Manojlo Kantakuzin
- Za članak o istoimenom vođi pobune iz 1453. godine, pogledajte članak Manojlo Kantakuzin.
| Manojlo Kantakuzin | |
|---|---|
| Datum rođenja | oko 1326. |
| Datum smrti | 26. mart 1380. |
| Period | 1348 — 1380 |
| Naslednik | Matija Kantakuzin |
| Poreklo i porodica | |
| Dinastija | Kantakuzini |
| Otac | Jovan VI Kantakuzin |
| Majka | Irina Asen |
Manojlo Kantakuzin (grč. Μανουήλ Καντακουζηνός; rođen oko 1326, umro 26.03. 1380) je bio prvi morejski despot (1348/1349 — 1380).
Bio je drugi sin vizantijskog cara Jovana VI (1347 — 1354) i njegove supruge Irine Asen. Tokom svoje vladavine, uspeo je da suzbije samovolju lokalnih gospodara i učvrsti centralnu vlast. Povezao se sa svojim latinskim susedima oko borbe protiv Osmanlija, a uspešnim vođenjem Morejske despotovine se održao na vlasti, protivno potpunom porazu Kantakuzina u borbi za vlast sa Jovanom V Paleologom (sa prekidima 1341 — 1391), koji ga je na kraju i sam prihvatio za vladara Moreje.
Manojlo je bio ktitor crkve svete Sofije u Mistri, koja se danas, zajedno sa celim gradom, nalazi na spisku UNESKOve svetske baštine.
Život i vladavina[uredi | uredi kod]
Manojlo je rođen oko 1326. godine, kao drugi sin Jovana Kantakuzina. Otac mu je poverio upravu nad Berom (1343 — 1347) i Carigradom (1348)[1], da bi vizantijske posede na Peloponezu 1348. godine organizovao kao zasebnu despotovinu na čije čelo je postavio svog sina Manojla. Tokom svog boravka u Carigradu, Manojlo se oženio ćerkom Konstantina II (1342 — 1344), kralja Kilikije.
On je 25.10.1349. godine stigao na Peloponez i preuzeo vlast. Uspeo je da zavede red među lokalnim arhontima (gospodarima) koji su bili u stalnom sukobu među sobom, ali i sa vrhovnom vlašću[1]. Nakon očevog poraza u građanskom ratu i odstupanja sa vlasti 1354. godine, pobednik Jovan V je pokušao da potisne Manojla iz Moreje. On je poslao Mihajla i Andriju Asena da preuzmu vlast u Moreji. Međutim, Manojlo je uspeo da se održi na vlasti, tako da ga je Jovan V na kraju priznao kao zakonitog vladara.
Manojlo se povezivao i sa okolnim latinskim državama, posebno sa Atinskim vojvodstvom, a tokom sedme decenije XIV veka uvodi Morejsku despotovinu u grčko-latinski savez protiv Osmanlija i njihovog prodora na Peloponesko poluostrvo. On je takođe ohrabrivao Albance da se naseljavaju na poluostrvu, čime je povećavan broj seljaka zemljoradnika, ali i vojnika najamnika[1].
Manojlo Kantakuzin je umro 26.03.1380. godine u Mistri, a nasledio ga je stariji brat Matija (car savladar 1353 — 1357), koji mu je od 1361. godine pomogao u rukovođenju despotovinom.
Vidi još[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“, Oxford, 1991. ((en))
Literatura[uredi | uredi kod]
- Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“, Oxford, 1991. ((en))
| Prethodnik: Despotovina je formirana 1348. |
Morejski despot (1348 — 1380) |
Nasljednik: Matija Kantakuzin |