliko helikopterskih divizija. Postojao je naoružan višenamenski Mi-4, koji je mogao preneti samo 19 padobranaca u neprijateljsku pozadinu, ili transportovati osam nosila, jedan top ili automobil. Vojska je bila zadovoljna sa ovom letjelicom, ali je konstruktor procenio da je došlo vreme helikoptera sa turbinskim motorom.

U drugoj polovini 1950. godine, pojavila se potreba transporta raketnog sistema „Luna“, a za to je bila potrebna veća nosivost. Projekat helikoptera, koji je zadovoljavao te uslove, dobio je oznaku Mi-8.

Na insistiranje Nikite Hruščova, novi helikopter Mi-8, morao je zadovoljiti vojne i civilne potrebe.

Rad na Mi-8 je bio u punom zamahu, kada je glavni projektant Mihail Milja poslat u SAD za procenu i eventualno da kupi nekoliko helikoptera od firme Sikorski. Glavni razlog je bio upoznavanje proizvodnje i ispitivanja američkih helikoptera. Tada su sovjeti čak i leteli na helikopteru S-58.

Posle odlaska Hruščova, 1964. godine, komanda Ratnog vazduhoplovstva SSSR-a nije uvela u operativnu upotrebu Mi-8. Nabavljeno je samo nekoliko desetina primeraka za ispitivanje. Međutim, nasuprot vojsci Ministarstvo za civilnu avijaciju, uvelo je Mi-8 u masovnu upotrebu.

U junu 1965. godine, Sovjetski Savez je predstavljen na međunarodnoj izložbi u Buržeu, kraj Pariza i sa svojim helikopterima Mi-8, Mi-6 i Mi-10. Njihov nastup, bio je senzacionalan i visoko ocenjen među svetskim stručnjacima. Posle ovoga velikog uspeha u Buržeu, vojno rukovodstvo je počelo ceniti visoke kvalitete helikoptera Mi-8. Počeo se masovno koristiti za transport, medicinske usluge, za elektronsko ratovanje, leteće komandno mesto i ostalo.

Program Mi-8 prati ogromna tehnička dokumentacija modifikacija i usavršavanja. U raznim varijantama je proizveden u 12 000 primeraka. Na osnovu toga iskustva i rezultata, razvijen je desantni helikopter Mi-14.[1][2][3]

Prototip V-8.png
Prvi prototip V-8

Opis[uredi - уреди]

Mi-8 je dvomotorni helikopter, sa jednim petokrakim glavnim rotorom. Rotor je sa tri stepena slobode zakretanja, u funkciji upravljanja sa vektorom sile uzgona, u toku leta. Krakovi elise rotora, izrađeni su od legure aluminijuma, a opremljeni su sa sistemom za odleđivanje, sa manuelnim i automatskim regulisanjem.

U slučaju otkaza jednog od motora, normalno se leti sa preostalim drugim u najbližu bazu za sletanje. Demonstriran je i let, bez obrtanja glavnog rotora, pogledaj film.

Aeroflotov Mi-8T, snimljen na Aljasci 1989.

Pojedini, unutrašnji, delovi kabine, iznutra su zaštićeni od zrna vatrenog oružja i šrapnela sa neprobojnim pločama. Rezervoari goriva su samozaptivajući, u slučaju mehaničkog oštećenja naneta smeša na unutrašnjim njihovim zidovima zatvara otvore, u cilju sprečavanja isticanja goriva.

Izvori električne energije su generatori jednosmerne struje GS-18, sa motorom i alternatorom SGO-30 i sa elektromagnetnim pretvaračem.

Stajni organi su tipa tricikl, ne uvlačeći su, sa slobodnim su točkom prednje noge. Spoljni sistem nosača, omogućava helikopteru transport tereta, mase do 3 000 kg.

Mi-8 poseduje četvorokanalni autopilot AP-34, sa funkcijama stabilizuje pravca, nagiba i uzdužnog kretanja, a i održava konstantnu zadatu visinu leta.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev u poseti birou i fabrici helikoptera Mil.

