Kilesa

Izvor: Wikipedia
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Portal: Budizam
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Kilesa (pali: kilesa) ili kleša (sanskrit: क्लेश kleśa) je budistički pojam koji se obično prevodi kao okuženje, nečistoća, zatrovanost. Označava sve strasti koje kaljaju duh, a tri osnovne su pohlepa (lobha), mržnja (dosa) i zabluda (moha).[1]

Monasi, pretpostavimo da je tkanina prljava i umrljana, a bojilac je potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine, plavu, žutu, crvenu ili ružičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoće na tkanini. Isto tako, monasi, kada je um uprljan, može očekivati da stigne na nesrećno odredište. Monasi, pretpostavimo da je tkanina čista i svetla, a bojilac je potopi u boju za bojenje tkanine, plavu, žutu, crvenu ili ružičastu. Ona će potom izgledati dobro obojena i ujednačene boje. A zašto? Zbog čistoće tkanine. Isto tako, monasi, kada je um neuprljan, može se očekivati da stigne na srećno odredište.
 

Pored tri osnovne nečistoće, navode se još i požuda, gramzivost, zlovolja, bes, osveta, pakost, dvoličnost, potcenjivanje, nadmenost, zavist, tvrdičluk, nepoštenje, lukavstvo, hvalisavost, prevara, tvrdoglavost, nasilnost, drskost, oholost, uobraženost, taština, opijenost i samoljublje.[2]

Postoje dve vrste bolesti. Fizička bolest i mentalna bolest. Postoje ljudi koji su lišeni fizičkih bolesti tokom godinu ili dve, čak i tokom sto godina i više. Ali retki su oni u ovome svetu koji su lišeni mentalne bolesti čak i za trenutak, sem onih koji su se oslobodili mentalnih nečistoća.[3]
 

Pratitya-samutpada polazi od toga da tok života odgovara karmičkom procesu, čiji je pokretač ljudska volja. Sav mehanizam oslobađanja nalazi se u voljnom elementu, viđnani. Nečisti činovi dopiru do svesti i kaljaju je, te se nazivaju »okuženjima«, kleša. Nečisti um izaziva i podstiče novu karmu, usled čega nastupa ciklus samsare. Čistim delima viđnana postaje smirena, sile karmičke projekcije se zaustavljaju. Svest je središte ljudske odgovornosti.[4]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Rečnik pali i budističkih termina, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  2. 2.0 2.1 Vatthupama sutta, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  3. Walpola Rahula, Čemu je Buda podučavao, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  4. Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije (str. 68-84), NOLIT, Beograd, 1982.