Marko Furije Kamil

Izvor: Wikipedia

Marko Furije Kamil (lat: Marcus Furius Camillus, rođ. oko 446.-umro 365. god. pre Hr.) bio je polulegendarni rimski državnik i vojskovođa, slavljen u kasnijoj tradiciji kao Drugi osnivač Rima. Po istoričaru Titu Liviju, koji je bio savremenik prvog rimskog cara Avgusta, Kamil je 403. pre Hr. bio cenzor, pet puta je biran za diktatora i četiri puta je slavio trijumf.

Poreklo i počeci[uredi - уреди]

Kamil je pripadao patricijskom rodu Furija (Furii), koji je poreklom bio iz latinskog grada južno od Rima, Tuskula. Prvi član porodice koji se istakao po najvišoj magistraturi bio je konzul Sekst Furije Fus koji je odbranio Rim od odmetnutog vojskovođe Koriolana i njegovih Volska 488. godine. Tokom 5. veka porodica Furija je dala još nekoliko visokih magistrata između ostalih i Lucija Furija Medulina koji je tri puta vršio službu tribuna sa konzulskim ovlašćenjima (432., 425., i 420. god.pne.).

Medulin je imao bar tri sina najstarijeg Lucija, srednjeg Spurija i najmlađeg Marka. Marko je već kao dečak služio kao kamil (camillus) tj. pomoćnik rimskog prvosveštenika (pontifex maximus) prilikom verskih obreda. Nakon toga Kamil postaje njegov nadimak po kome je bio poznat do kraja života. Međutim, očeve uspehe nije nastavio prvo Marko, već njegov stariji brat Lucije koji je u dva navrata biran za konzula (413. i 409.) a zatim i za konzularnog tribuna nekoliko puta. U Rimu je besnela politička borba između patricija i plebejaca i Lucije Furije Medulin Mlađi je kao konzul 409. godine omogućio plebejcima da se kandiduju za službu kvestora. Patriciji su sa druge strane pokušavali da spreče da se i najviša magistratura, konzulat, otvori za predstavnike plebejaca pa je kompromis od 444. godine nalagao da se biraju ili dva patricijska konzula ili tribuni sa konzulskim ovlašćenjima koji su mogli biti i plebejci. Na pritisak siromašnih 406. godine uvedena je praksa da se rimskim građanima koji su služili vojsku deli zajednički zadobijeni plen na ime plate. Medulin Mlađi, koji je izgleda važio za umerenijeg aristokratu, biran je za konzularnog tribuna i 405. godine. Njegov prvi zadatak bio je da povede rat protiv Veja (Veii), etrurskog grada na donjem Tibru koji je predstavljao rimskog takmaca u borbi za kontrolu rečne doline.

Cenzura i opsada Veja[uredi - уреди]

Po Varonovoj hronologiji, Kamil je 403. bio jedan od cenzora. Po Liviju, rat se otegao i Rimljani su po prvi put podigli vojne logore na neprijateljskoj teritoriji. Pošto je stalne vojne ispostave trebalo izdržavati, Kamil je kao cenzor uveo naročiti porez na neoženjene. Rat je, možda po uzoru na legendarni Trojanski, potrajao čak deset godina. Kamil je, kao vojni tribun 401. i 398. god., morao da povede rat i sa saveznicima Veja, gradovima Kapenom i Falerijima. Nakon toga Rimljani su pretrpeli nekoliko poraza i najposle su 396. izabrali Kamila za diktatora. Po Liviju, koji je i sam smatrao opisane događaje vrednim teatra, Kamil se zavetovao rimskoj boginji plodnosti Mater Matuta (ponegde izjednačena sa Junonom ili Aurorom) da će obnoviti njen hram u Rimu ako mu obezbedi pobedu. Nakon toga je porazio saveznike Veja i opseo sam grad. Pošto nisu mogli da zauzmu gradske bedeme, rimski vojnici su iskopali tunel ispod zemlje i tako upali u grad. Navodno, Rimljani su put ka površini našli baš kroz pod hrama posvećenog lokalnoj boginji Uni, identičnoj sa rimskom Mater Matuta. Po legendi, u hramu je kralj Veja upravo prinosio žrtvu, kada je sveštenik objavio da će onaj ko završi obred dobiti i rat. Objavu su čuli i vojnici u tunelu koji su potom iskočili iz svog zaklona, prineli žrtvu boginji i zatim provalili na gradske ulice. Kamil je ubrzo prihvatio predaju grada iako je vojnicima dozvoljena pljačka. Količina plena je nadmašila sva očekivanja i diktator se zatim zahvalio bogovima na uspehu. Međutim, tokom govora se spotakao što je među Rimljanima tumačeno kao loš predznak i za sam Rim i za Kamilovu karijeru.

