Krivična odgovornost

Izvor: Wikipedia

Da bi neko delo bilo kažnjivo, neophodno je da je kao takvo zakonom propisano. Drugim rečima, dok neko ponašanje nije propisano zakonom kao kažnjivo delo, za to se ponašanje ne može kaznenopravno odgovarati, tj. ne postoji ni krivična odgovornost. Ovo načelo označava se latinskom izrekom nullum crimen, nulla poena sine lege.

Opšti pojam odgovornosti[uredi - уреди]

Odgovornost se obično izjednačava sa pojmom krivica i ako to, bar u pravnom smislu,nije tačno. Ipak, ako uzmemo te dve reči kao sinonime, možemo govoriti o raznim vrstama odgovornosti, pa tako razlikujemo krivična odgovornost, političku odgovornost, moralnu odgovornost i metafizičku odgovornost.Krivična, ili šire pravna odgovornost, je ona čije postojanje u propisanom postupku utvrđuje sud. Politička odgovornost je odgovornost za političko vodstvo država. Moralna odgovornost je ona koju svaki čovjek ima pred sopstvenom savesti.Metafizička odgovornost je odgovornost koja postoji za sva stradanja i nepravdu u svetu, koja nastupa kada čovek ne učini sve što je u njegovoj moći da ih spreči.Treba imati u vidu da su ovi oblici odgovornosti znatno međusobno različiti.Razlikovanje pravne, tj. krivične odgovornosti od metafizičke i političke sasvim je jasno, jer su ovo u suštini kolektivistiški pojmovi odgovornosti u kojima se odgovara za posledice rada mnogih i u kojima pojedinac nije u situaciji da sam izmeni ono zbog čega se odgovara, već to mogu samo grupe, kolektiviteti pojedinaca.Pravna i moralna odgovornost su, individualistički koncipirane jer je osnova odgovornost pojedinca za posljedice njegovog sopstvenog ponašanja. Od moralne odgovornosti pravna se razlikuje po tome što: „I što nije zabranjeno, može da ne bude pošteno“, kao što navodi Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru iz 1888.godine.Ono što formalno razlikuje pravnu od moralne odgovornosti je subjekt i način izricanja sankcije. Kod pravne odgovornosti sankciju u posebno propisanom postupku izriče sud, dok kod moralne odgovornosti sankciju izriče bilo neorganizovano društvo, bilo sam prekršilac moralne norme, tj. savest. Pravna odgovornost, dakle, predstavlja odgovornost za kršenje pravnih propisa,koju u zakonom predviđenom postupku utvrđuje sud. Kako se pravo deli na različite pravne oblasti i pravne grane, tako postoji više vrsta pravne odgovornosti, koje se međusobno značajno razlikuju. Osnovna podela pravne odgovornosti je na:

  • Kaznenopravnu koja predstavlja odgovornost učinioca za izvršeno kažnjivo djelo. Ona se dalje deli na:
    • krivičnopravnu odgovornost, koja podrazumeva odgovornost za izvršeno krivično delo i
    • prekršajnopravnu odgovornost, koja podrazumeva odgovornost za izvršeni prekršaj.
  • Građanskopravnu odgovornost koja predstavlja odgovornost lica za prouzrokovanu štetu, koja može biti materijalna ili nematerijalna. Ona se deli na:
    • ugovornu i
    • vanugovornu odgovornost koja obuhvata, pored nekih posebnih slučajeva, tri velike grupe:
      • deliktnu odgovornost,
      • odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti i
      • odgovornost za drugoga.

Pojam i elementi krivičnog dela[uredi - уреди]

Krivično delo je društveno opasno delo koji pravni poredak zabranjuje pod pretnjom primene krivične sankcije. U teoriji krivično pravo krivično delo je definisano na različite načine koje možemo svrstati na dva shvatanja pojma krivičnog dela: formalističko i materijalističko. U Krivičnom zakonu Republike Srpske krivično delo je opisano kao protivpravno delo kojim se povređuju ili ugrožavaju zaštićene vrednosti i koje je zbog svoje opasnosti, u zakonu određeno kao krivično delo i za njega propisana krivična sankcija. Osnovni elemenat krivičnog dela je radnja bez koje ne može biti ni ostvareno krivično delo, a radnja se može izvršiti činjenjem ili nečinjenjem. Elementi krivičnog dela na osnovu pojma krivičnog dela sastoji se od osnovnih elemenata:

  • postojanje dela, tj. posledice uzrokovane ljudskom radnjom
  • društvena opasnost dela
  • protivpravnost dela,
  • određenost dela Krivičnim zakonom i
  • vinost(krivica) učinioca dela

Svako krivično delo mora u sebi sadržavati sve navedene elemente i nepostojanje bilo kojeg elementa dovodi do nepostojanja krivičnog dela.Osim osnovnih elemenata svako krivično delo ima i svoje posebne elmente po kojima se razlikuje od drugih krivičnih dela, i ti posebni elementi uslovljavaju postojanje određenog,konkretnog krivičnog dela.

