Klamidija

Izvor: Wikipedia
Klamidija
Klasifikacija i spoljašnji resursi

C. trachomatis (H&E bojenje)
ICD-10 A55.-A56.8, A70.-A74.9
ICD-9 099.41, 483.1
DiseasesDB 2384
eMedicine med/340
MeSH D002690

Klamidija (Chlamydia trachomatis[1]) je urogenitalna infekcija koja se prenosi seksualnim kontaktom i kod muškaraca se manifestuje negonoroičnim uretritisom, a kod žena mukotrpnim cervicitisom. Spada u najrasprostranjenije seksualne bolesti u opštoj populaciji. Oko 75 posto zaraženih žena i 50 posto zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje nepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti.[2]

Simptomi se javljaju posle inkubacionog perioda od jedne do tri nedelje i to su: pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno serozna i sluzava sekrecija iz uretre kod muškarca, pečenje pri mokrenju, bol tokom seksualnog odnosa, vaginalno krvarenje između menstruacija i posle seksualnog odnosa. Ukoliko se ne leči, bolest je kod žena često praćena komplikacijama u smislu akutnog solpingitisa (upale jajovoda) i hronične zapaljenjske bolesti male karlice sa posledičnom neprohodnošću jajovoda i neplodnošću uz povećan rizik od vanmateričnih trudnoća. Kod trudnica infekcija hlamicijom može dovesti do prevremenog porođaja, a kod novorođenčeta inficirane majke do neonatalne pneumonije (upala pluća) i konjuktivitisa.

Kod muškaraca najčešća komplikacija je epididimitis (upala semenih kanalića), Rajterov sindrom i drugo. Dijagnoza se postavlja izolacijom hlamidija, imunofluorescentnim testom, kao i detekcijom specifičnih serumskih antitela, dakle, visoko specifičnim laboratorijskim analizama. Lečenje se sprovodi istovremeno kod oba partnera, antibioticima iz grupe tetraciklina, mokrolida i još nekim savremenim lekovima. U većini slučajeva se primenjuje lečenje doksiciklinom (100mg dva puta dnevno tokom sedam dana) ili azitromicinom (jednokratna doza od 1 grama), a u trudnoći eritromicinom.

Dok terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od reinfekcije. Najmanje tri nedelje po završenom lečenju potrebno je ponoviti laboratorijske testove da bi se ustanovilo da li je lečenje bilo uspešno.

U novije vreme opisuju se pojedinačni slučajevi infekcije hlamidijom rezistentnom na većinu antibiotika koji se obično koriste za lečenje, što predstavlja ozbiljan terapijski problem. Naime, postoje izveštaji sa naših stručnih sastanaka da je nekada potrebno i šest meseci do konačno sanirane infekcije.

Reference[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]