Ludvig III Mlađi

Izvor: Wikipedia

Ludvig Mlađi (835882) je bio kralj Nemačke (Istočne Franačke) (876882), kralj Saksonije (876882), kralj Lotaringije (879882) i kralj Bavarske (880882). Bio je srednji sin Ludviga Nemačkog. Kada mu je umro otac Ludvig Nemački, postao je kralj Nemačke.

Svađe i mirenja sa ocem[uredi - уреди]

Kao mladić ratovao je protiv Slovena na istoku. Akvitansko plemstvo ga je bilo pozvalo 854, jer je bilo nezadovoljno Karlom Ćelavim. Napao je Akvitaniju do Limoža, a onda se vratio natrag.

Gajio je bliske veze sa istočnim plemstvom i time je postao dosta nezavisan od svoga oca. Tako se 865. pobunio zajedno sa Karlom Debelim protiv svog oca. Tada mu je Ludvig Nemački dao Saksoniju sa Frankonijom i Tiringijom na upravljanje. Ponovo se buni protiv Ludviga Nemačkog 871. i 873, ali se posle toga mire.

Pobeda nad Karlom Ćelavim[uredi - уреди]

Kada mu je umro otac 876, on postaje naslednik i kralj Nemačke. Zadržao je očevog savetnika nadbiskupa od Majnca. Karlo Ćelavi je pokušao iskoristiti priliku i anektirati istočni deo Lotaringije. Međutim u bici kod Andernaha 8. oktobra 876. Ludvig Mlađi je sa mnogo manjom vojskom i boljom taktikom pobedio Karla Ćelavog.

Podela između tri brata[uredi - уреди]

Posle te bitke tri brata se sastaju u novembru 876. u Nerdlingenu, pa se slažu sa planom podele iz 865, koji je potvrđen 872. godine. Po tome planu:

Krajem 877. braća se ponovo sastaju, da odluče šta sa Lotaringijom, jer Karloman Bavarski nije više polagao pravo na Lotaringiju, tako da je Karlo Debeli i Ludvig Mlađi dele međusobno.

Sporazum sa Lujem Mucavcem[uredi - уреди]

Posle smrti Karla Ćelavog, Ludvig Mlađi sklapa sporazum sa Lujem Mucavcem u novembru 878. u Liježu. Po tom sporazumu dva rođaka obećavaju jedan drugom da će poštovati nasleđivanje svakoga od njih i da neće polagati prava jedan drugom na teritorije. Ubrzo posle toga, 879, Luj II Mucavac umire.

Zauzimanje Lotaringije[uredi - уреди]

Deo plemstva u Francuskoj poziva Ludviga Mlađeg da zavlada Francuskom. Ludvig Mlađi je izvršio invaziju. Došao je do Verduna. Novi francuski kraljevi su predali Ludvigu Mlađem Lotaringiju, pa se zadovoljan povukao. U februaru 880. teritorijalni dobitak Lotaringije je ozvaničen sporazumom u Ribmonu. Taj sporazum je stvorio između Francuske i Nemačke čvrstu granicu, koja se nije menjala do 14. veka.

Ludvig Mlađi je izbegavao sukobe sa plemstvom i pomirivao je interese plemstva i interese kraljevine. Stvorio je jake veze sa moćnim porodicama, uključujući one, koji će kasnije stvoriti Otonsku dinastiju. Ludvig Mlađi je uglavnom boravio u području Rajne i nije posećivao Saksoniju ili istočne granice.

Kada je Karloman Bavarski preživeo infarkt 879, postao je nesposoban da dalje vlada i predao je Bavarsku Ludvigu Mlađem. Karloman je umro 880, tako da Bavarska otada pripada Ludvigu Mlađem.

Sukobi sa Normanima[uredi - уреди]

Od leta 879. Normani su napadali Nemačku i duboko su zalazili u unutrašnjost zemlje. U februaru 880. Ludvig Mlađi pobeđuje Normane u bici kod Timeona, ali u toj bici mu je ubijen sin. Normani su bili zauzeli i Nijmegen, ali ih je Ludvig i odatle isterao. Istoga meseca Normani su pobedili kod Hamburga saksonsku vojsku pod vođstvom vojvode Bruna. Bruno i mnogo Saksonaca je stradalo u toj bici. Pokazalo se da jedna odlučna pobeda protiv Normana, kao ona kod Timeona nije dovoljna da se zaustave talasi normanskih invazija.

Umire bez naslednika[uredi - уреди]

Umro je verovatno 20. januara 882. godine. Nije imao naslednika, pa Karlo Debeli uzima sve njegove teritorije i postaje kralj i Francuske i Nemačke i Italije.

Prethodnik:
Ludvig Nemački
Kralj Nemačke
(876882)
Nasljednik:
Karlo Debeli