Masakri Albanaca u Kosovskom ratu

Kanadski forenzičari iskopavaju masovnu grobnicu na Kosovu.

Kosovski masakri označavaju seriju pokolja koje su počinile policijske, vojne i paravojne snage nad albanskim stanovništvom Kosova tokom kosovkog rata 1999. godine. Ubistva su vršena paralelno sa masovnim progonima i deportacijama civilnog stanovništva.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je presudom ustanovio da su snage Srbije i SRJ tokom 1999. sprovodile raširenu i organizovanu kampanju terora, uključujući masovna ubistva. Sudsko veće je konstatovalo da su zločini nad Albancima počinjeni na organizovan način, uz značajnu upotrebu državnih resursa i da su VJ i policijske snage vršile "rasprostranjene i sistematske napade na kosovske Albance".

Ustanovljeno je da su srpske snage, krajem marta 1999, počinile masovna ubistva stotina Albanaca, uključujući žene i decu, u Đakovici, Celinama, Beloj Crkvi, Maloj Kruši i Suvoj Reci. Ima malo dokaza, ili ih nema uopšte, koji bi ukazali na postojanje veze između OVK i nekih sela u kojima su se desili masakri. Tela nekih od ubijenih kasnije su pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici i drugim grobnicama u unutrašnjosti Srbije.

Pozadina

Vojska Jugoslavije i MUP Srbije su u proleće 1999. "na organizovan način, uz značajnu upotrebu državnih resursa" sproveli široku kampanju nasilja nad albanskim civilima, s ciljem da ih proteraju sa Kosova i tako održe političku kontrolu Beograda nad pokrajinom.

„Sve te slike su mi i dalje pred očima. Još uvek vidim te nevine ljude kako umiru. Vidim borca (Vojske Jugoslavije) kako ubija ženu pred očima njenog muža i deteta. To je nešto što nikada neću moći da zaboravim.“

(Bivši pripadnik specijalne taktičke jedinice Treće armije VJ o zločinima.)

Prema pravosnažnoj presudi Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, VJ i MUP Srbije su u opštinama širom Kosova, posle početka NATO bombardovanja SRJ 24. marta 1999, sistematski napadale naselja sa albanskim stanovništvom, maltretirale, pljačkale i ubijale civile, naređujući im da idu u Albaniju ili Crnu Goru, i paleći njihove kuće i uništavajući njhovu imovinu. U okviru kampanje nasilja, Albanci su masovno proterivani iz svojih domova, ubijani, seksualno zlostavljani, dok su njihovi verski objekti uništavani. Snage VJ i MUP Srbije su počinile brojne ratne zločine tokom sprovođenja "zajedničkog zločinačkog poduhvata", čiji je cilj bilo da se "upotrebom nasilja i terora značajan broj kosovskih Albanaca primora da ode iz svojih domova, preko granice, kako bi državne vlasti zadržale kontrolu nad Kosovom". Etničko čišćenje albanskog stanovništva se odigravalo po sledećem modelu: prvo bi vojska opkolila neko mesto, onda bi usledilo granatiranje, zatim bi u selo ulazila policija, a neretko sa njima i vojska, i tu se onda dešavaju zločini (ubistva, silovanja, prebijanja, proterivanja...).

Spisak pokolja

Sledi nepotpun spisak pokolja koje su počinile Policija Srbije, Vojska Jugoslavije i paravojne jedinice tokom Kosovskog rata:

Poprište masakra u Suvoj Reci.

