Mangan(II) oksid

Izvor: Wikipedia
Mangan(II) oksid
Mangan(II) oksid
IUPAC ime
Drugi nazivi Mangano-oksid
Identifikacija
CAS registarski broj 1344-43-0 YesY
PubChem[1][2] 14940
MeSH Manganese+oxide
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula MnO
Molarna masa 70.94 g/mol
Agregatno stanje zeleni kristali
Gustina 5.37 g/cm3
Tačka topljenja

1650 °C

Rastvorljivost u vodi Nerastvoran
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Halit (kubična), cF8
Kristalografska grupa Fm3m, No. 225
Geometrija molekula Oktaedar (Mn2+); okteaedar (O2–)
Opasnost
EU-indeks Nije na listi
Tačka paljenja Ne gori
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Mangan(II) sulfid
Mangan-selenid
Mangan-telurid
Drugi katjoni Tehnicijum-dioksid
Renijum-dioksid
Srodna manganovi oksidi Mangan(II,III) oksid
Mangan(III) oksid
Mangan-dioksid
Mangan-heptoksid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Mangan(II) oksid je oksid mangana hemijske formule MnO, gde je oksidacioni broj mangana +2.

Dobijanje[uredi - уреди]

Može se dobiti na više načina:

\mathrm{MnO_2 + H_2 \longrightarrow \; MnO + H_2O}
\mathrm{MnO_2 + CO \longrightarrow \; MnO + CO_2}
\mathrm{MnCO_3 \longrightarrow \; MnO + CO_2}

Svojstva[uredi - уреди]

Ovo je zelena supstanca koja se ne rastvara u vodi. Bazan je oksid, jer reaguje sa kiselinama dajući soli dvovalentnog mangana. Na vazduhu se brzo oksiduje[6].

Izvori[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1997), Chemistry of the Elements (2nd ed.), Oxford: Butterworth-Heinemann, ISBN 0-7506-3365-4
  4. Pradyot Patnaik (2002) Handbook of Inorganic Chemicals, McGraw-Hill Professional, ISBN 0-07-049439-8
  5. W.H. McCarroll (1994) Oxides- solid sate chemistry, Encyclopedia of Inorganic chemistry Ed. R. Bruce King, John Wiley & Sons ISBN 0-471-93620-0
  6. Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]