Martin Segon

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Martin Segon
Datum rođenja:
Novo Brdo Novo BrdoSrpska Despotovina
1482 ili 1485     1482 ili 1485
Mesto smrti:  ()

1482 ili 1485 Martin Segon (lat. Martinus Segonius Nouomotanus, ital. Martino Segono) je bio pisac, katolički biskup Ulcinja, i poznati humanista iz 15. veka.[1]

Biografija[uredi | uredi kod]

Segon je rođen u Novom Brdu, u Srpskoj Despotovini.[2][3] Otac Martina Segona, Jovan de Segonis, bio je iz Kotora. Martin Segon je bio kanonik u crkvi Svete Marije u Novom Brdu.[4] Verovatno se preselio u Ulcinj kada su Novo Brdo zauzele Osmanlije 1455.

Obrazovao se u Padovi, a svoje radove je pisao na latinskom jeziku.[5] Segon je 1475. godine stekao doktorat iz „oba prava“ (bio je doktor svetovnog prava i doktor kanonskog prava) na Univerzitetu u Padovi.[6] Bio je prelat kada je umro 1482,[7] ili 1485.[8]

Radovi[uredi | uredi kod]

Kada je Osmansko Carstvo počelo da osvaja sve veći deo evropske teritorije, pape su slale svoje misionare na Balkan da špijuniraju osmanske snage i njihovu organizaciju na teritorijama koje su osvojili. Jedan od takvih misionara je bio i Martin Segon. Papa Sikst IV je naložio Martinu Segonu da putuje Balkanom i proučava pravce koji mogu da budu upotrebljeni za presretanje Osmanlija.[9] Izveštaje koje je pisao je slao papi Sikstu IV početkom 1480, pre nego što je Gedik Ahmed Paša organizovao napad na Otranto.[10] Segonov izveštaj je prevazišao svoju osnovnu svrhu, jer je uključivao i Segonova zapažanja prevashodno o Srbiji sa kraja 15. veka, njenoj istoriji, etnologiji, geografiji, dvorcima, manastirima, Dubrovačkim trgovcima, ljudima i njihovim karakterima, bici na Kosovu, epskoj poeziji, itd.[11] Feliks Petančić je objavio Segonov rukopis 1522. godine pod nazivom De itineribus in Turciam libellus.[12]

Sačuvan je samo jedan izvod iz prevoda njegovog dela na italijanski jezik.[13] Taj izvod je bio nepoznat dok ga 1981. godine nije objavio profesor Agostino Petrusi iz Milana u okviru svoje knjige Martino Segono di Novo Brdo, vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento.[14] Deo teksta koji je Segon napisao je kratak, ali veoma važan biografski skeč o Skenderbegu (ital. Narrazioni di Giorgio Castriotto, da i Turchi nella lingua loro chiamato Scander beg, cioe Alesandro Magno).[15][16]

Reference[uredi | uredi kod]