• 28. februar 1998, Masakr u Likošanima — Policija Srbije je vansudski pogubila nekoliko članova porodice Ahmeti.
• 28. februar i 1. mart 1998, Masakr u Čirezu — Policija Srbije je vansudski pogubila nekoliko članova porodice Sejdiu.
• 5. mart 1998, Masakr u Prekazu — Specijalna antiteroristička jedinica je u okršajima ubila Adema Jašarija, vođu OVK, zajedno sa preko 50 članova njegove porodice, uključujući žene i decu.
• 25. maj, 1998, Masakr u Ljubeniću — Policija Srbije je vansudski pogubila devetoro ljudi, uglavnom članove porodice Hamza.
• 26. septembar, 1998, Masakr u Gornjem Obrinju - jedinice specijalne policije su ubile preko 20 članova porodice Deljijaj, uglavnom žene, decu i starce.
• 26. septembar, 1998, Masakr u Golubovcu - policija je vansudski pogubila prijeko trinaest zatočenika.
• 15. januar, 1999, Masakr u Račku — snage specijalne policije (SAJ i JSO) su prilikom napada na selo ubile 45 meštana.
• 29. januar, 1999, Masakr u Rogovu — srpska policija je ubila 24 Albanca koji su navodno bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova.
• 25. mart, 1999, Masakr u Trnju — srpske snage su ubile između 24 i 36 meštana.
• 25. mart, 1999, Masakr u Velikoj Kruši — specijalne jedinice policije su ubile preko 90 muških meštana zatvorenih u jednom ambaru, nakon čega su tela spaljena.
• 25. mart, 1999, Masakr u Beloj Crkvi — srpske snage su pogubile po kratkom postupku preko 60 kosovskih Albanaca, uključujući 20 članova porodice Popaj i 24 člana porodice Zhuniqi.
• 26. mart, 1999, Masakr u Suvoj Reci — policija je zaključala sve članove porodice Beriša unutar jedne picerije i poubijala ih bombama i automatskim oružjem. Ubijeno je 48 civila, među njima mnogo dece. Tela su nakon toga tajno transportovana u Batajnicu i sahranjena u masovne grobnice.
• 28. mart, 1999, Masakr u Podujevu — pripadnici Škorpiona i Specijalne antiterorističke jedinice su ubili 19 osoba, uglavnom žene i decu.

Zajedničko groblje žrtava Izbice, pre odnošenja tela.

Groblje zatvorenika Dubrave.

• 28. mart, 1999, Masakr u Izbici — policijske snage su streljale preko stotinu muškaraca, izdvojenih iz grupe izbeglica u kosovskom selu Izbica.
• 31. mart, 1999, Masakr u Ljubiždi — snage bezbednosti su ubile oko 14 civila u selu Ljubižda, severozapadno od Prizrena.
• 31. mart, 1999, Masakr u Pustom Selu - snage bezbednosti su po kratkom postupku pogubile preko stotinu kosovskih Albanaca. Ubrzo nakon pokopa, tela su iskopana iz masovne grobnice i odvežena.
• 5. april, 1999, Masakr u Rezali — srpske snage su upale u albansko selo i nasumično ubijale meštane.
• 17. april, 1999, Masakr u Pokleku — specijalna policija je zatvorila najmanje 47 osoba u jednu prostoriju i poubijala ih rafalnom paljbom. Među žrtvama je bilo 23 dece mlađe od petnaest godina.
• 17. april, 1999, Masakr u Čikatovu — srpske snage su ubile 24 člana porodice Morina.
• 27. april, 1999, Masakr u Meji — masovno streljanje oko 300 albanskih civila koje su srpske snage izvršile kao čin odmazde za petoricu srpskih policajaca koje je ubila Oslobodilačka vojska Kosova.
• 2. maj, 1999, Masakr u Vučitrnu — srpska policija i pripadnici paravojnih formacija su ubili preko 120 kosovskih izbeglica u blizini Vučitrna.
• 14. maj, 1999, Masakr u Ćuškoj — policija i paravojne formacije su okupile meštane u tri seoske kuće, poubijale ih automatskim oružjem i zapalile. Imenom i prezimenom je poznata 41 žrtva masakra.
• 22. maj, 1999, Masakr u zatvoru Dubrava — zatvorske vlasti i specijalna jedinica MUP su pobile oko 70 albanskih zatvorenika, nakon što je NATO bombardovao zatvor.

