Mihail Vasiljevič Lomonosov

Izvor: Wikipedia
Mihail Vasiljevič Lomonosov

Mihail Vasiljevič Lomonosov (rus. Mihaíl Vasílьevič Lomonósov; 19. novembar (8. novembar po starom kalendaru), 1711. – 15. april (4. april po starom kalendaru) 1765.) bio je ruski pisac i erudita, koji je dao doprinose na poljima književnosti, obrazovanja, fizike, astronomije, hemije i geologije.

Od seljaka do studenta[uredi - уреди]

Lomonosov je rođen u selu Denisovka (ime sela je kasnije preimenovano u Lomonosovo, u čast pesnika), koje se nalazi na ostrvu nedaleko od Holmogorija, na dalekom severu Rusije. Njegov otac, ribar, uzeo je sina da mu pomaže u radu kad mu je bilo deset godina, ali je njegova žeđ za znanjem bila neutoljiva. Ono malo knjiga što mu je bilo dostupno skoro je naučio napamet, i videvši da se kod kuće neće moći dalje obrazovati, peške se uputio u Moskvu.

Prilika se ukazala kad je imao sedamnaest godina, i na intervenciju prijatelja primljen je u školu Zaikonospaski. Tamo je vrlo brzo napredovao, posebno u latinskom, i 1734. je poslat iz Moskve u Sankt Peterburg. I tamo je zapaženo njegovo znanje, posebno iz fizike, i on je bio jedan od mladih Rusa izabranih da dovrše obrazovanje u stranim zemljama.

Strano obrazovanje[uredi - уреди]

Poslat je na Univerzitet u Marburgu (Hese, Nemačka), tada jedan od najvažnijih evropskih univerziteta - u vreme kada su univerziteti uopšte bili u određenom padu - zbog prisustva najeminentnijeg nemačkog prosvetiteljskog filozofa tog vremena, Kristijana Volfa. Lomonosov je studirao kod Volfa, i postao je jedan od njegovih ličnih studenata. Ova veza je bila uticajna do kraja njegovog života.

Najgrandijozniji Lomonosovljev mozaik prikazuje Poltavsku bitku.

Dok je bio u Marburgu, počeo je da piše poeziju, imitirajući nemačke pisce; priča se da je posebno cenio Gintera. Njegova Oda osvajanju Hotina napisana je 1739, i privukla je veliku pažnju u Petrogradu. Za vreme boravka u Nemačkoj Lomonosov se oženio Nemicom i bilo mu je teško da izdržava rastuću porodicu oskudnom i neredovnom stipendijom koju je dobijao od Sanktpeterburške akademije nauka, te je odlučio da se vrati kući.

Dostignuća[uredi - уреди]

Po dolasku u Rusiju, brzo je postao poznat, i postavljen je za profesora hemije na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, gde je kasnije postao i rektor. Željan da unapredi rusko školstvo, Lomonosov se angažovao u osnivanju Moskovskog državnog univerziteta (koji je kasnije nazvan po njemu) 1755. Godine 1764. postavljen je na mesto državnog sekretara.

Prihvatio materijalističko shvatanje prirode, bio protivnik teorije o posebnim fluidima, kao flogistona i električnog fluida koja je u to vreme bila prihvaćena i doprineo je formulisanju kinetičke teorije gasova. Smatrao je da je toplota oblik kretanja, predlagao talasnu teoriju svetlosti, i izneo ideju održanja mase. Verovao je da priroda konstantno evoluira i pokazao organsko poreklo zemlje, treseta, uglja, nafte i ćilibara.

Lomonosov je bio prva osoba koja je zabeležila mržnjenje žive. Merenjem prelamanja svetlosti Venere na rubovima Sunca, utvrđuje da ova planeta ima atmosferu. Godine 1745. je objavio katalog preko 3.000 minerala, a 1760. objasnio nastanak ledenih bregova. Osnovao je fabriku stakla, koja je proizvodila prve mozaike od bojenog stakla izvan Italije. Dao je objašnjenje polarne svetlosti.

Smatrao da je materija sastavljena od prostijih i složenijih čestica (atoma i molekula) koje imaju datu zapreminu i između kojih vladaju privlačne sile. Toplotu smatra haotičnim kretanjem čestica, što je kasnije potvrdila kinetička teorija. Postavlja tezu da su Zemljinu koru oblikovala taloženja u morskim bazenima i vulkanske aktivnosti. Bavio se primenom nauke u rudarstvu i metalurgiji.

Godine 1755. je napisao gramatiku koja je reformisala ruski književni jezik kombinujući stari crkvenoslovenski sa narodnim jezikom. Kako bi produbio svoje književne teorije, napisao je preko 20 svečanih ceremonijalnih oda, od kojih je najznačajnija Večernja meditacija o božanskoj raskoši. U kasnijim poemama je primenio idiosinkratičku teoriju da reči koje sadrže glasove E, I, JU treba da se koriste kada se opisuju nežni predmeti, a one sa glasovima O, U , Jeri (Ы)- za opisivanje stvari koje mogu uzrokovati strah ("kao bes, zavist, bol i tuga"). Lomonosov je objavio svoju istoriju Rusije 1760. godine. Ipak, većina njegovih dostignuća bila je nepoznata izvan Rusije dugo vremena posle njegove smrti. Umro je u Sankt Peterburgu 1765.

Vidi još[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]