Memórias Póstumas de Brás Cubas
| Memórias Póstumas de Brás Cubas | |
|---|---|
 Kopija knjige koju je autor posvetio brazilskoj nacionalnoj biblioteci Bibliotheca Nacional | |
| Autor(i) | Machado de Assis |
| Država |  Brazil |
| Jezik | portugalski |
| Žanr(ovi) | roman |
| Datum izdanja | 1881 |
| Vrsta medija | štampa (tvrdi i meki uvez) |
Memórias Póstumas de Brás Cubas (sh. Posmrtni memoari Brasa Kubasa) je roman brazilskog književnika Žoakima Marije Mašada de Asisa, poznat kao jedno od najznačajnijih dela brazilske književnosti u 19. veku.
U njemu se u brazilskoj književnosti prekinula tradicija romantizma i uveo novi pravac u brazilsku književnost – realizam [1]. Pisac radikalno menja kanonsku književnost Brazila, uvodeći u roman mnoštvo inovativnih pripovednih elemenata, pre svega govor u prvom licu. Javnost je prihvatila anti-junaka Brasa Kubasa kao metafizičku ličnost koja, prešavši na onu stranu i osvrćući se od detinjstva pa do smrti u Brazilu na događaje iz svoje prošlosti, ima iskren, pošten i parodijsko-satiričan odnos prema svetu o kome pripoveda. Roman je trebalo da služi i kao književni vodič nesnalažljivom čitaocu i zbog toga ga odlikuje intertekstualnost, aluzije na razne klasične i moderne tekstove.
Pripoveda se na dve vremenske ravni: pripovedno vreme, dok nam se Kubas obraća, i pripovedano vreme. Sastavljen od 160 kratkih poglavlja u kojima se smenjuju zgode Brasa Kubasa nailazimo na jedno potpuno prazno poglavlje (139) pod naslovom O tome kako nisam postao državni ministar. Asis ovakvim metajezičkim "igrama" izvrće ruglu sopstveni tekst. Time se relativizuju stavovi i mišljenja svih ličnosti romana, a istovremeno se izaziva određena iritacija i frustracija čitalaca.
Snaga romana nije u Kubasovim dostignućima, već u trivijalnim detaljima i načinu pripovedanja o banalnom. Asis je fokusiran na parodijski odnos prema svojim likovima, koji izgleda da bolje od svoje stvarnosti ni ne zaslužuju.
Izvori[uredi | uredi kod]
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- Memórias Póstumas de Bras Cubas (pt)
- Schwarz, Roberto (2005), "The Machadian turning point", São Paulo: CEBRAP magazine.