Katalonski referendum o nezavisnosti 2017.

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Katalonski referendum o nezavisnosti 2017.

Referéndum de independencia de Cataluña de 2017

Referèndum sobre la independència de Catalunya
Želite li da Katalonija postane neovisna država u formi republike?
Lokacija Španija
Datum1. 10. 2017 (2017-10-01)
Rezultati
Da ili ne Glasovi Postotak
Da 2.020.144 &0000000000000091.96000091,96%
Ne 176.565 &0000000000000008.0400008,04%
Važeći glasovi 2.196.709 &0000000000000097.10000097,1%
Nevažeći ili prazni glasovi 65.715 &0000000000000002.9000002,9%
Ukupni glasovi 2.262.424 100.00%
Odaziv &0000000000000042.34000042,34%
Elektorat 5.343.358
Rezultati po upravnim jedinicama
  Da
  Ne
Provođenje referenduma u delovima Katalonije, kao i u celosti, upitno zbog aktivnog protivljenja centralnih vlasti i pitânja pravne prirode.

Katalonski referendum o nezavisnosti (šp. Referéndum de independencia de Cataluña de 2017; katal. Referèndum sobre la independència de Catalunya) je jednostrani referendum koji su regionalne vlasti španske autonomne zajednice Katalonije najavile za nedelju 1. oktobra 2017. uz aktivno protivljenje centralnih španskih vlasti u Madridu. Regionalne vlasti sastavljene od separatističkih partija Junts pel Sí i Candidatura d'Unitat Popular izglasale su zakon o referendumu koji propisuje kako će njegov rezultat biti obavezujući i sa običnom većinom bez obzira na postotak izlaznosti birača na biračka mesta.[1] Opozicione partije u regiji su odbile da učestvuju u zasedanju skupštine prilikom glasovanja o zakonu i pozvale su svoje glasače da u referendumu ne učestvuju, osim partije Catalunya Sí que es Pot koja se suzdržala od glasovanja, ali podržava učestvovanje u referendumu.[2]

Zakon koji su regionalne vlasti izglasale ilegalan je prema Statutu o autonomiji Katalonije koji zahteva dvotrećinsku većinu (kvalifikovanu umesto obične većine od 50% +1 glas) za bilo koju promenu u statusu Katalonije.[3] Referendum kao takav, proveden samo u delu, a ne u celoj Španiji, u suprotnosti je sa Ustavom Španije.[4] Referendum je proglašen pravno nevažećim odlukom Ustavnog suda Španije već 7. septembra, uz najavu regionalnih vlasti da će tu odluku da ignorišu osiguravši si potporu 750 od 948 opština u Kataloniji, uključujući i delomičnu potporu u glavnom i najvećem gradu regije Barceloni.[5][6][7][8][9] Ova je odluka regionalnih vlasti dovela do ustavne krize u Španiji i do pokretanja policijske operacije Anubis sa ciljem da se onemogući provođenje referenduma.

Vlada Španije se uz proceduralne zamerke i načelno protivi održavanju ovoga referenduma ističući kako španski ustav iz 1978. godine ne dozvoljava glasovanja o nezavisnosti bilo kojega dela zemlje. Vlada se protivi i održavanju takvoga referenduma bez njezina prethodnog pristanka. Savet garanata katalonskog statuta slaže se sa interpretacijom centralnih vlasti. Sa druge strane, Vlada Katalonije poziva se na pravo naroda na samoodređenje, kategoriju koju određeni međunarodni dokumenti spominju, ali ne idu dalje od toga definišući kada i kako se ona može primeniti. Katalonske vlasti su za svoje zahteve pokušale da pridobiju potporu međunarodnih subjekata, ali su u tim nastojanjima bili neuspešni, naročito u evropskom kontekstu gde su u pravilu iznešeni suzdržani stavovi kako se radi o unutarnjem pitanju Španije.

Događaji na jugoistoku Evrope[uredi | uredi kod]

Regionalna vlada Katalonije je u avgustu 2017. imenovala Erica Haucka, nekadašnjeg ratnog dopisnika iz Sarajeva, za svoga prvog ambasadora u Hrvatskoj.[10] Katalonska vlada otvorila je delegaciju u Zagrebu kao svoju ukupno 12. delegaciju u svetu dva meseca pre referenduma o nezavisnosti od Španije sa ciljem pridobijanja međunarodne podrške za ovaj proces.[10] Delegacija ima zadatak da zagovara španske interese u balkanskim zemljama Hrvatskoj, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.[10] Autonomaška Liga socijaldemokrata Vojvodine je uoči najavljenog referenduma na svojim prostorijama istakla zastave Katalonije.[11] Još 2013. godine navijači kosovskog fudbalskog kluba Kosovo iz Vučitrna su prilikom utakmice protiv kluba Lirija istakli transparent “Catalonia is not Spain” (Katalonija nije Španija), kao odgovor na transparent “Kosovo je Srbija” koji se pojavio na utakmici između madridskih Reala i Atletika.[12] Španija je jedna od 5 zemalja članica Evropske unije koja ne priznaje Kosovo.[12]

Reakcije[uredi | uredi kod]

Domaće[uredi | uredi kod]

  • Teroristička organizacija ETA objavila je izjavu u novinama Gara koja ističe: „Španska država je tamnica naroda, što se dokazuje i u negiranju nacionalnog identiteta katalonskih krajeva. Španska je država i tamnica demokratije jer se obrušila na prava Katalonaca“

Zemlje članice UN-a[uredi | uredi kod]

