Mar Saba

Izvor: Wikipedia

Velika lavra Svetog Save Osvećenog, poznata i po lokalnom nazivu Mar Saba (arapski: دير مار سابا‎; hebrejski: מנזר מר סבא; grčki: Λαύρα Σάββα τοῦ Ἡγιασμένου) je pravoslavni manastir podignut iznad doline Kidron [1] na Zapadnoj obali istočno od Bethlehema. Kao tradicionalni datum podizanja navodi godina 483 kada ga je podigao Sveti Sava Osvećeni iz Kapadokije[2]. U njemu danas živi oko 20 monaha. Smatra se jednim od najstarijih trajno nastanjenih manastira na svijetu, i u njemu se još uvijek održavaju drevne tradiciije. To uključuje i zabranu ulaska ženama, odnosno to da im je pristup ograničen u tzv. Žensku kulu.

Istorija manastira[uredi - уреди]

Ikona Sv. Save Osvećenog
Grobnica Sv. Save Osvećenog

Sveti Sava Osvećeni je postao monah u osmoj godini života u svojoj otadžbini Kapadokiji u Maloj Aziji. U uzrastu od osamnaest godina dolazi u Svetu Zemlju, gde postaje poslušnik svetog Jevtimija Velikog. Godine 478 je došao na mesto današnje Lavre potaknutom vizijom anđela i tu započeo organizovanje monaškog života.

Pošto prva mala crkva, nazvana Teoktistos (od Boga sačinjen), koja je bila posvećena svetom Nikolaju, nije bila dovoljna za potrebe bratstva, sveti Sava je podigao veliku crkvu, današnji katolikon manastira, posvećen Blagovestima Presvete Bogorodice. Ovaj saborni hram Lavre je osvećen 502. godine. U njemu se drže i isposnica svetog Jovana Damaskina, isposnica svetog Save, visoka kula-pirg iz vremena cara Justinijana

Sveti Sava Osvećeni je stekao veliki ugled u hrišćanskom svetu. Umro je 532. godine. Unutar crkve je postavljen stakleni kivot sa netruležnim moštima.

U svojoj istoriji je manastir četrnaest puta doživeo razne neprijateljske napade.

Monaški život i Savaiti[uredi - уреди]

Monaški život u manastiru svetog Save je veoma strog. Manastir živi po vizantijskom vremenu, što znači da dvanaest sati dana uvek se poklapa sa zalaskom sunca. Bogosluženja počinju sat ili dva posle ponoći, traju šest do sedam sati svaki dan, a u Velikom postu ona traju i do deset sati. U manastiru se jede samo jedanput dnevno, izuzev subote, nedelje i velikih praznika, kada se postavljaju dve trpeze

Posle svetog Save, Lavra je najpoznatija po svetom Jovanu Damaskinu, koji je živeo sredinom osmog veka, budući u to vreme najveći teolog, filosof i himnograf Vizantijske Carevine. Lavra je takođe poznata po svetom Mihailu Singelosu i dvojici ikonopoštovalaca svetom Teofanu i Teodoru. Njih trojicu je sveti Teodor Stolpnik pozvao u Konstantinopolj da se suprotstave ikonoborcima.

Za pravoslavnu Crkvu veoma je značajan Tipik svetog Save Osvećenog, kojim su ustrojena bogosluženja i poredak u pravoslavnoj Crkvi. Tipik svetog Save je držan veoma dugo posle njegove smrti. Njega su se pridržavali i mnogi drugi veliki oci - sv. Hariton, Jevtimije Veliki, Teoktist, Sofronije i Jovan Damaskin. Iz Lavre svetog Save ovaj tipik se proširio do Konstantinopolja i Svete gore, a imao je velikog uticaja i na život studitskih manastira u Carigradu.

Manastir danas[uredi - уреди]

Manastir svetog Save Osvećenog je i danas velika svetinja koga pohode poklonici iz celog sveta, i predstavlja veliku pravoslavnu svetinju. Nalazi se na strmoj strani Kedronske doline, i okolina je oskudna je sa vodom i rastinjem. Jedino u Lavri postoje izvori vode, dok je čitava okolina manastira bezvodna i ovu vodu koriste kako monasi, tako i poklonici. U pustinji oko Lavre su visoke temperature od 45 do 50 stepeni, a kiša vrlo retko pada, možda tri ili četiri puta godišnje. U vreme kada pada kiša, monasi sakupljaju kišnicu i kasnije je koriste za razne potrebe manastira. U Lavri je opskrba vodom zaista u rukama Božijim. U manastiru se ne koristi električna struja, osim u slučaju nekih popravki i građevinskih radova.

U manastiru je zabranjen ulazak ženama.

Izvori[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]