Majklova adicija

Izvor: Wikipedia

Majklova adicija (Majklova reakcija) je nukleofilna adicija karbanjona ili drugog nukleofila[1][2][3] u jedinjenje sa alfa, beta nezasićenim karbonilom. Ona pripada većoj klasi konjugatnih adicija. Ona je jedan od najkorisnijih metoda za blago formiranje C-C veza.[4] Postoje mnoge asimetrične varijante.[5][6]

Opšti mehanizam Majklove reakcije

U ovom šematskom prikazu R i R' supstituenti nukleofila (Mijklovog donora) su elektron-odvlačeće grupe, na primer acil i cijano. One čine metilenski vodonik kiselim, čime se formira karbanjon tokom reakcije sa bazom B:. Supstituent aktiviranog alkena (Majklov akceptor), je obično keton, tako da je to enon, mada on takođe može da bude nitro grupa.

Definicija[uredi - уреди]

Ovu reakciju je originalno definisao Artur Majkl,[7][8] kao adiciju enolata ketona ili aldehida na β ugljenik α,β-nezasićenih karbonilnih jedinjenja. Novija definicija, koju je predložio Kohler,[9] je 1,4-adicija dvostruko stabilizovanog ugljeničnog nukleofila na α,β-nezasićeno karbonilno jedinjenje. Neki primeri nukleofila su beta-ketoestri, malonati, i beta-cijanoestri. Rezultirajući produkt sadrži veoma korisni 1,5-dioksigenisani motiv.

Klasični primeri Majklove reakcije su reakcije između:

Majklova adicija je važan atomski ekonomičan metod za dijastereoselektivno i enantioselektivno formiranje C-C veze. Klasična tandem sekvenca Majklove i aldolne adicije je Robinsonova anulacija.

Mehanizam[uredi - уреди]

Reakcioni mehanizam je jedinjenja 1, gde su R alkoksi ostaci, sa nukleofilom[4]:

Michael reaction mechanism

Deprotonacija 1 bazom dovodi do stabilizacije karbanjona (2) njegovim elektron-odvlačećim grupama. Strukture 2a do 2c su tri rezonantne strukture ove molekulske vrste, dve od kojih imaju enolatne jone. Ovaj nukleofil reaguje sa elektrofilnim alkenom 3 da formira 4 u reakciji konjugatne adicije. Protonska apstrakcija sa protonovane baze (ili rastvarača) enolatom 4 do 5 je finalni korak.

Reference[uredi - уреди]

  1. Little, R.; Masjedizadeh, M.; Wallquist, O.; Mcloughlin, J. Org. React. 1995, 47, 315. (doi: 10.1002/0471264180.or047.02)
  2. Mather, B. .; Viswanathan, K. .; Miller, K. .; Long, T. (2006). "Michael addition reactions in macromolecular design for emerging technologies". Progress in Polymer Science 31 (5): 487–531. doi:10.1016/j.progpolymsci.2006.03.001. 
  3. Mather 2006 reprint
  4. 4.0 4.1 Michael Addition | PharmaXChange.info
  5. Ian Hunt. "Chapter 18: Enols and Enolates – The Michael Addition reaction". University of Calgary. http://www.chem.ucalgary.ca/courses/351/Carey5th/Ch18/ch18-4-3.html. 
  6. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. http://www.organic-chemistry.org/books/reviews/0198503466.shtm. 
  7. Arthur Michael (1887). "Ueber die Addition von Natriumacetessig- und Natriummalonsäureäthern zu den Aethern ungesättigter Säuren". Journal für Praktische Chemie 35 (1): 349–356. doi:10.1002/prac.18870350136. 
  8. Arthur Michael (1894). "Ueber die Addition von Natriumacetessig- und Natriummalonsäureäther zu den Aethern ungesättigter Säuren". Journal für Praktische Chemie 49 (1): 20–29. doi:10.1002/prac.18940490103. 
  9. Kohler. (J. Am. Chem. Soc., 1907, 37, 385; ibid., 1935, 57, 1316.
  10. H. T. Clarke and T. F. Murray (1941), "1,1,2,3-Propanetetracarboxylic acid, tetraethyl ester", Organic Syntheses, http://www.orgsyn.org/orgsyn/orgsyn/prepContent.asp?prep=cv1p0272 ; Coll. Vol. 1 
  11. R. L. Shriner and H. R. Todd (1943), "1,3-Cyclohexanedione, 5,5-dimethyl-", Organic Syntheses, http://www.orgsyn.org/orgsyn/orgsyn/prepContent.asp?prep=cv2p0200 ; Coll. Vol. 2 
  12. James Cason (1963), "β-Methylglutaric anhydride", Organic Syntheses, http://www.orgsyn.org/orgsyn/orgsyn/prepContent.asp?prep=cv4p0630 ; Coll. Vol. 4 
  13. R. B. Moffett (1963), "Methyl γ-Methyl-γ-nitrovalerate", Organic Syntheses, http://www.orgsyn.org/orgsyn/orgsyn/prepContent.asp?prep=cv4p0652 ; Coll. Vol. 4 
  14. E. C. Horning and A. F. Finelli (1963), "α-Phenyl-α-carbethoxyglutaronitrile", Organic Syntheses, http://www.orgsyn.org/orgsyn/orgsyn/prepContent.asp?prep=cv4p0776 ; Coll. Vol. 4 
  15. "Conversion of Nitro to Carbonyl by Ozonolysis of Nitronates: 2,5-Heptanedione", Organic Syntheses, 1988, http://www.orgsyn.org/orgsyn/orgsyn/prepContent.asp?prep=cv6p0648 ; Coll. Vol. 6 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]