  1. ↑ Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. str. 131. Pristupljeno 1. 4. 2012. »"Martin Segon je eden najvidnejših humanistov s konca 15. stoletja. Znano je, daje bil sin Jovana de Segonis iz Kotora in daje bil kanonik cerkve sv. Marije v znanem rudarskem mestu Novo Brdo."« 
  2. ↑ Mihailović, Kosta (2006), Kosovo and Metohija: past, present, future : papers presented at the International Scholarly Meeting held at the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, March 16–18, 2006, Belgrade: Serbian Academy of Science and Arts, p. 53, »Bishop of Ulcinj and humanist Martin Segon, born in Novo Brdo« 
  3. ↑ Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Kosovo. Scarecrow Press. str. 204. Pristupljeno 2. 4. 2012. »Novoberda was the birthplace of the late 15th-century Slavic writer Martinus Segonus« 
  4. ↑ Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. str. 131. Pristupljeno 1. 4. 2012. »Martin Segon ... Znano je, daje bil sin Jovana de Segonis iz Kotora in daje bil kanonik cerkve sv. Marije v znanem rudarskem mestu Novo Brdo."« 
  5. ↑ Narodna biblioteka SR Srbije (1991). Serbia and the neighbouring countries on early maps. Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 16. »Новобрђанин Мартин Сегон, школовао се у Падови и писао је на латинском« 
  6. ↑ Ćirković, Sima (2011). Hrvoje Gračanin. ur (Serbian). Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda. Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. str. 59. »da je u Padovi studirao i stekao doktorat iz „oba prava“ 1475.« 
  7. ↑ Ćirković, Sima (2011). Hrvoje Gračanin. ur (Serbian). Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda. Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. str. 59. »i kao prelat umro 1482. godine.« 
  8. ↑ "Становништво словенског поријекла у Албанији" – Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. Марица Маловић-Ђукић, "Пилот у средњем веку" – "Код писца касног средњег века Мартина Сегона (умро 1485 )" (sh)
  9. ↑ Bojović, Zlata (2010). ГО­ДИ­ШЊАК Катедре за срп­ску књижевност са јужнословенским књижевностима. Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. str. 24. Arhivirano iz originala na datum 2014-04-19. Pristupljeno 2. 4. 2012. »п­ап­е увиђају величину оп­асности за хришћански свет и п­очињу да шаљу мисије на Балкан које ће извиђати турске снаге и њихово устројство на освојеној територији.... Са тим циљем уп­утио је... п­ап­а Сикст IV ... Мартина Сегона, „родом Которанина а п­ореклом Србина из Новогамонта друкчије Новобрда названог“ да п­утује Балканом и исп­итује оне п­равце на којима би се могли п­ресрести Турци.« 
  10. ↑ actes du Colloque interdisciplinaire. A.I.E.S.E.E. 1975. str. 281. Pristupljeno 2. 4. 2012. »un mémoire envoyé par l'évêque Martinus Segonus (ou Segonius) de Ulcinij au pape Sixte IV dans les premiers mois de 1480, lorsque se profilait à l'horizon l'expédition navale de Ghedik Ahmed pasha« 
  11. ↑ Bojović, Zlata (2010). ГО­ДИ­ШЊАК Катедре за срп­ску књижевност са јужнословенским књижевностима. Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. str. 24. Arhivirano iz originala na datum 2014-04-19. Pristupljeno 2. 4. 2012. »Иако п­о богатству садржаја овај извештај далеко п­ревазилази своју намену, јер су у њему забележена многобројна сведочанства о Србији с краја XV века историјске, етнолошке, географске, антроп­олошке, културолошке п­рироде, о градовима, п­ределима, утврђењима, манастирима, дубровачким трговачким колонијама, о људима и њиховом карактеру, о Косовском боју, о п­евању јуначких п­есама и др...., у мањој мери и других крајева,« 
  12. ↑ Ćirković, Sima (2011). Hrvoje Gračanin. ur (Serbian). Izvori Mavra Orbina: addenda et corrigenda. Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. str. 60. »spis Petančića De itineribus in Turciam libellus (1522.). Posle otkrića Segona pokazalo se da taj spis ustvari pripada njemu« 
  13. ↑ (Serbian) Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Novi Sad: Matica srpska. 1991. str. 91. Pristupljeno 2. 4. 2012. »у Сегоновом трактату који је сачуван само у изводу на италијанском језику« 
  14. ↑ Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. str. 131. Pristupljeno 1. 4. 2012. »Segonovo djelo je bilo vse do leta 1981 nepoznato. Takrat je Milanski profesor Agostino Perdusi izdal knjigo s naslovom "Martino Segono di Novo Brdo, vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento"« 
  15. ↑ (Italian) Studi storici. Istituto storico italiano per il medio evo. str. 142-145. Pristupljeno 1. 4. 2012. »Narrazioni di Giorgio Castriotto, da i Turchi nella lingua loro chiamato Scander beg, cioe Alesandro Magno« 
  16. ↑ UNVOLLSTÄNDIGER TEXTENTWURF ZUR DISKUSSION AM 6.2.2012. 2012. str. 9. Pristupljeno 2. 4. 2012. »Martinus Segonus verfasste eine der frühesten „Landeskunden“ des spätmittelalterlichen Balkans und eine kurze, aber sehr wichtige biographische Skizze zu Skanderbeg« [mrtav link]

Literatura[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Martin_Segon&oldid=41816551