Mihail Ljermontov

Izvor: Wikipedia
Mihail Jurjevič Ljermontov
Михаил Юрьевич Лермонтов

Mihail Ljermotnov 1837.
Osnovni podaci
Rođenje 10 (1814)
Moscow, Rusko Carstvo
Smrt 27. jul 1841. (dob: 26)
Pjatigorsk, Rusko Carstvo
Zanimanje vojnik, pjesnik, romanopisac, umjetnost
Nacionalnost Rus
Djelo
Književni pokret romantizam

Potpis

Mihail Jurjevič Ljermontov (Михаил Юрьевич Лермонтов) (15.10.1814 - 27.7.1841) je bio ruski romantičarski pisac i pesnik, poznat kao "pesnik Kavkaza". Nakon Puškinove smrti postao je najbitniji ruski pisac. Kroz svoju prozu osnovao je tradiciju ruskog psihološkog romana.

Rani život[uredi - уреди]

Ljermontov je rođen u Moskviu uglednoj plemićkoj porodici, a odrastao je u selu Tarhani, gde se nalazi njegov grob. Njegova porodica vodi poreklo od Škota Learmount, koji se doselio u Rusiju u ranom XVII veku.

Njegov otac, Jurij Ljermontov, vojni čovek sa činom kapetana, oženio se njegovom majkom, Marijom Arsenejevom, kada joj je bilo 16 godina, na veliko nezadovoljstvo njene majke. Godinu dana kasnije Marija je rodila sina, Mihaila. Ubrzo potom došlo je do svađe između Jurijevog oca i bake, te je umrla 1817. godine, ne mogavši podneti takav pritisak.

Njegova baka (Marijina majka), plašeći se da će joj ga njegov otac oduzeti, brinula se o Mihailu i postarala se da on dobije odlično obrazovanje. Intelektualna atmosfera u kojoj je odrastao bila je slična onoj kod Puškina, s tim da je postojao manji uticaj francuskog i rastući utecij engleskog jezika. Tokom ranog detinjstva podučavao ga je Francuz Gendrot. Sa deset godina se razbolio i baka ga je odlučila odvesti na Kavkaz zbog bolje klime, nakon čega je razvio svoju ljubav prema toj regiji. Međutim, njegova baka je smatrala da njegovo dotadašnje obrazovanje nije bilo dovoljno, pa ga je odvela u Moskvu, kako bi ga pripremila za gimnaziju.

Nakon završetka gimnazije, Ljermontov je 1830. upisao Moskovski Univerzitet, ali se nije dugo zadržao zbog nepokornosti prema jednom profesoru. U leto te iste godine došlo je do novih tragičnih događaja u njegovoj porodici. Njegov otac, duboko potišten Mihailovim otuđenjem od njega, napustio je kuću Arsenejevih i umro nedugo zatim. Njegova smrt imala je veliki uticaj na Mihaila, što je on izrazio u nekoliko pesama. Od 1830. do 1834. je išao u vojnu školu u Sankt Peterburgu te je postao oficir. Za to vreme je pisao dosta poezije pod uticajem Puškina i Bajrona. Takođe se zanimao za ruski istoriju i srednjevekovnu epsku poeziju, što se odrazilo na "pesmu trgovca Kalašnjikova", dugačku poemu Borodino i seriju popularnih balada.

Slava i egzil[uredi - уреди]

Nakon smrti Puškina 1837. godine, Ljermontov je izrazio osećanja kroz pesmu upućenu Caru Nikolaju I Pavloviču, zahtevajući osvetu nad ubicom Puškina. Pesma je osudila "stubove" ruske visoke klase za Puškinovu smrt.

Nikolaj Pavlovič ga je zbog ove pesme prognao na Kavkaz, gde je Ljermontov već bio kao mali.

Ljermontov je posetio Sankt Peterburg 1838. i 1839. godine. Njegova neuzvraćena ljubav prema Varvari Lopuhini je zabeležena u nezavršenom romanu Princeza Ligovskaja. Nakon duela s sinom francuskog ambasadora, opet je vraćen u armiju na Kavkazu.

1839. je završio svoj jedini roman, Heroj našeg vremena, koji gotovo predviđa dvoboj u kom je Ljermontov izgubio život dve godine kasnije.

Dela[uredi - уреди]

Tokom svog života, Ljermontov je objavio samo jednu zbirku pesama 1840. godine. Tri nove zbirke, oštro cenzurisane, objavljene su godinu dana nakon njegove smrti.

Objavio je samo jedan roman, koji je imao mnogo uticaja na rusku prozu. Heroj našeg vremena je usko povezana kolekcija pripovetki o karakteru Pečorina.

Tada inovativna struktura romana je navela nekoliko imitacija, jedna od kojih je Nabokov roman Pnin (1955).