Uklanjanje leševa

„Dokazi o namernom i planskom uništavanju tragova zločina su dokazi da su ti zločini isto tako – namerno i planski – počinjeni.“

(Zamenik tužioca haškog Tribunala Grejem Bluit)

Ubrzo nakon što je NATO započeo bombardovanje Jugoslavije, Milošević je naredio da svi leševi na Kosovu, koji bi mogli biti od interesa za Haški tribunal, treba da bude uklonjeni. Prema iskazima, Vojska je sistematski prevozila leševe Albanaca u rudarski kompleks Trepča kraj Kosovske Mitrovice, gde ih je palila. Na taj način je, prema jednom izvoru, između 1,200 i 1,500 leševa uništeno u Trepči. Zločini su prikrivani tajnim transportovanjem leševa ubijenih civila sa Kosova u unutrašnjost Srbije. Jedan od vozača koji je odlučio da javno progovori kaže da je kao rezervista određen da prevozi kamion-hladnjaču sa Kosova, i da je napravio desetak tura Kosovo–Bor pod firmom Poverljivo!

Hladnjača koju je izbacio Dunav kod Kladova.

„Uvek sam vozio sa Kosova za Bor noću; kamion sam predavao policajcima na ulazu u topionicu bakra u kompleksu Rudarsko-topioničarskog bazena Bor.“

(Jedan od vozača)

On pretpostavlja da su leševi bili spaljivani u pećima za topljenje bakarne rude (temperatura topljenja bakra je 1083 stepena celzijusa) ili su možda zakopavani negde na teritoriji rudnika. 6. aprila 1999. godine je u Kladovu iz Dunava isplivala hladnjača s prizrenskim tablicama i sa oko 80 leševa.

„U momentu kada smo mi to privukli do obale, onda je došlo do konsultacije da li da otvorimo, da vidimo šta je to toliko teško da ne možemo kamion da dignemo. Kad smo otvorili vrata, ukazao se jeziv prizor, a to su bili leševi. Mi nismo znali onda ni čiji su, ni šta je, kasnije se to saznalo.“

(Jedan od ronilaca)

Policija je nekoliko dana kasnije sazvala ljude koji su radili na vađenju hladnjače i saopštila im da su to Kurdi, šverceri, koji su probali da pređu u Rumuniju, pa su se podavili.“ Meštaninu koji je obelodanio da su pronađeni leševi Alabanaca sa Kosova, a ne Kurdi, pretile su Crvene beretke, a kasnije je pronađen mrtav. Kamion iz Prizrena je uništen, a policijski general Vlastimir Đorđević je naredio prebacivanje tela drugim kamionom u Beograd. Mnogi od ubijenih Albanaca su sahranjeni u masovnim grobnicama u okolini Beograda. Tužilac Međunarodnog suda Čester Stemp naveo je da je samo na lokaciju u Batajnici, krajem aprila 1999, najmanje šest šlepera donelo tela Albanaca ubijenih u višestrukim zločinima u različitim delovima Kosova.

U maju 2001. godine, zalaganjem Zorana Đinđića, srpska vlada je objavila da je kamion pun leševa Albanaca (ukupno 86 tela) bačen u Dunav u Srbiji tokom rata na Kosovu. U maju 2001. godine MUP Srbije je saopštio da je prevoženje tela ubijenih civila i njihovo sahranjivanje na tajnim lokacijama u unutrašnjosti Srbije, dogovoreno u kabinetu bivšeg predsednika Slobodana Miloševića u martu 1999. godine. Otvorena je istraga koju je vodio inspektor MUP Srbije Dragan Karleuša.

Masovna grobnica kosovskih Albanaca u Batajnici.

Posle više od četiri meseca iskopavanja, srpski zvaničnici su izjavili da se u užoj Srbiji nalazi najmanje sedam masovnih grobnica sa nekih 430 tela. Te lokacije uključuju grobnice na policijskom poligonu u Batajnici kod Beograda, u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji i kod brane Perućac u zapadnoj Srbiji. Najviše leševa pronađeno je na policijskom strelištu u Batajnici kraj Beograda - 980, zatim na poligonu posebnih policijskih jedinica u Petrovom Selu u Istočnoj Srbiji - 77, i kod jezera Perućac, blizu granice sa Bosnom - 48. Pronađena su tela žena, dece, upadljivo je odsustvo vojnih uniformi, a predmeti koji su pronađeni su lične karte i lične stvari, kao što je „pismena vežba iz istorije", lekovi, češljevi, cucle, amajlije itd. Prema izveštaju Međunarodne komisije za nestale osobe, u većini grobnica ima tragova daljeg uništavanja tela mehanički (bagerima) i spaljivanjem. Do 2008 je oko 800 posmrtnih ostataka Albanaca pobijenih i pokopanih u masovne grobnice po Srbiji ekshumirano i vraćeno porodicama.