Stalni rezervoari goriva imaju zapreminu od 1 870 litara, a sa ugradnjom dopunskih, ista se povećava na 3 700 litara. Svi hidraulički sistemi su udvojeni, radi rezervacije veće pouzdanosti. Mi-8 poseduje i protiv požarni sistem, radi povećanja otpornosti na vatrena dejstva i preživljavanja.

Standardna verzija nosi 24 putnika, ili 12 ranjenika, spoljnjeg tereta 3 000 kg ili 4 000 kg, ako se deo tereta rasporedi i u unutrašnjosti. Na helikopter se može postaviti i električna spoljna dizalica, sa nosivošću do 2 000 kg.

Zapremina unutrašnjosti kabine, u okviru je dimenzija 5,34 m h 2,32 m h 1,8 m. Pristup tome prostoru je kroz dvoja vrata, bočna i zadnja.

Helikopteri Mi-8 izvedeni su u velikom broju varijanti, različito podešenih i opremljenih. Savremene varijante su opremljene sofisticiranom opremom, koja im omogućuje let u svima vremenskim uslovima, danju i noću.[1][4]

Redne projekcije Mi-8.png
Mi-8 u tri projekcije.

Karakteristike[uredi - уреди]

Uporedne karakteristike varijanti helikoptera Mi-8 [5][6]
Parametri
V-8
Mi-8P
Mi-8T
Mi-8
Mi-18
Mi-8MTV-1
Mi-8AMT
Mi-172
Godina konstrukcije 1961. 1965. 1965. 1975. 1980. 1987. 1991. 1991.
Posada 3 3 3 3 3 3 3 3
Broj padobranaca 18 28 24 24 30 24 27 26
Dužina [m] 25,31 25,31 25,31 25,31 25,31 25,31 25,31 25,31
Visina [m] 5,54 5,54 5,54 5,54 5,54 5,54 5,54 5,54
Prečnik rotora [m] 21,0 21,3 21,3 21,3 21,3 21,3 21,3 21,3
Masa praznog [kg] 5 726 7 000 6 934 7 200 7 550 7 381 6 913 7 514
Normalna masa [kg] 11 570 11 100 11 100 11 500 11 100 11 100 11 878
Maksimalna masa [kg] 12 000 12 000 13 000 13 000 13 000 13 000 ?
Motor 1×AI-24V 2×TV2-117 2×TV2-117 2×TV3-117MT 2×TV3-117MT 2×TV3-117VM 2×TV3-117VM 2×TV3-117VM
Snaga motora kW 1×1 418 2×1 119 2×1 119 2×1 418 2×1 418 2×1 493 2×1 493 2×1 493
Maksim. brzina [km/h] 250 260 250 270 250 250 250
Brzina krst. [km/h] 225 225 220 240 240 230 230
Plafon [m] 4 200 4 500 5 000 5 550 6 000 6 000 6 000
Dolet [km] ? 425 480 520 580 590 570 715

Varijante[uredi - уреди]

Mi-8 je helikopter sa masovnom serijskom proizvodnjom u velikom broju varijanti i sa operativnom upotrebom u velikom broju zemalja.[n 1][3][4][7][8]

Prototipske varijante[uredi - уреди]

  • V-8, prvi je jednomotorni prototip helikoptera, iz porodice Mi-8, koja ga je sledila.
  • V-8A, dvomotorni je prototip, bio je namenska osnova za naredne verzije.
  • V-8AT, prototip je višenamenske verzije Mi-8T.
  • Mi-8, dvomotorni je prototip za verifikaciju serijskog standarda.

Osnovna vojna namena[uredi - уреди]

