Kineski glagoli

Izvor: Wikipedia

Postoje dve različite oblike glagola u kineskom jeziku. pasivan, što ukazuje na stanje, i aktivan, što ukazuje na delovanje. Rečenica se menja različitim oblicima glagola.

Glagolske konstrukcije[uredi - уреди]

Red reči u mandarinskom kineskom (u osnovnim rečenicama) je subjekat-glagol-objekat, kao i u srpskom jeziku. Tako ova rečenica: „wǒ chī jī“ (我吃雞, ja jedem piletinu) ima ekvivalent u srpskim rečenicama („“: ja, „chī“: jedem, i „“: piletina).

Prezent (sadašnje vreme)[uredi - уреди]

Kineski glagoli se ne menjaju (konjugacija) kao glagoli većine indoevropskih jezika. Kineski ima samo jedan osnovni oblik koji se koristi za sva lica i vremena, tako „chī“ () je jednak u svim ovim oblicima: („tā chī他吃: on jede, „nǐ chī你吃: ti jedeš, itd.) Drugim rečima, kineski ne izražava te razlike kroz fleksiju sufiksa.

Prošlo vreme[uredi - уреди]

Najlakši način za izražavanje prošlog vremena je da se koriste prilozi kao što su „juče“. Na primer: „zuótiān wǒ chī jī“ (昨天我吃雞, bukvalno: juče ja jedem piletinu) je jednako izgovoru: „juče ja sam jeo piletinu“. Drugi način izražavanja prošlog vremena je da se koristi rečce „guò“ () ili „le“ (), koje ne mogu opstati same, ali mogu izraziti završene akcije kad se nalaze nakon glagola. Razlika između tih i drugih rečca može biti teška za shvatanje. Prošlo vreme u kineskom može se izraziti okruživanjem glagola i direktnog objekta rečicama „ši“-„de“ (是-的, "shì"-"de"). Na primer: „wǒ shì zuótiān chī jī de“ (我是昨天吃雞的). Ovaj način izražavanja ističe vreme u kojem se akcija zbila, pre nego samu radnju.

Negacije kineskih glagola[uredi - уреди]

Negacija kineskih glagola se ostvaruje umetanjem , koja se može tumačiti približno kao „ne“, pre glagola koji se negira. Na primer: „wǒ bù chī jī“ (我不吃雞, bukvalno: ja ne jedem piletinu). Serijski glagoli i dopunski glagoli otežavaju stvari.

Međutim postoji jedan izuzetak tom pravilu. Glagol „yǒu“ ( imati) je negiran rečcom „méi“ (). Negativna prošlost je stvorena korištenjem „méi yǒu沒有 umjesto „. Na primer: „wǒ méi yǒu chī jī“ (我沒有吃雞) „ja nisam jeo piletinu“.

Glagol-objekat kombinacije[uredi - уреди]

Relativno restriktivne fonotaktike mandarinskog jezika znači da postoji mnogo homofona za neke slogove. Ovo može se naknaditi sa tim da mnogi najčešće korišteni glagoli rade u kombinacijama glagol-objekat. Na primer: (shuì) (spavati glagol) i (jiào) (spavati imenica) se koriste zajedno kao par da znači "spavanje":

我 平常 晚上 十點 就 睡覺.
(wǒ píngcháng wǎnshang shí diǎn jìu shuì jiào.)
Ja obično u-noći 10-sati REČCA spavam.
Ja obično idem u krevet na spavanje već u 10 sati noću.

Pitanja[uredi - уреди]

Iako neki jezici izokrenu glagol i subjekat, kineski koristi dve različite konstrukcije.

Rečca „ma“[uredi - уреди]

Ova rečca se nalazi na samom kraju osnovne potvrdne rečenice da se okrene u da/ne pitanje. Na primer:

wǒ chī jī“ (我吃雞): „ja jedem piletinu“

wǒ chī jī ma?“ (我吃雞嗎?): „jeli ja jedem piletinu?“

"Glagol-ne-glagol" izgradnja[uredi - уреди]

Ova gradnja je alternativa gorem. Sastoji se od uzimanja glagola, stavljanjem „“ posle njega i potom ponavljati glagol još jednom. Na primjer:

wǒ chī jī“ (我吃雞): „ja jedem piletinu“

wǒ chī bù chī jī?“ (我吃不吃雞?)(bukvalno: ja jedem ne jedem piletinu?) „jeli ja jedem piletinu?“

Imajte na umu da glagol-ne-glagolska konstrukcija „yǒu“ (imati), mora koristiti „méi“ () umesto „“ (不).

Zajednički glagoli[uredi - уреди]

Posebna klasa glagola zvanim zajednički glagoli uzimaju mesto predlozima u drugim jezicima. Ponekad, ti zajednički glagoli mogu stajati samostalno kao glagol u sopstvenom pravu. Jedan primer je (gěi), može se koristiti u oba načina:

Korištenje poput predloga:

我給你打電話.
(Wǒ gěi nǐ dǎ diànhuà.)
(Ja ću ti dati telefonski poziv.)

Glagol:

請給我一杯可樂.
(Qǐng gěi wǒ yī bēi kělè.)
(Molim vas dajte mi čašu kole.)