Magnetna permeabilnost

Izvor: Wikipedia
Pojednostavljeni uporedni pregled permeabilnosti: feromagnetika (μf), paramagnetika(μp), vakuma (μ0) i dijamagnetika (μd)

Magnetna permeabilnost je elektromagnetna osobina materijala koja pokazuje intenzitet magnetizacije tela kada su ona izložena spoljnjem magnetnom polju. Magnetna permeabilnost se označava grčkim slovom mi (μ). Termin magnetna permeabilnost izmislio je Oliver Hevisajd septembra 1885.

U jedinicama SI sistema, permeabilnost se izražava u Henrijima po metru (H/m), ili u Njutnima po Amperu na kvadrat (N/A²) ili Volt*sekunda na Amper*metar {Vs/Am}. Konstanta  \mu_0 je poznata kao univerzalna magnetna konstanta ili magnetna permeabilnost vakuma. Njena vrednost je[1]  \mu_0 = 4π×10−7 N/A².

Relativna magnetna permeabilnost[uredi - уреди]

Relativna magnetna permeabilnost, koja se označava simbolom μr, je količnik permeabilnosti neke supstance i permeabilnosti vakuma (\mu_0 = 4 \pi \times 10^{-7}):

\mu_{r} = \frac{\mu}{\mu_{0}}

Magnetna susceptibilnost se može iskazati pomoću relativne magnetne permeabilnosti:

\chi_m = \mu_r - 1 \,

Reference[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]