Kinesko kancelarijsko pismo

Izvor: Wikipedia
Činovničko pismo
Generalno
Vrsta Logogram
Jezici Starokineski jezik
Historija
Period Bronzano doba kine, Gvozdeno doba kine
Klasifikacija
Porodica
Podsistemi Kaišu
Kanđi
Kana
Handža
Džujin
Uprošćeno kinesko
Ču nom
Kitansko pismo
Jurčensko pismo
Tangutno pismo
ISO 15924 Hani, Hans, Hant

Kancelarijsko pismo, činovničko pismo ili pismo pisara (tradicionalni kineski: 隸書; pojednostavljeni kineski: 隶书; pinyin: lìshū; japanski: 隷書体, Reishotai;), je arhaični stil kineske kaligrafije koji je evoluirao od perioda Zataćenih država do dinastije Qin, dominirao u doba dinastije Han te koristio do perioda Wèi-Jìn (晉). S obzirom na njegovu visoku čitljivost kod suvremenih Kineza, danas se koristi kao umjetnički ukras kod novinskih naslovnica, plakata i reklama.

Slova kineskog "kancelarijskog pisma" u redovnom pismu (lijevo) i kancelarijskom pismu (desno).

Naziv[uredi - уреди]

Kineski naziv za pismo, „lišu“ (trad. kin. 隸書, uprošć. kin. 隶书, pinjin: lìshū) je donekle problematično. „Li“ je značilo rob ili zarobljenik koji služi državu, i time neki zaključuju da pismo je korišteno u snimanje poslova vezane za takve robove, dok su drugi zaključili da je korišten od regrutovanih zarobljenika kao pismoznanci[1]. Bez obzira, izraz može biti pokazni za niski socijalni status pisma koje je prvo imalo.

Poreklo[uredi - уреди]

Činovničko pismo od Han dinastije

Činovničko pismo je popularno ali sa greškom mišljeno da se izumio ili razvio u ranoj Han dinastiji iz malog pečatnog pisma. Ima takođe istorijskih tradicija do Han dinastije koja pogrešno pripisuje stvaranje činovničkog pisma na Ćin dinastiju, a posebno na Čeng Miao, koji je rekao da ga je izumeo na naredbu ĆinŠihuanga.[2] Još jedna tradicionalna priča je da je izumljena od vladinih pismoznanaka, posebno onih koji su uključeni u pravosuđu i krivičnim sistemima[3]. Međutim, iz pisanog materijala iskopano od arheologa, sada ja poznato da su sve faze kineskog pisanja išlo kroz perioda prirodne evolucije, i niko od njih su izum jedne osobe, i to je istinitu za činovničko pismo. Takođe, umesto da su stvoreni od strane književnika vlade, tvrdilo se da je činovničko pismo već bilo u popularnoj upotrebi, a korištenje od pisaca dinastije Ćin samo odražava taj smer[4]. Arheološka otkrića sada jasno pokazuju da je nezreo oblik činovničkog pisma ('pre-činovničko') je već bio u razvoju države Ćin tokom kasnog perioda Zaraćenih država[5], i u ranoj zapadnoj Han, koje se može videti na broj bambus knjiga nedavno iskopljeni[6]. Šta više, pismo neposredno pre pisanja činovničkog pisma nije samo pečatno pismo; nego, bilo je istovremeno postojanje pečatnog pisma (uprvo dominantan i formalni stil), zajedno sa sve popularnijom, ali sekundarnom obliku 'vulgarnog', 'popularnog' ili 'običnog' pisanja, koji se vrlo grubo pisao i bio je obično ravnolinijski[7]. Popularnosti ovog prostog pisma je rastao sa proširenjem korištenja samog pisanja[7]. Struktura i stil mnogih karaktera crtani u ovom prostom pisanju su bili slični ili čak identični na njihove kasnije činovničke pismene oblike[8], vodeći neke da zaključe da pre-činovničko (a time i činovničko) pismo nije evolvirao iz pečatnog pisma iz prostog pisanja Ćin koja je istovremeno postojalo sa pečatnom pismu u kasnom periodu Zaraćenih država u Ćin dinastiji[9]. Pismo Ćin bambusa je dobar primer ovog prelaza, budući da je evolvirao od prostog Ćin pisma i neki smatraju da čine Ćin činovničko pismo[10].

Korištenje i dalje promene[uredi - уреди]

Tokom kasnog perioda Zaraćenih država, pre-činovničko pismo se pojavilo u neformalne upotrebe. Tokom dinastije Ćin čini se da su korišćeni u nekim književnim upotrebama, ali nikada u formalne korištenje. Sazrevanjem u činovničko pismo u ranom periodu Han, ubrzo je postao dominantno pismo za opšte namene, a pečatno pismo je ostao u upotrebi za većinu formalnih svrha, kao što su neke žigove i pečate, i naročito naslovi pisanih knjiga i spomenika; malo rukopisnih se takođe bili u upotrebi u to vreme[11]. Iz činovničkog pisma novi oblik se tada pojavilo usred istočne dinastije Han, koji neki zovi novo-činovnički[11]. Iz ovog novo-činovničkog i rukopisnog pisma je do kraja u istočnoj Han dinastiji novi oblik tada nastao, od čega je zatim nastao moderno standardno pismo. Dakle, evolucija od činovničkog pisma do standardnog pisma nije bio direktan korak kako je obično pretpostavljeno[11].

Bilješke[uredi - уреди]

  1. Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) 2000, str. 111
  2. Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) (2000). Kinesko pisanje.
  3. Ova verzija je data u Hanšu, po rečima Táng Lán (唐蘭) 1979. 《中國文字學》(上海:上海古籍出版社)。 Zhōnggúo Wénzìxué (kineske lingvistike). Shànghǎi Gǔjí Publishing, str. 165, i Ćiu 2000, str. 107
  4. Táng Lán 1979, str. 165, citirano u Ćiu 2000, str. 107
  5. Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) 2000; str. 59 & str. 104
  6. Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) 2000, str. 108
  7. 7.0 7.1 Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) 2000, str. 104
  8. Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) 2000, str. 104-5
  9. Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) 2000, str. 107
  10. Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) 2000, str. 104-6
  11. 11.0 11.1 11.2 Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) 2000, str. 113