Krivična odgovornost[uredi - уреди]

Krivična odgovornost su uslovi da se na izvršioca krivičnog dela primeni krivična sankcija.

Kaznena odgovornost[uredi - уреди]

Kaznena odgovornost je odgovornost za kažnjiva dela. Najznažajniju oblast u okviru kaznene odgovornosti obuhvata krivična odgovornost, odnosno odgovornost pojedinca za izvršeno krivično delo. Pored ovog najbitnijeg oblika, u našoj zemlji postoji i odgovornost pravno lice za privredne prestupe, te odgovornost za prekršaje.
Za krivično delo može odgovarati samo fizičko lice, za privredni prestup samo pravno lice i fizičko lice koje u njemu odgovara za zakonitost poslovanja (npr. direktor),a za prekršaj mogu odgovarati i pravno i fizičko lice.Svaki zakonodavac donosi sistem kaznenopravnih pravila kojima se uređuju trivrste pitanja:

  • koja su ponašanja kažnjiva,
  • koji su uslovi kaznenopravne odgovornosti i
  • koje su kaznenopravne sankcije.

Najozbiljnija kažnjiva ponašanja, koje zakon naziva društveno opasnim ponašanjima, jesu krivična dela (npr. razbojništvo, ubistvo, krađa, utaja poreza...).Uslovi kaznenopravne odgovornosti, pored izvršenja kažnjivog dela kao objektivnog uslova, jesu i uračunljivost učinioca i njegova vinost (krivica u užem smislu), kao subjektivni uslovi. To podrazumjeva da je onaj ko je izvršio kažnjivo delo bio svestan svojih postupaka, te da je delo izvršio umišljajno (namerno) ili bar nehatno.Kaznenopravne sankcije imaju za cilj delovanje na ličnost učinioca (tzv.specijalna prevencija) i delovanje na druga lica da se uzdrže od vršenja kažnjivih dela(tzv. generalna prevencija). Bilo da je reč o kazni lišenja slobode ili novčanoj kazni,kaznenopravna sankcija ima u vidu kažnjavanje učinioca zbog izvršenog dela. Krivičnopravna sankcija je prevashodno kazna, ona nema u vidu ličnost oštećenog već je pre svega uperena na učinioca, a posredno i na sva treća lica. Pod odrđenim uslovima umesto kazne učiniocu se može izreći samo opomena. Pored ovih sankcija, moguće je i izricanje mera bezbednosti odnosno zaštitnih mera (kao npr.oduzimanje predmeta, obavezno lečenje alkoholičara i narkomana i sl). Njihov cilj je najčešće specijalna prevencija, odnosno sprečavanje učinioca da ponovo izvrši neko kažnjivo delo.

Pojam i elementi krivične odgovornosti[uredi - уреди]

Za krivično delo u zakonu se uvek određuje kazna i ona se može izreći samo krivično odgovornom učiniocu. Krivično je odgovoran učinilac koji je uračunljiv i koji je krivično delo učinio sa umišljajem ili iz nehata. Kao što vidimo, postojanje krivične odgovornosti je uslov za primenu kazne za učinjeno krivično delo, a sastoji se od subjektivnih i objektivnih uslova. Na osnovu subjektivnih uslova krivična odgovornost se posmatra kao skup onih subjektivnih uslova koji karatkerišu učinioca krivičnog dela kao uračunljivog i vinog učinioca. Kao što vidimo, po ovom shvatanju krivična odgovornost je psihička kategorija ali je neophodno i njeno šire shvatanje na osnovu objektivno-subjektivnih uslova.Po ovom shvatanju krivična odgovornost se sastoji iz krivičnog dela kao objektivnog elementa i iz uračunljivosti i vinosti, kao subjektivnih elemenata. To znači da u trenutku izvršenja krivičnog dela moraju postojati i uračunljivost i vinost kako bi se izvršilac mogao proglasiti krivično odgovornim za određeno delo i da bi se mogla primeniti propisana kazna.

