Медошевац (Ниш)

Za ostale upotrebe, v. Медошевац (razvrstavanje).

Медошевац
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011)	2704
Положај
Координате
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	185 m
Медошевац Медошевац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	18209
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Медошевац је предграђе и месна заједница у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском управном округу. Налази се у западном квадранту Ниша, на десној обали Нишаве, удаљен од центра града 2,8 км. До педесетих година 20. века био је село, затим до седамдесетих година приградско мешовито насеље, а после 1970. године градска четврт (део града). Према попису из 2002. било је 2704 становника (према попису из 1991. било је 2564 становника).

Историја

Медошевац се, као село помиње још у доба отоманске владавине. Турски попис из 1498. године затекао га је са 41 кућом, 19 неожењених, 2 муслимана и 4 удовичке куће. Из прихода од испенџе, пореза на чифт, бенак, пшеницу, раж, јечам, овас, просо, ширу, ушур од кошница, ситну стоку, конопљу, воће, порез на свиње, ушур од сочива, црни и бели лук, порез на бурад, бостан, траву, огревно дрво, бадухаву и свадбарину плаћао је 6.421 акчу. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 50 кућа, 9 удовичка домаћинства, 12 самачка домаћинства. Из пописа 1564. године види се да су у селу формирана два муслиманска чифлука.

У аустријско-турском рату крајем 17. века села Медошевац, Поповац и Доњи Бубањ су се раселила, јер их попис у нишком кадилуку 1710. године не помиње. Али док су се Медошевац и Поповац обновили с Доњим Бубњем то више није био случај. Да се Медошевац обновио у првој половини 18. века види се из француског плана (гравуре) вероватно из 1737. године у којем је уцртан и уписан као Medoschewze. Помиње се такође као једно од попаљених села у Српско-турском рату 1876/77. године. Пред ослобођење (1878) селом је господарио Мустафа-бег. То је унук моћног Хафис-паше кога је потукао Карађорђе у бици на Иванковцу. Медошевац је био део њиховог породичног властелинства. Још је Хафис-паша у Медошевцу саградио округлу камену кулу на спрат и, како каже Каниц, „са својим женама проводио летње дане с прекрасним погледом на околину“.

После ослобођења 60 хектара земље у селу откупио је генерал Ђуро Хорватовић и на њему формирао велико пољопривредно газдинство. Хафис-пашина кула стајала је до 1932/33. године када је, пошто се нашла на ивици земљишта које је откупљено за аеродром (двадесетак метара изван данашње улице Богдана Благојевића), срушена. Камени материјал куле искоришћен је за војну изградњу на аеродрому.

Ослобођење 1878. године затекло је Медошевац као мало село (према предању са 7 домаћинстава). Брзо се је консолидовало и обновило, па је 1930. године имало 98 домаћинстава и 660 становника. Током 1944. године савезници су у више махова бомбардовали војни аеродром и теретну железничку станицу. У тим налетима страдао је и Медошевац. Око двадесетак зграда било је уништено или онеспособљено за становање.

У деценији од 1930. до 1941. године, поред пољопривреде и печалбарења, јавили су се у Медошевац и први облици радничких занимања, као и појава дневне миграције. Ова је била најчешће оријентисана ка железници и железничкој радионици. Већ у 1953. години однос чистих пољопривредника (39%) и непољопривредних и мешовитих домаћинстава (61%) превагнуо је у корист ових других. Уједно је наступио и нагли процес имиграције придошлица који је већ након педесетих и шездесетих година 20. века допринео темељној промени економско-социјалне структуре. Највећи доток придошлица долазио је из топличког и лесковачког краја, а затим са подручја Пирота, Алексинца, Сокобање, Сврљига и Заплања. Иако је овим процесом Медошевац добио карактеристике најпре мешовитог (од 1950их година), а затим и карактеристике градског насеља (од 1970их година), физичка организација уличне мреже и насеља задржала је рурални изглед, док су од 1960/70. године крупне промене настале на плану архитектуре. У овом процесу Медошевац је сукцесивно добијао: електричну енергију (1942/43), исправљање и уређење Нишавиног корита (1948/49 и 1959), асфалт (од 1971. године), бетонски мост на Нишави (1972), прву програмску урбанистичку скицу за уређење (1964), детаљни урбанистички план (1979), телефонску мрежу (1977), итд; водоводни систем и канализациона мрежа уведени су касније.

Демографија

У насељу Медошевац живи 2127 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (38,4 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 894 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 902 1953. 1024 1961. 1777 1971. 2419 1981. 2608 1991. 2564 2534 2002. 2788 2704

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.606	96,37%
Роми			39	1,44%
Бугари			15	0,55%
Југословени			11	0,40%
Македонци			8	0,29%
Руси			3	0,11%
Хрвати			2	0,07%
Буњевци			2	0,07%
непознато			12	0,44%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	11			13
80+	9			17
75-79	32			48
70-74	54			60
65-69	81			98
60-64	88			90
55-59	77			74
50-54	90			83
45-49	108			95
40-44	102			100
35-39	93			106
30-34	88			88
25-29	99			95
20-24	78			81
15-19	85			92
10-14	68			76
5-9	102			96
0-4	69			58
просек	38.4			39.6

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 183 232 489 641 770 861 894

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 128 238 180 238 69 30 8 1 2 - 3.02

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1095	253	769	45	17	11
Женски	1140	165	775	147	41	12

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	491	7	-	1	194	13	31	52	7	66
Женски	368	9	-	-	135	1	4	73	15	16
Оба	859	16	-	1	329	14	35	125	22	82
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	5	52	8	11	10	-	-	30
Женски	4	10	11	18	45	14	-	-	13
Оба	8	15	63	26	56	24	-	-	43

Литература

• Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 94-95.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)