Ledinačko jezero

Izvor: Wikipedia
Ledinačko jezero
Ledinačko jezero

Ledinačko jezero je bilo malo veštačko jezero na Fruškoj gori blizu Novog Sada.

Poreklo[uredi - уреди]

Jezero je nastalo tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999, kada su pumpe napuštenog kamenoloma Srebro oštećene i prestale da pumpaju vodu iz kamenoloma. Podzemne vode, kao i vode iz dve rečice, Lukinog sveca i Srebrnog potoka, počele su da pune kamenolom.

Pošto jezero nema reku koja ističe iz njega, ono nastavlja da se uzdiže, od prvobitnih 16 -{m}- do današnjih 50 -{m}- i predstavlja??????? potencijalnu opasnost za selo Stari Ledinci. Ideja o cevi koja bi odvodila vodu u nekoliko drugih veštačkih jezera na Fruškoj gori još nije realizovana.

Osobine[uredi - уреди]

Jezero zauzima površinu od 4 -{ha}- i skoro sa svih strana je okruženo strmim liticama. Ledinačko jezero je oblika pasulja, dugačko oko 400 -{m}-, a najveća širina je oko 100 -{m}-. Prosečna dubina je 15 -{m}-, a najveća je 50 -{m}-. Nalazi se na nadmorskoj visini od 300 -{m}-. Voda na površini je zelena i čista, zbog konstantnog dotoka iz pritoka, i hladna tokom letnjih meseci.

Istorija[uredi - уреди]

Krajem 1990ih i početkom 2000ih, pravo na ekploataciji jezera su bila predmet rasprave u kojoj je učestvovalo više strana: mesna zajednica, grad Novi Sad, rudarsko preduzeće Alas registrovano u Rakovcu i javno preduzeće koje je rukovodilo Nacionalnim parkom Fruška gora. Zbog nejasnih odluka opštine i suda, postojala je mogućnost da jezero odmah nestane, pošto je rudarsko preduzeće zahtevalo nazad svoj kamenolom, a jezero se činilo nestabilnim zbog mogućeg izlivanja vode. Uprava Nacionalnog parka Fruška gora je porekla glasine iz 2006. da su prava na korišćenje kamenoloma prodata nekom austrijkom preduzeće, pošto je Skupština Vojvodine već usvojila plan da sačuva jezero. Na kraju su se rasprave završile u korist očuvanja jezera.

Budućnost jezera je neizvesna. U periodu od 2001. do 2006, ono je bilo malo turističko odmaralište, a mesna zajednica Stari Ledinci i preduzeće koje upravlja odmaralištem su imali želju da prošire turističke usluge. Međutim, juna 2006. odron sa litica je povredio nekoliko plivača, a javni pristup jezeru je bio zabranjen. Na kraju, Republička insp ekcija za zaštitu životne sredine je naredila da se jezero odmah isprazni (pošto naredba iz 2002. nije izvršena), Takođe, Republički biro za zaštitu životne sredine je izrazio mišljenje da se prvo obustavi eksploatacija, uz radove na zaštiti i očuvanju prirode i da se namena jezera promeni u mesto za rekreaciju.

Jezero je ispražnjeno tokom leta 2009.[1][2]

Zanimljivosti[uredi - уреди]

2003. Zdravko Čolić je snimio spot za svoju pesmu „Ao, nono bijela“ na Ledinačkom jezeru.

Na jezeru su snimane scene za filmove „Mi nismo anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac“(2006.) i „Čarlston za Ognjenku“(2008.) Na jezeru su,takodje,snimane scene za film "Pad u raj"

Vidi još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. MIRKOVIĆ, Z.. "Isušuju Ledinačko jezero", Press, 15. 07. 2009., pristupljeno 16. 08. 2009..
  2. Pavlica, Maja. "Jezero isušili, ali od obilaznice ni traga", Blic, 03. 08. 2009., pristupljeno 16. 08. 2009..

Eksterni linkovi[uredi - уреди]