Konotoksin

Izvor: Wikipedia
Alfa konotoksinski prekurzor
Alpha-Conotoxin from Conus pennaceus 1AKG.png
α-Konotoksin PnIB iz C. pennaceus, disulfidne veze su prikazane žuto. (1AKG)
Identifikatori
Simbol Toxin_8
Pfam PF07365
InterPro IPR009958
PROSITE PDOC60004
SCOP 1mii
Superfamilija 1mii
OPM protein 157
OPM protein 1akg
Omega konotoksin
Ziconotide 1DW5.png
Šematski diagram trodimenzionalne strukture ω-konotoksina MVIIA (zikonotida). Disulfidne veze su prikazane žutom bojom. (1DW5)
Identifikatori
Simbol Conotoxin
Pfam PF02950
InterPro IPR004214
SCOP 2cco
Superfamilija 2cco
OPM protein 120
OPM protein 1fyg

Konotoksin je jedna od grupa neurotoksičnih peptida izolovanih iz otrova morskog kupastog puža, roda Conus.

Konotoksini sadrže 10 do 30 aminokiselina. Oni tipično imaju jednu ili više disulfidnih veza. Konotoksini imaju više mehanizama dejstva, većina kojih nije podrobno istražena. Znatan broj peptida iz ove grupe moduliše aktivnost jonskih kanala.[1] Tokom poslednjih nekoliko decenija konotoksini su bili predmet farmakoloških istraživanja.[2]

Tipovi i biološke aktivnosti konotoksina[uredi - уреди]

Postoji pet grupa konotoksina sa poznatim dejstvima: α(alfa)-, δ(delta)-, κ(kapa)-, μ(mi)-, i ω(omega)- tipovi. Svaki od pet tipova konotoksina deluje na raličitoj biološkoj meti.

Reference[uredi - уреди]

  1. Terlau H, Olivera BM (2004). "Conus venoms: a rich source of novel ion channel-targeted peptides". Physiol. Rev. 84 (1): 41–68. doi:10.1152/physrev.00020.2003. PMID 14715910. 
  2. Olivera BM, Teichert RW (2007). "Diversity of the neurotoxic Conus peptides: a model for concerted pharmacological discovery.". Mol Interv 7 (5): 251–60. doi:10.1124/mi.7.5.7. PMID 17932414. 
  3. Nicke A, Wonnacott S, Lewis RJ (2004). "Alpha-conotoxins as tools for the elucidation of structure and function of neuronal nicotinic acetylcholine receptor subtypes". Eur. J. Biochem. 271 (12): 2305–2319. doi:10.1111/j.1432-1033.2004.04145.x. PMID 15182346. 
  4. Leipold E, Hansel A, Olivera BM, Terlau H, Heinemann SH (2005). "Molecular interaction of delta-conotoxins with voltage-gated sodium channels". FEBS Lett. 579 (18): 3881–3884. doi:10.1016/j.febslet.2005.05.077. PMID 15990094. 
  5. Shon KJ, Stocker M, Terlau H, Stühmer W, Jacobsen R, Walker C, Grilley M, Watkins M, Hillyard DR, Gray WR, Olivera BM (1998). "kappa-Conotoxin PVIIA is a peptide inhibiting the shaker K+ channel". J. Biol. Chem. 273 (1): 33–38. doi:10.1074/jbc.273.1.33. PMID 9417043. 
  6. Li RA, Tomaselli GF (2004). "Using the deadly mu-conotoxins as probes of voltage-gated sodium channels". Toxicon 44 (2): 117–122. doi:10.1016/j.toxicon.2004.03.028. PMC 2698010. PMID 15246758. 
  7. Nielsen KJ, Schroeder T, Lewis R (2000). "Structure-activity relationships of omega-conotoxins at N-type voltage-sensitive calcium channels" (abstract). J. Mol. Recognit. 13 (2): 55–70. doi:10.1002/(SICI)1099-1352(200003/04)13:2<55::AID-JMR488>3.0.CO;2-O. PMID 10822250. 
  8. Bowersox SS, Luther R (1998). "Pharmacotherapeutic potential of omega-conotoxin MVIIA (SNX-111), an N-type neuronal calcium channel blocker found in the venom of Conus magus". Toxicon 36 (11): 1651–1658. doi:10.1016/S0041-0101(98)00158-5. PMID 9792182. 
  9. Prommer E (2006). "Ziconotide: a new option for refractory pain". Drugs Today 42 (6): 369–78. doi:10.1358/dot.2006.42.6.973534. PMID 16845440. 

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]