Kao svedok na suđenju osmorici policajaca za zločine nad albanskim civilima tokom masakra u Suvoj Reci, Dragan Karleuša, penzionisani inspektor MUP Srbije, posvedočio je da u Srbiji ima još grobnica sa posmrtnim ostacima Albanaca i da iz jezera Perućac nisu još izvađena sva tela koje je srpska policija ubacila za vreme NATO bombardovanja. On je rekao da su leševi prevoženi po nalogu vrha MUP-a. Zbog istrage kojom je rukovodio dobio je više anonimnih pretnji da je "izdajica srpskog naroda" i pretnji na račun njegove porodice.

10. maja 2010. je pronađena još jedna grobnica u Rudnici kod Raške, sa oko 250 tela kosovskih Albanaca. Grobnica se nalazi u dvorištu preduzeća "Kosmet put". To je šesta pronađena masovana grobnica u Srbiji, a druga po veličini. Prema preliminarnim podacima, pripadnici Vojske Jugoslavije su učestvovali u prebacivanju posmrtnih ostataka iz primarne grobnice u okolini Drenice maja ili početkom juna 1999. godine u masovnu grobnicu nedaleko od Raške.

Suđenja za ratne zločine

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je 27. maja 1999. godine objavio optužnicu protiv Slobodana Miloševića i četvorice drugih visokih zvaničnika za ubistva, progon i proterivanja na Kosovu, koja je kasnije proširena. Nakon rata, mnogim srpskim političkim i vojnim liderima je suđeno za ubistva, deportacije i masovne progone civilnog stanovništva Kosova:

Slobodan Milošević, glavni optuženi za ratne zločine.

• Slobodan Milošević, predsednik Jugoslavije, vrhovni komandant Vojske Jugoslavije - umro u pritvoru 2006. pre izricanja presude.
• Dragoljub Ojdanić, načelnik Generalštaba - osuđen na 15 godina zatvora.
• Nebojša Pavković, komandant Treće armije, koja je bila odgovorna za Kosovo - osuđen na 22 godine zatvora.
• Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa Treće armije koji je dejstvovao na Kosovu - osuđen na 15 godina zatvora.
• Vlajko Stojiljković, ministar unutrašnjih poslova i komandant srpske policije - izvršio samoubistvo 2002. nakon usvajanja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
• Sreten Lukić, načelnik Štaba MUP Srbije na Kosovu i Metohiji - osuđen na 22 godine zatvora.
• Nikola Šainović, potpredsednik vlade Jugoslavije - osuđen na 22 godine zatvora.
• Milan Milutinović, predsednik Republike Srbije - oslobođen optužbi.

Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Sreten Lukić su osuđeni kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, dok su ostali osuđeni zbog pomaganja i podržavanja zločina.

Mnogi policajci koji su učestvovali u akcijama protiv Albanaca na Kosovu, u Srbiji se i dalje smatraju ratnim herojima. Smatra se da istraga u Srbiji sporo teče jer se neki do izvršilaca krivičnih dela i dalje nalaze u redovima policije.

Vidi još

• Kosovski rat
• Operacija Potkovica
• Udruženi zločinački poduhvat
• Ratni zločini u Kosovskom ratu
• Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima

Eksterni linkovi

• Kosovo: kako viđeno, tako rečeno (Izveštaj OEBS-a)
• Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Right Watch-a)
• Optužnica protiv Slobodana Miloševića i drugih
• Žrtve 37. odreda Posebnih jedinica policije
• Organizatori državnog zločina
• Presuda Haškog suda
• KOSOVO: ETHNIC CLEANSING