Кусић
| Кусић | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1164
|
| Густина становништва | 46 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°52′20″N 21°28′26″E / 44.872166°N 21.474°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 84 m |
| Површина | 29,7 km² |
  Кусић Кусић (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26349 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 52′ 20" СГШ, 21° 28′ 26" ИГД
Кусић је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1164 становника.
Географски положај[uredi | uredi kod]
Насеље се налази уз саму државну границу са Румунијом, од које је удаљен само пола километара, а од Беле Цркве је удаљен око 5 километара.
Историја[uredi | uredi kod]
Кусић током своје историје више пута је мењало своје име.
- Године:
- 1383. Kuzik
- 1427. Kuzaak
- 1427. Kuzak
- У XVI.веку Kuszith
- 1716. Кусић
- 1872. Kussics
- 1918. Кусић
Kuzik се први пут помиње 1383. и 1384. године као посед породице Де Јанк у Крашованском комунитету. Према предању, Кусићани су пореклом из Србије. Већина данашњих родова у Кусићу било је насељено још у 18. веку. Недељу дана после проглашења Банатске републике основана и Кусићка република. Ова република је у потпуности представљала особен начин испољавања идеја Октобарске револуције на банатском простору.
Прва црква је саграђена већ 1747. године, а саградио ју је Вукмир Николајевић, оберкнез од Оршаве до Панчева, koja је 22.јуна (по старом календару ) 1747.г. освештена. Такође у Кусићу била су два свештеника. Вукмир је обновио и манастир Кусић, који је изграђен у XIV веку као метох манастира Студенице.
Године 1774. Кусић је припојен Илирско-банатској, а 1776.г. постао седиште компаније и добио немачку школу, која је за време турског рата (1788 ) уништена пожаром. Тада је изгорела и црква и престала немачка школа. Услед упада Турака и број становника је опао. Док је 1782.г било 1601 становник, 1802.г има једва 1186 становника. А већ до 1810.г је бројни пораст становништва био врло велики, па је те исте године пописано 2435 душа. Али затим настала стагнација, а 1848.г било је свега 2339 душа. У лето 1848.г када су опколили Белу Цркву, извршили Срби, 20. и 30. августа, навале са кусићког редута на белоцркванске мађарске позиције. Али 17. октобра Мађари потисну Србе, који су жилаво бранили своје положаје, при чему су село и црква оштећени ватром.[1]
Године 1854. пописане су у Кусићу само 2094 душе, а у компанији (5 села) 7478. Кусићани се од раније баве виноградарством. Године 1881. основао је Антон Улман радионицу челичних и гвоздених алата. Године 1893. пришао је велики део становништва цоцијалистичкој партији. Године 1921.пописан је 2501 становник, од којих је било: Срба-2128; Словака-28; Осталих Словена-14; Румуна-91; Немаца-22; Мађара-1; Остали већином Роми – 224 Становника Године 1918. ушла српска војска у Кусић, која је припојен Торонталској-тамишкој жупанији. Приликом повлачења границе припојена су Румунији кусићка брда <<Гочинац>> и <<Шевац>>.[2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Кусић живи 1063 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,9 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 436 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.136 | 83,46% | ||
| Роми | 150 | 11,02% | ||
| Хрвати | 9 | 0,66% | ||
| Румуни | 7 | 0,51% | ||
| Црногорци | 5 | 0,36% | ||
| Немци | 3 | 0,22% | ||
| Чеси | 2 | 0,14% | ||
| Муслимани | 1 | 0,07% | ||
| Мађари | 1 | 0,07% | ||
| непознато | 6 | 0,44% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 5 | ||
| 80+ | 7 | 7 | ||
| 75-79 | 21 | 32 | ||
| 70-74 | 35 | 46 | ||
| 65-69 | 27 | 38 | ||
| 60-64 | 36 | 40 | ||
| 55-59 | 19 | 27 | ||
| 50-54 | 56 | 41 | ||
| 45-49 | 70 | 50 | ||
| 40-44 | 55 | 45 | ||
| 35-39 | 51 | 51 | ||
| 30-34 | 43 | 45 | ||
| 25-29 | 45 | 51 | ||
| 20-24 | 47 | 33 | ||
| 15-19 | 56 | 43 | ||
| 10-14 | 53 | 45 | ||
| 5-9 | 40 | 41 | ||
| 0-4 | 27 | 33 | ||
| просек | 37.9 | 39.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 568 | 171 | 352 | 22 | 20 | 3 |
| Женски | 554 | 90 | 352 | 104 | 6 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 326 | 179 | - | - | 34 | 3 | 24 | 16 | 1 | 8 |
| Женски | 197 | 124 | - | 1 | 19 | 1 | - | 15 | 1 | 1 |
| Оба | 523 | 303 | - | 1 | 53 | 4 | 24 | 31 | 2 | 9 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 20 | 1 | 1 | 8 | 1 | - | 29 | |
| Женски | 1 | 1 | 3 | 7 | 6 | - | - | - | 17 | |
| Оба | 1 | 2 | 23 | 8 | 7 | 8 | 1 | - | 46 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ↑ Милекерови летописи Општина у јужном Банату ISBN 86-85075-04-1:82
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