  • Mi-8TG, sa modificiranim motorom za upotrebu benzina.
  • Mi-18 je prototip helikoptera, za verifikaciju modifikacija standardnog Mi-8. Na dva Mi-8, povećana je dužina za 0.9 metara, stajni organi su uvlačeći, a klizna vrata su dodata na desni bok trupa. Taj standard ima oznaku Mi-18, a korišćen je u Crvenoj armiji, u ratu u Avganistanu, a kasnije za obuku pilota za Mi-8/Mi-17.
  • Mi-8T, transportna je verzija. To je višenamenski helikopter, sa masovnom serijskom proizvodnjom i sa masovnom operativnom upotrebom. Može prevoziti 24 vojnika, naoružan je sa topom PK i sa nevođenom raketom S-5.
  • Mi-8TVK, je verzija sa snažnim naoružanjem vazduh–tlo, korišćena je za direktnu i efikasnu vazdušni podršku. Struktura trupa je modifikovana sa dodata dva spoljašnja nosača, čime su dobijena 6 nosača za ubojna sredstva i sa ugrađenim pokretnim mitraljezom kalibra od 12,7mm, u nosnom delu trupa. Naoružanje čine rakete S-5 kalibra od 57mm, bombe ili protivoklopne rateke AT-2.
Mi-171Š na aviosalonu.
  • Mi-8AMTŠ, varijanta je transportno–jurišnog helikoptera, sa potpuno istim naoružanjem kao na Mi-24 i opremljen uređajima za noćne uslove vidljivosti. Izvozna verzija ima oznaku Mi-171Š. U žargonu je ovaj helikopter dobio nadimak „terminator“.

Komandni helikopteri[uredi - уреди]

  • Mi-8IV, varijanta je za leteće komandno mesto pri desantu. Karakterišu ga komunikaciona oprema, mnoštvo antena i dopler radar, sa donje strane repa. Varijanta je dobijena sa prepravkom strukture trupa Mi-8T. Namenjen je za izvoz, obeležen je kao Mi-9.
  • Mi-8PPA, helikopter za prisluškivanje, leteća je radio-platforma. Opremljen je sa 6 antena, u “X”-obliku na trupu. Razvijen je samo za izvoz.
  • Mi-8PS, razvijen je za radio vezu, a i kao komandni helikopter.
  • Mi-8SMV, leteća elektronska-platforma, koristi se za podršku iz vazduha u ometanju i obaveštavanju.
  • Mi-8VPK nosi komunikacione uređaje, u kontejnerima podvešenim na spoljne nosače za ubojna sredstva.
  • Mi-19 je komandni helikopter, leteće je komandno mesto za komandante oklopnih i pešadijskih jedinica (razvijen je od Mi-8MT/Mi-17).
  • Mi-19R je komandni helikopter, sličan Mi-19, ali je namenjen za komandante raketne artiljerije.

Pomoćne vojne namene[uredi - уреди]

  • Mi-8MB, vojna–sanitetska je verzija.
  • Mi-8R, izviđačka je verzija.
  • Mi-8K , verzija je za artiljerijsko osmatranje i korekciju vatre.

Civilna namena[uredi - уреди]

Civilna varijanta Mi-8, sa neubičajenim kvadratnim oblikom prozora.
  • Mi-8P je putnička civilna verzija.
  • Mi-8S, civilna je VIP putničko / transportna verzija.
  • Mi-8MPS, spasilačka je verzija, koristi se uglavnom u Maleziji u spasilačkoj i vatrogasnoj službi.
  • Mi-8MA, verzija za polarna istraživanja na Artiku.
  • Mi-8AT, civilna transportna je verzija, sa unapređenim motorima.
  • Mi-8ATS, poljoprivredna je verzija.
  • Mi-8TL, verzija je za istraživanje vazduhoplovnih udesa.

Operativna upotreba[uredi - уреди]

Jugoslavija[uredi - уреди]

Srpski Mi-t kargo helikopter.

Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo, kupilo je 24 helikoptera Mi-8T. Isti su primljeni od isporučioca u periodu od maja 1968. do maja 1969. godine i sa njima su opremljene dve eskadrile (12+12), novoformiranog 119-og transportnog puka u Nišu. Nakon toga, od 1973. godine do ranih 1980-ih, Jugoslavija je kupila dodatne helikoptere Mi-8T, sa kojima je opremila još dve eskadrile 111-og puka na vojnom aerodromu Pleso kod Zagreba i 790-tu eskadrilu u Divuljama, kod Splita. Ta eskadrila je pripadala Jugoslovenskoj ratnoj mornarici. Ukupno, Jugoslovenska narodna armija je posedovala 92 helikoptera Mi-8T. Ti helikopteri su bili obeleženi sa HT-40, dok je sa internom modifikacijom nekoliko helikoptera podešeno za elektronsko ratovanje, u varijanti HT-40E. Oko 40 helikoptera su bili opremljeni sistemom za gašenje požara.