Pad Veja posle desetogodišnjeg rata smatra se jednim od najvažnijih uspeha rimske vojske uvreme rane Republike. Rim je svojoj državi pridružio i teritoriju poraženog grada i po nekim procenama time je teritorija republike uvećana za 70 %. Oduzimanjem zemlje koja je pripadala Vejima Rim je dobio dovoljno zemlje za naseljavanje svojih siromašnih građana. Kamil je u Rim ušao u trijumfu i prateće svečanosti su potrajale ukupno četiri dana. Pobeda nad Vejima promovisala je Rim u najznačajniju grad-državu u srednjoj Italiji. Iako je sačuvana tradicija delovala neverodostojno i samom Liviju, arheološka iskopavanja potvrđuju da u prvoj četvrtini 5. veka etrurska keramika gotovo potpuno nestaje iz srednje Italije, dok je specifična rimska zamenjuje.

Galska najezda[uredi - уреди]

Narednih godina Rimljani su uspešno vodili ratove sa saveznicima Veja. Kao konzularni tribun za 394. Kamil je opseo Falerije, etrurski grad severno od Rima. Po jednoj od anegdota, tokom rimske opsade lokalni učitelj je sa svojim učenicima, među kojima su bili i sinovi najuglednijih građana, došao u rimski logor i ponudio Kamilu decu kao taoce pomoću kojih će lako zauzeti grad. Kamil je uz prezir odbio ponudu uz opasku da i u ratu, kao i u miru, vladaju određeni zakoni. Učitelj je osramoćen vraćen u Falerije dok su ga njegovi učenici šibama terali ispred sebe. U znak zahvalnosti, senat Falerija je odlučio da dobrovoljno prihvati vrhovnu vlast Rima.

Nakon što je u Rimu nastupilo razdoblje prosperiteta, ponovo je došlo do daljih borba između patricija i plebejaca i bogatih i siromašnih. U žaru političkih borbi Kamil je, po Plutarhu, optužen od strane narodnih tribuna da je vojnicima uskratio priliku da opljačkaju Falerije. U znak protesta otišao je u dobrovoljno izgnanstvo i u odsustvu je osuđen na ogromnu novčanu kaznu.

Dok se Kamil sklonio u grad Ardeju, na nekih 35 -{km}- južno od Rima, samom gradu je zapretila nova velika opasnost. Po tradicionalnoj verziji događaja, 390. (ili 387. god. pre Hr. po grčkom istoričaru Polibiju) jedna grupa Gala naseljenih u dolini reke Po upustila se u pljačku krajeva južno od Apenina. Gali su zatim opseli etrurski grad Kluzij, a rimski poslanici koji su upućeni da posreduju u mirnom razrešenju sukoba upustili su se u borbu protiv varvara. Galski poglavar Bren je u znak odmazde podigao opsadu i svojih 40 000 ratnika poveo na Rim. Na brzinu okupljena rimska vojska se razbežala nakon bitke sa Keltima na reci Aliji, a pred nadolazećom vojskom Rim je evakuisan dok se se vojno sposobni muškarci utvrdili na bregu Kapitolu.

