Mikronutrijent

Izvor: Wikipedia

Mikronutrijenti su nutrijenti koji su neohodni tokom života ljudi i drugih živih bića u malim količinama da bi se omogućilo odvijanje niza fizioloških funkcija. Živi organizmi ne mogu sami da proizvedu mikronutrijente.[1] Kod ljudi ova grupa materija obuhvata mikrominerale koji su neophodni manjim od 100 miligrama na dan[2], za razliku od makrominerala, koji su neohodni u većim količinama. U mikrominerale se ubrajaju gvožđe[3], kobalt, hrom, bakar[4][5][6], jod, mangan, selen, cink[3] i molibden. Mikronutrijenti takođe obuhvataju vitamine, koji su organska jedinjenja.[2]

Reference[uredi - уреди]

  1. Canadian UNICEF Committee, Global Child Survival and Health, 2006, p. 67.
  2. 2.0 2.1 Lieberman, S, Bruning, N (1990). The Real Vitamin & Mineral Book. NY: Avery Group, 3
  3. 3.0 3.1 Janet R Hunt (2003). [www.ajcn.org/content/78/3/633S.short "Bioavailability of iron, zinc, and other trace minerals from vegetarian diets"] Check |url= scheme (help). Am J Clin Nutr 78 (3): 633S–639S. 
  4. Camakaris, J., Voskoboinik, I., and Mercer, J. F., 1999, Molecular mechanisms of copper homeostasis. Biophys. Res. Commun. 261:225–232
  5. Harris, E. D. 2000, Cellular copper transport and metabolism. Annu. Rev. Nutr. 20:291–310
  6. Harris, E. D., 2001, Copper homeostasis: The role of cellular transporters. Nutr. Rev. 59:281–285

Spoljašnje veze[uredi - уреди]