Jugoslovenski helikopteri Mi-8, korišćeni su u početnoj krizi na graničnim prelazima u Sloveniji, 27. juna 1991. godine, za transport vojnika i federalne policije. Pripadnici slovenačke teritorijalne odbrane, oborili su jedan helikopter sa raketom zemlja–vazduh Strela 2. Tom prilikom su poginuli svi putnici i posada helikoptera.

Tokom proširenja krize na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu u procesu rušenja SFRJ, u zimu 1991. i u proleće 1992. godine, Jugoslovenska narodna armija, sa helikopterima Mi-8 evakuisala je povređeno osoblje, transportovala svoje ljudstvo i opremu pri povlačenju u Srbiju i Crnu Goru. U tome procesu su hrvatske snage sa vatrenim oružjem oborile jedan Mi-8, u blizini Slavonskog Broda, 4. oktobra 1991. godine. [n 2]

Nakon što su bosanski Srbi proglasili svoju državu, u proleće 1992. godine, nekoliko Mi-8 je ostalo u njihovom sastavu. Vojska Republike Srpske, posedovala je 12 helikoptera Mi-8T koji su bili operativni, sve do Operacija Koridor. U tome periodu, izgubljena su 3 helikoptera Mi-8, od neprijateljske vatre. Tri helikoptera Mi-8, koristila je milicija hrvatskih Srba na, aerodromu Udbina, u Lici.

Hrvatske snage zarobile su jedan Mi-8, 23. septembra 1991. godine, kod Petrinje kada je helikopter Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva prinudno sleteo nakon što je oštećen od streljačke vatre. Još 6 helikoptera Mi-8T i 18 Mi-8MTV-1, kupili su Hrvati od bivših zemljama varšavskog pakta tokom rata, ali je isti samo 16 preživelo. Preostali Mi-8Ts su povučeni iz službe hrvatskog ratnog vazduhoplovstva posle rata, dok je Mi-8MTVs nastavio službu. Naknadno su kupljeni i helikopteri Mi-171.

Armija Bosne i Hercegovine, ilegalno je nabavila helikoptere Mi-8T, Mi-8MTV i Mi-17 iz različitih izvora. Helikopterske posade, bile su bez odgovarajuće obuke, zbog čega su muslimanske snage izgubile polovinu. Dva helikoptera su oborena od strane srpske protivavionske odbrane, jedan oko Žepe, dok je jedan Mi-17 oboren sa sistemom „Kub“, pri čemu je poginulo više ljudi, među njima i političari i ukrajinski pilot, plaćenik. Nekoliko hrvatskih Mi-8MTV ilegalno je podržavalo operacije bosanskih hrvata u Bosni i Hercegovini.

Makedonsko vazduhoplovstvo je kupilo 4 Mi-17V-1 u 1994. i 2 Mi-8MT u 2001. godini, u Ukrajini. Jedan od njih se srušio u udesu, poginulo je svih 8 putnika i 3 članova posade u u januaru 2008. U maju 2008. Makedonija je nabavila još 4 Mi-171, iz Litvanije.

Tokom rata na Kosovu 1998.-1999. godine, vazduhoplovstvo SRJ je koristilo Mi-8 za transport ljudstva i materijala svojih snaga, u nepristupačnim planinskim oblastima. Pri evakuaciji povređenih, lica tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, morali su leteti na ekstremno malim visinama, kako bi izbegli otkrivanje od strane NATO-vih aviona.[4]

Ostali[uredi - уреди]

Helikopter Mi-8, korišćen je u svima lokalnim sukobima u svetu, u raznim ulogama, saglasno svojoj nameni i mogućnostima.[9]

Korisnici [10][uredi - уреди]

World operators of the Mil Mi-8.png

Korisnici helikoptera Mi-8.
   — Vojna upotreba,
   — Civilna upotreba,
   — Vojna i civilna upotreba.
Mi-8TV
Mi-8 zaprašuje šumu.