Kamil je u Ardeji već dočuo da su Gali zauzeli i opljačkali Rim, a takođe i da su se ostaci rimske vojske poraženi na Aliji okupili u Vejima. Rimljani iz Veja su poslali kurira na Kapitol i predložili da se Kamil opozove iz progonstva odlukom okupljenih građana, koji su u tom trenutku delovali kao kurijatska skupština, i da mu se poveri diktatura. Kamil je odluku prihvatio u Vejima, dok je Kapitol za to vreme uspešno branio bivši konzul Marko Manilije. Međutim, kako se Kapitol nije mogao osloboditi galskog pritiska i nestašice hrane, a kako se među Galima pojavila epidemija malarije, došlo je do pregovora. Bren je pristao da se povuče pod uslovom da mu se isplati ogromna otkupnina od 1000 libara zlata. Po romantičnoj priči sačuvanoj kod Livija, Kamil i njegova vojska se pojavila u trenutku kada je trajalo odmeravanje otkupnine praćeno stalnim prepirkama između rimskih magistrata i galskih poglavara. Kamil je odmah raskinuo ugovor izgovarajući se svojim diktatorskim ovlašćenjima, a Galima je naredio da se prihvate oružja ili povuku. Zatim je Kamil naložio Rimljanima da se pripreme za bitku uz reči da domovinu treba obnoviti ne zlatom već gvožđem. Nakon toga Rimljani su u dva navrata potukli nedisciplinovane Gale i Kamil se vratio u Rim kao trijumfator. Tom prilikom pozdravljen je kao Novi Romul, Drugi osnivač Rima i Otac otadžbine.

Legendarna obnova Rima[uredi - уреди]

Rim je tako preživeo galsku najezdu, ali je sam grad po predanju bio spaljen i teško opustošen. Arheološki nalazi potvrđuju da grad nije razaran u prvim decenijama 4. veka, ali arheologija potvrđuje da je u tom periodu došlo do seoba keltskih plemena iz srednje Evrope u mediteranske krajeve. Bilo kako bilo, po Liviju, Rimu je usledila obnova. Grad je navodno ležao u ruševinama i narodni tribuni su predložili da se napuste ruine i čitava populacija preseli u Veje. Kamil je zatim ubedio senat da ne dozvoli veliku seobu i pod njegovom komandom sprovedena ja obnova grada. Zlato koje je izneto iz hramova radi isplate otkupa sada je posvećeno vrhovnom božanstvu, Jupiteru Najboljem i Najvećem i poslatu u njegov hram na Kapitolu. Ostali hramovi su ritualno pročišćeni od svetogrđa koje ih je pogodilo. Pored toga, rimskim udatim ženama, koje su i svoj nakit priložile radi oslobođenja grada, javno je iznesena pohvala i zahvalnica. Kamil je ustanovio tradiciju po kojima su u pogrebnim svečanostima matrone izjednačene sa svojim supruzima time što su i njima sada držani podsmrtni govori. Po planovima obnove, centar grada je popločan kamenom i u njemu su podignute javne zgrade dok su privatne kuće sada pomerene ka periferiji grada.

Rim je valjalo obnoviti i na spoljnopolitičkom planu pošto su Latini i Volsci, koristeći se teškim trenutkom po Rim, odbacili savezništvo i obnovili drevna neprijateljstva. Senat je u takvoj situaciji imenovao Kamila ponovo za diktatora. On je rimsku vojsku podelio na tri dela, pri čemu je sada jedan ostao da čuva Rim. Ostala dva su poslata protiv Etruraca i Volska. Kamil je lično potukao Volske, a zatim je sa uspehom ratovao i protiv Etruraca. Po povratku u Rim ponovo mu je odobren trijumf. Saveznički gradovi koji su ostali verni Rimu tokom krize, Veji, Fidena i Kapena, dobili su puno rimsko građansko pravo.

Dalje borbe[uredi - уреди]

I 386. Kamil je bio biran za konzularnog tribuna radi daljih borbi sa Volscima i Etrurcima. Kamil je bio uspešan u ovim ratovima ali italski rivali Rima nisu naterani na sklapanje mira. Međutim, u samom Rimu sve veću pažnju je privlačila politika Marka Manilija, vojskovođe koji je zbog odbrane Kapitola od Gala dobio počasni nadimak Kapitolski (Capitulinus = Kapitolin). Po istoričaru Liviju, Kapitolin je gajio ljubomoru prema Kamilu kome su pripisane sve zasluge za spasavanje Rima, te je i zbog toga u političkom pogledu rešio da priđe plebejcima i podrži njihove zahteve za ukidanje dugova. Ova dužnička kriza u Rimu mogla je biti posledica stradanja grada u vreme dolaska Kelta. Manilije je na forumu teatralno plaćao dugove onih kojima je pretilo ropstvo tvrdeći da nije spasao grad da bi sada njegovi sugrađani vođeni u lancima, što bi im se desilo i da su varvari zauzeli Kapitol. Manilijevo držanje je uplašilo senat koji je počeo sve glasnije da ga naziva pretnjom po institucije republike. Kapitolin je 384., godine u kojoj je Kamil po peti put biran za konzularnog tribuna, optužen da teži kraljevskoj vlasti i glasovima narodne skupštine osuđen na smrt. Nije poznato da li je Kamil imao učešća u čitavom slučaju.

