Kitara

Izvor: Wikipedia
Apolon Kitarod s kitarom

Kitara ili citara (starogrčki: κιθάρα, kithāra, lat. cithara) bio je žičani muzički instrument koji se koristio u antičkoj Grčkoj. U novogrčkom jeziku reč κιθάρα znači "gitara" ― ova reč takođe vuče poreklo od reči κιθάρα.

Kitara je bila jedna varijanta lire, no za razliku od jednostavnije lire, koja je imala samo dve žice i bila pučki instrument, kitaru su uglavnom koristili profesionalni svirači, koji su se zvali κιθαροιδοί (kitharoidoi), tj. "kitaristi". Kitara kao muzički instrument verovatno potiče iz Azije,[1] premda su grčki pisci kao njenog pronalazača ponekad imenovali pesnika Terpandra, koji je živeo u prvoj polovini 7. veka pne. Kitara koja je prozvodila bas tonove zvala se barbiton,[2] i ta je verzija bila naročito popularna u istočnim egejskim oblastima i Maloj Aziji.

Konstrukcija[uredi - уреди]

Slika na grčkoj vazi na kojoj je predstava čoveka koji svira kitaru s osam žica.

Kitara je imala duboku zvučnu kutiju, napravljenu od drveta i sastavljenu od dve rezonantne ploče, koje su mogle biti ili ravne ili blago zakrivljene, a koje su povezivala rebra ili strane jednake širine. Na vrhu, žice su bile omotane oko prečke, tzv. "jarma" (ζυγόν, zugon), ili su bile vezane za prstenove nanizane preko prečke, ili su pak bile omotane oko klinova. Drugi kraj svake od žica prelazio je preko jednog ravnog mostića i zatim bio privezan za žičnjak, ili su pak most i žičnjak bili spojeni. Na većini grčkih vaznih slika predstavljene su kitare sa sedam žica, koje i grčki pisci najčešće spominju, no kod njih ima i navoda o tome da bi ponekad neki naročito vešt kitartist zasvirao i na kitari s više od standardnih sedam žica.

Na kitari se sviralo pomoću tvrdog plektruma, tj. trzalice, kako se danas taj predmet najčešće zove. Trzalica se nalazila u desnoj ruci, lakat je bio ispružen, dlan savijen prema unutra, dok su žice s nepotrebnim tonovima bile utišane ispruženim prstima leve ruke.

Upotreba[uredi - уреди]

Kitara se pre svega svirala kao muzička pratnja uz ples i recitale epske poezije i rapsode, uz ode i lirske pesme.[2] Takođe se svirala u svečanim prilikama, na gozbama, igrama i nadmetanjima. Kitara je bila instrument za profesionalce, a i smatralo se da sviranje na njoj zahteva veliku veštinu.

Grčka pesnikinja Sapfo bila je blisko povezana s muzikom, posebno sa žičanim instrumentima kao što su kitara i barbiton. Pripadala je visokim društvenim slojevima i pisala pesme pune snažne osećajnosti. Prema jednoj legendi, popela se uz strmi obronak Parnasa, gde su je dočekale Muze. Šetajući se kroz jedan šumarak, u kome je rastao lovor, naišla je na Apolonovu spilju. Okupala se u vodi obližnjeg Kastalijinog izvora, uzela Apolonov plektrum i zatim zasvirala na kitari. Nimfe su plesale dok je Sapfo svirala najlepšu muziku.[3]

Reference[uredi - уреди]

  1. Maas & Snyder 1989, p. 185.
  2. 2.0 2.1 M. L. West. (1992). Ancient Greek Music. ISBN 0-19-814975-1. Oxford, England: Oxford University Press.
  3. W. D. Anderson. (1994). Music and Musicians in Ancient Greece. ISBN 0-8014-3083-6. Ithaca, NY: Cornell University Press.

Izvori[uredi - уреди]

  • Maas, Martha; Snyder, Jane McIntosh (1989), Stringed Instruments of Ancient Greece, New Haven: Yale University Press 

Literatura[uredi - уреди]

Ostali projekti
Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi ima još materijala vezanih za: Kitara
Wiktionary-logo-en.png Potražite izraz kitara u W(j)ečniku, slobodnom rječniku.