Марковићево

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Markovićevo)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Марковићево

Капела свете Екатерине Александријске (1977)
Капела свете Екатерине Александријске (1977)

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Пландиште
Становништво
Становништво (2011) Decrease 160
Густина становништва 28 ст/km²
Положај
Координате 45°19′08″N 21°01′35″E / 45.318833°N 21.0265°E / 45.318833; 21.0265
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 74 m
Површина 7,6 km²
Марковићево na mapi Srbije
Марковићево
Марковићево
Марковићево (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 45° 19′ 08" СГШ, 21° 01′ 35" ИГД

Марковићево је насеље у Србији у општини Пландиште у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 160 становника.

Историја[uredi | uredi kod]

Марковићево током своје историје више пута је мењало своје име:

  • 1842- Ujfalu
  • 1849 - Крива Бара
  • 1861 - Ujfalu
  • 1888 – Torontal-Ujfalu
  • 1919 – Крива Бара

Године 1800. добио је загребачки бискуп у замену за хрватско добро кривобарачко пољско добро, које је одмах подељено хрватским феудалцима, а највећи део барону Бедековићу. На том пољском добру је барон Бедаковић 1843. године населио 79 мађарских католичких породица из Сајана и Бикача и основао Ујфолу. Ова нова колонија је 1843. године имала 352 становника, 1846. 390, 1847 - 333, а богомољом је припадала великогајској парохији. Године 1848. уништена је колонија, а избегло становништво се вратило тек 1850. године. Од тада се Мађарима придружују и немачки колонисти[1].

Године 1921. пописано је 637 становника од којих је било: Мађара 427, Немаца 195, Срба 13, а Румуна 3.[2]

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Марковићево живи 177 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (41,5 код мушкараца и 51,1 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 617 [3]
1953. 605
1961. 505
1971. 420
1981. 310
1991. 239 230
2002. 237 216
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
152 70,37%
Мађари
  
46 21,29%
Хрвати
  
8 3,70%
Словаци
  
3 1,38%
Македонци
  
1 0,46%
Бугари
  
1 0,46%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 978-86-85075-04-9:
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]