Veze[uredi - уреди]

Napomene[uredi - уреди]

  1. Do sada je proizvedeno preko 12 000 primeraka helikoptera Mi-8, u raznim varijantama. Od toga je izvezeno u inostranstvo preko 2 800 primeraka. To je rekordan obim posla u okviru vazduhoplovne industrije. Inostrani kupci su sa svojim zahtevima uticali na razvoj pojedinih specifičnih varijanti.[4]
  2. U kratkom roku, od mesec dana od početka oružanih sukoba, svi su helikopteri dobili sistem pasivne zaštite od IC raketa (IC mamce-baklje).

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 Zvanična internet prezentacija proizvođača Mil. "Istorija razvoja Mi-8" (((en))). OAO Moskovskiй vertoletnый zavod im. M. L. Milя. http://www.mi-helicopter.ru/eng/getarticle.php?id=275. pristupljeno 31. jul 2010. 
  2. 2.0 2.1 Zvanična internet prezentacija proizvođača Mil. "Helikopteri Mi-8/Mi-17" (((ru))). OAO Moskovskiй vertoletnый zavod im. M. L. Milя. http://www.mi-helicopter.ru/rus/index.php?id=254. pristupljeno 31. jul 2010. 
  3. 3.0 3.1 Zvanična internet prezentacija proizvođača Mil. – iz http://www.vectorsite.net/indexav.html "Mi-8 kroz varijante" (((en))). OAO Moskovskiй vertoletnый zavod im. M. L. Milя. http://www.vectorsite.net/avmil8.html – iz http://www.vectorsite.net/indexav.html. pristupljeno 31. jul 2010. 
  4. 4.0 4.1 4.2 4.3 Grahovac, Mladen (mart 2004). "Novo perje za proverene ptice (I)". Aeromagazin (in ((sh))) (Beograd) 56: str. 17–19. 
  5. Zvanična internet prezentacija proizvođača Mil. "Karakteristike helikoptera Mi-8/17" (((ru))). OAO Moskovskiй vertoletnый zavod im. M. L. Milя. http://www.mi-helicopter.ru/rus/index.php?id=220. pristupljeno 31. jul 2010. 
  6. "Karakteristike Mi-8" (((ru))). Rus.air.ru. http://rus.air.ru/helicopters/Mi-8.htm. pristupljeno 29. 3. 2012.. 
  7. Zvanična internet prezentacija proizvođača Mil. "Varijante Mi-8" (((ru))). OAO Moskovskiй vertoletnый zavod im. M. L. Milя. http://www.vertolet-media.ru/helicopters/mvz/mi-8t/. pristupljeno 31. jul 2010. 
  8. Zvanična internet „Rusija“. "Varijante Mi-8T" (((ru))). Enciklopedija „Ugao neba“. http://airwar.ru/enc/ch/mi8.html. pristupljeno 31. jul 2010. 
  9. Zvanična moskovski internet sajt. "vesti" (((en))). http://mosnews.com/page1. pristupljeno 31. jul 2010. 
  10. "Većina u inostranstvu". Mi-helicopter.ru. http://www.mi-helicopter.ru/eng/index.php?id=276. pristupljeno 29. 3. 2012.. 
  11. "Rusija završila proizvodnju helikoptera za Venecuelu". Pda.avia.ru. http://pda.avia.ru/news/?id=1212484105. pristupljeno 29. 3. 2012.. 
  12. "80 novih Mi-17V-5 u Indijii". Pda.avia.ru. http://pda.avia.ru/news/?id=1228992832. pristupljeno 29. 3. 2012.. 
  13. "Mi-17-V5 u Indoneziji". Pda.avia.ru. http://pda.avia.ru/news/?id=1218009304. pristupljeno 29. 3. 2012.. 
  14. "Mi-171 u Iranu". Avia.ru. http://www.avia.ru/news/?id=1233309839. pristupljeno 29. 3. 2012.. 
  15. Mi-171 u Mongoliji
  16. "Mi-8 leti u Peru". Rian.ru. http://www.rian.ru/world/20100423/225727659.html. pristupljeno 29. 3. 2012.. 
  17. "Transportni helikopter Mil Mi-8/Mi-17" (((sh))). Zvanični veb sajt Vojske Srbije. http://www.vs.rs/index.php?content=0f3e8aba-0214-102c-a202-2f44c9235232. pristupljeno 31. jul 2010. 

Eksterni linkovi[uredi - уреди]