Međunarodno fonetsko društvo

Izvor: Wikipedia

Međunarodno fonetsko društvo (eng. International Phonetic Association, IPA) je organizacija koja promoviše naučnu studiju fonetike i razne praktične primene te nauke. Glavni doprinos društva fonetici je Međunarodni fonetski alfabet—pismeni standard za fonetsku zastupljenost na svim jezicima.

Međunarodni fonetsko društvo takođe objavljuje Žurnal Međunarodnog fonetskog društva (eng. Journal of the International Phonetic Association).

Istorija[uredi - уреди]

U Parizu, 1886. godine, mala grupa učitelja jezika je oformila udruženje za podsticaj upotrebe fonetskog zapisa u školama kako bi deca stekla realan izgovor stranih jezika, te za pomoć nastavama čitanja za decu. Ta grupa, na čelu sa Polom Pasijem, u početku se zvala fr. Dhi Fonètik Tîcerz' Asóciécon. U januaru 1889. ime društva se promenilo u fr. Phonétique des Professeurs de Langues Vivantes (AP), i 1897. na fr. L'Association Phonétique Internationale (API)—srpski Međunarodno fonetsko društvo.

Godine 1914. društvo postiže vrhunac uticaja u obrazovnim krugovima, kao i povećanje broja članova kojih je bilo 1751 u 40 zemalja. Prvi svetski rat i njegove posledice teško su poremetile društvene aktivnosti, a časopis nije nastavio redovnu publikaciju do 1922. godine.

Razvoj alfabeta[uredi - уреди]

Početni cilj je bio da se napravi skup fonetskih simbola za različite oblike artikulacije koji bi se mogli primenjivati u različitim jezicima, tako da svaki jezik ima posebno prilagođen alfabet. Na kraju je odlučeno da univerzalni alfabet, što znači da se isti simbol upotrebava za isti zvuk na različitim jezicima, bude ideal i razvoj Međunarodne fonetske alfabete je brzo napredovao do prelaska u 20. vek. Od tada, bilo je nekoliko kompleta promena na alfabeti, uz dodatke i brisanja u skladu sa napretkom u nauci fonetike.