Uračunljivost i neuračunljivost[uredi - уреди]

Uračunljivost predstavlja skup intelektualnih i voljnih elemenata koji čine čoveka sposobnim da misli, rasuđuje i odlučuje o svojim postupcima i da upravlja njima. Na osnovu toga KZ RS propisuje da nije uračunljiv učinilac koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije mogao shvatiti značaj svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima usled:

  • duševna bolesti,
  • privremene duševne poremećenosti ili
  • zaostalog duševnog razvoja (neuračunljivost).

Za razliku od toga, krivično je odgovoran učinilac krivičnog dela koji upotrebom alkohola, droga ili na drugi način dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti značaj svog dela ili upravljati svojim postupcima, ako je u vreme dovođenja u to stanje delo bilo obuhvaćeno njegovim umišljajem ili je u odnosu na djelo kod njega postojao nehat, a zakon za takvo djelo predvida krivičnu odgovornost i za nehat(samoskrivljena neuračunljivost).Ovaj izuzetak od neuračunljivosti poznat je pod nazivom actiones liberae incaus i označava radnju koja je slobodna u odluci ali ne i u izvršenju. Po tradicionalnom shvatanju uračunljivost je osnov vinosti jer vinost ne može postojati bez uračunljivosti. Po savremenim shvatanjima uračunljivost se smatra opštim uslovom za postojanje krivične odgovornosti jer svako lice mora biti sposobno za rasuđivanje i odlučivanje da bi bilo i krivično odgovorno za učinjeno krivično djelo.

Vinost[uredi - уреди]

Vinost je psihički odnos učinioca prema svom delu i izražava se u postojanju svesti o radnji i posledici i njihovom međusobnom odnosu. Dakle, da bi učinilac krivičnog dela bio i krivično odgovoran sud mora utvrditi postojanje vinosti. Nasuprot praksi utvrđivanja neuračunljivosti, tj. prezumpciji uračunljivosti, stoji princip utvrđivanja vinosti. Utvrđivanje vinosti se vrši u krivičnom postupku od strane suda putem dokaza.

Odgovornost pravnih lica za krivična dela[uredi - уреди]

U našem Krivičnom zakonu postoji propisana odgovornost pravnog lica za krivično delo koje je učinilac učinio u ime, za račun ili u korist pravnog lica. Za krivično delo koje je učinilac učinio u ime, za račun ili u korist pravnog lica,odgovorno je pravno lice:

  • kada obeležja učinjenog krivičnog dela proizlaze iz odluke, naloga ili odobrenja rukovodećih ili nadzornih organa pravnog lica ili
  • kada su rukovodeći ili nadzorni organi pravnog lica uticali na učinioca ili mu omogućili da učini krivično delo ili
  • kada pravno lice raspolaže sprotivpravno ostvarenom imovinskom koristi ili koristi predmete nastale krivičnim delom ili
  • kada su rukovodeći ili nadzorni organi pravnog lica propustili dužni nadzor nad zakonitošću rada radnika.

Pravno lice je odgovorno za krivično djelo i kada učinilac za učinjeno krivično delo nije krivično odgovoran. Odgovornost pravnog lica ne isključuje krivičnu odgovornost fizičkih, odnosno odgovornih lica za učinjeno krivično delo.Kada u pravnom licu osim učinioca nema drugog lica ili organa koji bi mogli usmjeravati ili nadzirati počinioca, pravno lice odgovara za učinjeno krivično djelo u granicama odgovornosti učinioca.

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • Čejović B. (2002): Krivično pravo/opšti deo, Službeni list SRJ, Beograd
  • Jovanović Lj. (1973): Krivično pravo, Opšti deo, Naučna knjiga,Beograd
  • Jovašević D. (2006)Osnovne karakteristike novog Krivičnog zakonodavstva Republike Srbije, Zbornik Pravnog fakulteta Univerzitetau Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo
  • Krivični zakon RS, Službeni glasnik Republike Srpske broj 49, od 25. juna 2003.
  • Petrović, B., Jovašević, D. (2005) Krivično pravo BiH, Opšti deo, Pravni fakultet,Sarajevo
  • Živković M.(2004): Pravna odgovornost za javnu reč , u Etika javne rečiu medijima i politici, CLDS, Beograd

Spoljašnje veze[uredi - уреди]