Ljubiša Diković
| Ljubiša Diković | |
|---|---|
 {{{opis}}}
| |
Karijera
| |
| Čin |  general
|
| Rod vojske | Kopnena vojska JNA Vojska Jugoslavije Vojska Srbije i Crne Gore Vojska Srbije |
Ljubiša Diković (Užice, 22. maj 1960) je načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Ima vojni čin generala.
Biografija[uredi | uredi kod]
Završio je Vojnu akademiju — smer pešadija 1984, Generalštabnu školu 1996, a Školu nacionalne odbrane 2000. godine. Bio je komandant Kopnene vojske od marta 2009. do decembra 2011. Na dužnost načelnika Generalštaba postavljen je 12. decembra 2011. godine. Fond za humanitarno pravo ga je optužio da je odgovoran za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, međutim Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je odmah odbacilo ove navode navodeći da ne postoji nikakav osnov za sumnju da je Diković kriv za ratne zločine[1]. BEN sizin Babanızım ben ne dersem O olur.
Obrazovanje[uredi | uredi kod]
- Srednja vojna škola
- Vojna akademija KoV, 1984. godine
- Komnadnoštabna akademija, 1996. godine
- Škola nacionalne odbrane, 2000. godine
Dosadašnje dužnosti[uredi | uredi kod]
- komandant komandant kopnene vojske Srbije 2009-2011
- komandant Komande za obuku 2007-2009
- načelnik štaba Združene operativne komande GŠ VS 2006-2007
- zamenik načelnika Uprave za operativne poslove GŠ VSCG 2006
- zamenik NGŠ VSCG za KoV 2005
- načelnik štaba Komande Užičkog korpusa 2004-2005
- načelnik odeljenja u Komandi Užičkog korpusa 2003-2004
- načelnik odseka KoV Vojne akademije 2001-2003
- komandant 37. motorizovane brigade 1998-2001
- načelnik štaba 37. motorizovane brigade 1996-1998
- komandant 16. graničnog bataljona 1992-1996
- komandir pitomačke čete na VA, smer pešadija 1991-1992
- komandir pitomačkog voda 1989-1991
Napredovanje[uredi | uredi kod]
- potporučnik 1984. godine
- poručnik 1985. godine
- kapetan 1988. godine
- kapetan prve klase 1992. godine
- major 1994. godine
- potpukovnik 1998. godine
- pukovnik 1999. godine
- general-major 2005. godine
- general-potpukovnik 2009. godine
- general 2013. godine
Privatno[uredi | uredi kod]
Oženjen je otac dvoje dece.
Ratni zločini[uredi | uredi kod]
Nakon što je imenovan za načelnika Generalštaba Vojske Srbije 2011. godine, Fond za humanitarno pravo objavio je dva dosijea – Dosije "Ljubiša Diković" 2012. godine i Dosije "Rudnica" 2015. godine. Oba dosijea nude dokaze koji ukazuju na to da je jedinica kojom je Diković komandovao - 37. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije - počinila ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu tokom rata na Kosovu. Oba dosijea predstavljaju izvode iz autentičnih vojnih dokumenata, uključujući naređenja i borbene izveštaje koje je potpisao Ljubiša Diković.[2][3]
Dosije "Ljubiša Diković" iz 2012. godine opisuje sedam zločina počinjenih nad albanskim civilima na Kosovu, uključujući ubistva, silovanja i deportacije, u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade, koji su rezultirali smrću više od 450 civila.
2013. godine otkrivena je masovna grobnica u Rudnici – u selu u južnoj Srbiji, iz koje su 2014. godine ekshumirana tela 52 albanska civila sa Kosova.[4] Na osnovu svoje dokumentacije,[5] posebno svedočenja očevidaca, Fond za humanitarno pravo je uspeo da identifikuje okolnosti njihove smrti; dok je na osnovu korišćenja vojne i policijske dokumentacije iz baze podataka Haškog tribunala Arhivirano 2015-09-12 na Wayback Machine-u uspeo da identifikuje jedinicu koja je bila prisutna u vreme i na mestu zločina. Fondov Dosije "Rudnica" iz 2015. godine nudi uvid u dokaze o četiri zločina počinjena u aprilu i maju 1999. godine na Kosovu, u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade, čije su žrtve ekshumirane iz masovne grobnice u Rudnici. Vojna dokumenata, uključujući naređenja i borbene izveštaje 37. motorizovane brigade, ukazuju da su pripadnici ove brigade učestvovali u najmanje dva od četiri zločina.[6][7] Štaviše, naredbe koje je potpisao general Diković o asanaciji terena[8] pokazuju da je 37. motorizovana brigada bila zadužena za uklanjanje tela kosovskih Albanaca u njihovoj zoni odgovornosti, što ukazuje na to da su pripadnici ove brigade, uključujući aktuelnog načelnika Generalštaba Vojske Srbije, Ljubišu Dikovića, 15 godina učestvovali u prikrivanju tela civila pronađenih u Rudnici.[9]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ „Diković nije odgovoran za zločine”. RTS (Beograd). 26. 1. 2012.
- ↑ MKSJ, Šainović i dr, dokazni predmet broj P2807, Borbeni izveštaj 37. mtbr VJ od 3. aprila 1999. godine,http://zonaneodgovornosti.net/files/46/dokazni-predmet-broj-p2807-sainovic-i-dr.pdf Arhivirano 2016-03-08 na Wayback Machine-u
- ↑ MKSJ, Šainović i dr, dokazni predmet broj P2813, Zapovest komandanta 37. mtbr VJ za uništenje ŠTS i borbenu kontrolu teritorije od 4. aprila 1999. godine, http://zonaneodgovornosti.net/files/46/dokazni-predmet-broj-p2813-sainovic-i-dr.PDF Arhivirano 2017-03-02 na Wayback Machine-u
- ↑ Balkan Insight, "Planirane nove potrage za masovnim grobnicama u Srbiji", dostupno na http://www.balkaninsight.com/en/article/planirane-nove-potrage-za-masovnim-grobnicama-u-srbiji
- ↑ FHP, Baza podataka o ratnim zločinima i povredama ljudskih prava u prošlosti, http://www.hlc-rdc.org/?cat=281
- ↑ Zona (ne)odgovornosti, Rezala, dostupno na http://zonaneodgovornosti.net/crime/46 Arhivirano 2016-03-07 na Wayback Machine-u
- ↑ Zona (ne)odgovornosti, Staro Čikatovo, dostupno na http://zonaneodgovornosti.net/crime/47 Arhivirano 2016-03-08 na Wayback Machine-u
- ↑ MKSJ, Šainović i dr, dokazni predmet broj 5D1028, Naređenje 37. mtbr VJ za asanaciju bojišta od 5. aprila 1999. godine, http://zonaneodgovornosti.net/files/46/dokazni-predmet-broj-5d1028-sainovic-i-dr.PDF Arhivirano 2016-03-07 na Wayback Machine-u
- ↑ Human Rights Watch, Pismo Potpredsedniku Joe Bidenu, dostupno na engleskom https://www.hrw.org/news/2015/06/01/letter-vice-president-joe-biden
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- Ljubiša Diković na sajtu Vojske Srbije Arhivirano 2008-12-01 na Wayback Machine-u (sh)