Михајлово
| Михајлово | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  948
|
| Густина становништва | 52 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°28′08″N 20°24′31″E / 45.468833°N 20.408666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 70 m |
| Површина | 19,4 km² |
  Михајлово Михајлово (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23202 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 28′ 08" СГШ, 20° 24′ 31" ИГД
Михајлово (мађ. Szentmihály) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 948 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Tоком своје историје више пута је мењало своје име.
- 1712. на латинском језику писаној фасцикли St. Michael, на садашњем месту назначено село
- 1723. исто на садашњем месту St. Michael
- 1780. мађ. Magyar Szt. Mihaly, Szent Mihaly
- 1919. мађ. Szent Mihaly
- 1922. Михајлово
Од овог села је на почетку двадесетог века остао само салаш, који су мештани звали Szent Mitra tanya. Данас тај салаш више не постоји. Према причању најстаријих мештана, преци већине Михајловчана потичу из некадашњег Szent Demetera. Били су римокатолици и говорили су мађарским језиком са прастарим сегединским акцентом.
Црква[uredi | uredi kod]
Oд 1836. до 1909. године припадала је жупној цркви у Елемиру, а од 1909. године је посебна плебанија. Литургијски језик је био мађарски. Црква организационо припада је зрењанинској бискупији и жупној цркви. Црква као и село добили су из захвалности главном анђелу, светом Михајлу. Црква је грађена на садашњем месту од набоја 1835. године, плафон је био виклован, а кров је био од трске, без торња. Звона су стајала на дрвеној конструкцији поред цркве. Пошто је дошло до оштећења цркве, мештани су 1850. године поправили своју цркву и обновили кров. Године 1902. су уграђене оргуље, а 1913. године купљен је хармонијум. Торањ цркве је изграђен 1910. године. Након што је војска 1918. године однела два већа звона, мештани су били принуђени да купе нова звона, што је учињено 1928. године.
Жупник Јакаб Ђуле је дошао у село 1909. године. Он је организовао изградњу торња и обнову цркве, утицао је да се испред сваке куће направи тротоар од цигала за пешаке, а издејствовао је и да се формира сеоска библиотека.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Михајлово живи 803 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,7 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 352 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Ово насеље је великим делом насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 944 | 94,02% | ||
| Срби | 37 | 3,68% | ||
| Румуни | 6 | 0,59% | ||
| Југословени | 4 | 0,39% | ||
| Хрвати | 1 | 0,09% | ||
| Словенци | 1 | 0,09% | ||
| Словаци | 1 | 0,09% | ||
| Роми | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 4 | 0,39% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 5 | 12 | ||
| 75-79 | 13 | 19 | ||
| 70-74 | 22 | 26 | ||
| 65-69 | 30 | 29 | ||
| 60-64 | 36 | 46 | ||
| 55-59 | 37 | 30 | ||
| 50-54 | 30 | 37 | ||
| 45-49 | 38 | 37 | ||
| 40-44 | 39 | 31 | ||
| 35-39 | 44 | 35 | ||
| 30-34 | 33 | 29 | ||
| 25-29 | 35 | 27 | ||
| 20-24 | 28 | 38 | ||
| 15-19 | 27 | 27 | ||
| 10-14 | 31 | 26 | ||
| 5-9 | 28 | 24 | ||
| 0-4 | 24 | 31 | ||
| просек | 39.7 | 41.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 417 | 97 | 285 | 21 | 14 | - |
| Женски | 423 | 54 | 282 | 79 | 8 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 264 | 173 | - | 2 | 38 | 4 | 18 | 5 | - | 11 |
| Женски | 173 | 131 | - | - | 13 | - | - | 9 | - | 2 |
| Оба | 437 | 304 | - | 2 | 51 | 4 | 18 | 14 | - | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 4 | 4 | 1 | 3 | - | - | - | - | |
| Женски | 1 | - | 1 | 8 | 8 | - | - | - | - | |
| Оба | 2 | 4 | 5 | 9 | 11 | - | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