Naseobine Volska, Volsci su predstavljali velikog Rivala Rimske republike u 4. veku pre Hrista. Docnije, daleko nakon rimskog osvajanja, grad Arpinij je bio rodno mesto Gaja Marija i Marka Tulija Cicerona.

U narednim godinama, Volsci su se udružili sa dva najmoćnija grada u južnom Laciju, Prenestom i Velitrom. Kamil je 381. ponovo biran za tribuna sa konzularnim ovlašćenjima. Na račun svog slabog zdravlja i odmaklih godina pokušao je da izbegne preuzimanje dužnosti, ali je narodna skupština odbila njegov zahtev. Uz Kamila kao tribun je imenovan njegov sinovac Lucije koji mu je tokom ratnog pohoda služio kao pomoćnik. Nasuprot mladom i agresivnom Luciju, iskusni Marko Kamil je ponovo doneo pobedu Rimljanima, ali nije uspeo da povrati grad Satrik koji su prethodno zauzeli neprijatelji. U povratku zauzeo je odmetnuti saveznički grad Tuskul iz koga je poreklom bila i njegova porodica.

Rat sa Volscima je i dalje nastavljen, ali se vremešni Kamil povukao u privatan život sve dok 368. godine Lacij nije pogodila nova navala Gala. Kamil je po peti put izabran za diktatora u vreme kada je imao skoro osamdeset godina. Po Plutarhu Kamil je naoružao svoje vojnike dugim kopljima, snabdeo ih gvozdenim šlemovima i naredio da se njihovi drveni štitovi učvrste bronzanim ramovima. Na taj način rimska vojska je sprečila jarosne juriše Gala i amortizovala njihovu upotrebu dugih mačeva. Rimljani su tada po prvi put stekli samouverenost u borbama protiv Gala.

Kraj borbe patricija i plebejaca i Kamilova smrt[uredi - уреди]

Kamilov prestiž, potvrđen pobedom nad Galima, omogućio mu je da preduzme odlučnu ulogu u okončanju političkih borbi patricija i plebejaca. Plebejci su usled stalne pretnje dužničkim ropstvom zahtevali od senata da se najzad dozvoli izbor za konzula jednom od pripadnika njihovog staleža. Vođe plebejaca bila su dva narodna tribuna Lucije Sekstije Lateran i Gaj Licinije Stolon koji su pretili da neće dozvoliti dalje izbore magistrata sve dok se ne reše goruća pitanja. Uprkos zakonu i pored izbora diktatora tribuni su odbili da pristanu na suspenziju svojih magistratura. Kamil je zatim iskoristio svoja diktatorska ovlašćenja da organizuje susret senatora i narodnih tribuna koji se završio popuštanjem senatora i njihovim pristankom da se i plebejcima dozvoli izbor na mesto konzula. Zauzvrat, stvorene su dve nove magistrature, pretori i kurulni edili, za koje su mogli da se kandiduju samo patriciji. Narodna skupština je usvojila Zakon Licinija i Sekstija (Lex Licinia Sextia) 367. i od 366. godine je obnarodovan. Za prvog plebejskog konzula izabran je bivši narodni tribun Lucije Sekstije Lateran, a za jednog od pretora Kamilov sin Spurije. Time je dugotrajna borba patricija i plebejaca završena i od tada ta dva staleža više nisu predstavljali političke kategorije.

Naredne 365. godine u Rimu je izbila epidemija od koje su pomrli jedan od cenzora, jedan kurulni edil i trojica narodnih tribuna. Među žrtvama zaraze bio je i Kamil koji je umro u svojoj osamdeset i prvoj godini, a po Plutarhu Rimljani su ga više žalili nego bilo kojeg od preminulih magistrata.

Kamil se danas smatra prvim rimskim državnikom čije se postojanje može smatrati verodostojnim. Naravno, mnogi delovi rimske istorije prve polovine 4. veka pre Hrista i Kamilove biografije mnogu se smatrati apokrifnim. Ipak, Kamilove vojne uspehe u borbi sa italskim plemenima i Galima ne bi trebalo dovoditi u pitanje.

Izvori[uredi - уреди]