Mejnfrejm računar

Izvor: Wikipedia
Primer IBM 704 mejnfrejma (1964)

Mejnfrejm računari (kolokvijalno se naziva „velikim gvožđem"[1]), su moćni računari koji se prvenstveno koriste u industrijskim i državnim organizacijama za kritične aplikacije, obradu podataka velikih razmera kao što popis stanovništva, industrijske i potrošačke statistike, planiranje resursa preduzeća i obrada transakcija. Termin je originalno potekao od velikih ormara u kojima je bila smeštena centralna procesorska jedinica i glavna memorija ranih računara.[2][3] Kasnije je termin korišćen za razlikovanje moćnijih industrijskih mašina od manjih računara. Većina arhitekture velikih računarskih sistema potiče iz 1960-ih, ali se evolucija nastavlja.

Način rada[uredi - уреди]

Moderni mejnfrejmovi su stvoreni kako bi rešavali složene zadatke za vrlo kratko vreme i za:

  • Bezbednost u radu
  • Kompatibilnost sa starijim softverom

Mejnfrejmovi mogu pokretati više operativnih sistema istovremeno. Ova tehnika se zove i tehnika virtuelne mašine. Sastoje se iz dva dela; logičke particije i virtuelne mašine.

Izgled[uredi - уреди]

Do 1960. godine mejnfrejmovi nisu imali grafički korisnički interfejs. Koristili su bušene kartice, papirne i magentne trake za prenos podataka kroz programe. Rukovođeni su u beč modu (konzola) kako bi izvršavali kancelarijske poslove u bankama i državnim upravama.

Reference[uredi - уреди]

  1. "IBM preps big iron fiesta". The Register. 20. 7. 2005.. http://www.theregister.co.uk/2005/07/20/ibm_mainframe_refresh/. 
  2. Oxford English Dictionary, on -line edition, mainframe, n
  3. Ebbers, Mike; O’Brien, W.; Ogden, B. (2006). "Introduction to the New Mainframe: z/OS Basics" (pdf). IBM International Technical Support Organization. http://publibz.boulder.ibm.com/zoslib/pdf/zosbasic.pdf. pristupljeno 1. 6. 2007.. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]