  •  Francuska: 16. juna francuski je predsednik Emmanuel Macron izjavio kako pitanje katalonske nezavisnosti smatra unutarnjim pitanjem Španije.
  •  Hrvatska: premijer Andrej Plenković rekao je kako pitanje referenduma smatra unutarnjim pitanjem Španije. Ministarstvo vanjskih i europskih poslova u Zagrebu pozvalo je vlade Španije i Katalonije da otpočnu politički dijalog u pronalasku mirnog rešenja problema.
  •  Kina: Portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Lu Kang je u odgovoru na novinarsko pitanje 28. septembra 2017. rekao kako Narodna Republika Kina veruje da „problem Katalonije spada u domen unutarnjih pitanja Španije. Verujemo da španska vlada može pravilno da se nosi sa relevantnim izazovima i da očuva nacionalnu solidarnost, jedinstvo i prosperitet.“
  •  Mađarska: 18. septembra portparol mađarske vlade Zoltán Kovács izjavio je kako će Mađarska „poštovati volju naroda“, ali je istom prilikom i rekao kako se radi o „unutarnjem pitanju Španije i Katalonije“ ne navodeći eksplicitno namerava li njegova vlada da prizna Kataloniju u slučaju uspešnog provođenja referenduma i većinskog glasovanja za nezavisnost.[13][14]
  •  Njemačka: 8. septembra Steffen Seibert, portparol kancelarke Angele Merkel, izjavio je kako je Nemačka zainteresovana za stabilnost u Španiji i da je zarad toga neophodno da se poštuje zakon, uključujući i Ustav Španije, na svim nivoima. Nemačka je vlada sličnu izjavu dala još 2015. godine.
  •  Portugal: ministar inostranih poslova Augusto Santos Silva odbio je 27. septembra da komentariše referendum, ali je ipak rekao kako veruje da će španska vlada da bude sposobna da reši problem sukladno španskom ustavu i zakonima. Potom je rekao kako se radi o unutarnjem pitanju Španije. U manifestu koji je potpisalo 100 osoba iz akademskog, javnog, kulturno, profesionalnog i političkog života (uključujući i bivšeg socijalističkog predsedničkog kandidata Manuela Alegrea) poziva se na „pregovore o političkom rešenju“ političke situacije u Kataloniji. Potpisnici navode kako su šokirani kršenjima građanskih prava od strane španske vlade.
  •  Rusija: predsednik komiteta za međunarodne odnose gornjeg doma ruske Dume Konstantin Kosačev je pozvao španske vlasti da povedu dijalog sa Kataloncima. U suptornom njihove će kontradikcije samo da se prodube, što može da dovede do raspada države, kako se to pokazalo u Ukrajini. Ovo izjašnjavanje, kao i ono ranije u iračkom Kurdistanu je „novi jasan dokaz sudara različitih principa koje čovečanstvo sledi: teritorijalnog integriteta i prava na samoodređenje“. „Država treba da razgovara sa građanima, trebala bi da postigne sporazum. Kao što mi to radimo u Rusiji.“
  •  Sjedinjene Američke Države: 13. aprila američka ambasada u Madridu izdala je izjavu kojom ističe da je pitanje nezavisnosti Katalonije unutarnje pitanje Španije. Carterov centar je izjavio da neće biti uključen u aktivnosti vezane uz referendum. 26. septembra predsednik Donald Trump je za vreme susreta sa španskim premijerom Marianom Rajoyem rekao: „Španija je sjajna država i ona treba da ostane ujedinjena“, ali je izrekao sumnju hoće li referendum da se održi rekavši :„mislim da niko ne zna hoće li oni imati glasovanje. Predsednik će verovatno reći da oni neće imati glasovanje. Ali ja mislim da bi narod bio veoma protiv toga“. Ranije istoga meseca portparolka State Departmenta Heather Nauert je izjavila kako je referendum unutarnje pitanje Španije i kako će SAD „sarađivati sa svakom vlašću ili entitetom koji iz njega proizađe“.
  •  Slovenija: portparol slovenskog parlamenta Milan Brglez rekao je kako „Katalonci imaju pravo na samoodređenje“.[15]
  •  Srbija: Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je povodom Katalonskog referenduma o nezavisnosti izjavio da je stav Republike Srbije jasan i principijelan i da neće priznati nezavisnost Katalonije jer je Španija Srbiji jedan od najvećih prijatelja.[16] U intervjuu za nemački DW, ministar je odgovarajući na pitanje o Kosovu istakao kako su za Srbiju neprihvatljiva jednostrana proglašenja nezavisnosti, ističući kako se takvi incidenti mogu dogoditi i na drugim mestima, i navodeći Kataloniju kao primer.[17] Također je istakao kako Katalonija želi da napravi isto što i Kosovo proglašavajući nezavisnost bez ikakvoga dogovora sa Madridom.[17]
  •  Ujedinjeno Kraljevstvo: Ministar inostranih poslova Boris Johnson rekao je kako je referendum špansko unutarnje pitanje izjavljujući i „Španija je bliska saveznica i dobar prijatelj, do čije je snage i jedinstva Ujedinjenom Kraljevstvu stalo“, ističući uz to i važnost vladavine prava.

Ostali subjekti[uredi | uredi kod]

  •  Republika Srpska: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da će suspendovati referendum o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine rekavši „Katalonija je jača od RS-a, pa ne može da organizuje referendum“.[18]
  •  Škotska: 16. septembra, sekretarka škotske vlade za inostrana piranja (de facto ministarka inostranih poslova) Fiona Hyslop je izjavila: „Odluka o budućnosti Katalonije je na ljudima koji tamo žive, i katalonska i španska vlada imaju puno pravo da zauzmu stav koji žele po pitanju nezavisnosti. Ipak, svi narodi imaju puno pravo na samoodređenje i da odaberu odlik vlasti koji najbolje odgovara njihovim potrebama. Princip je to koji je upisan u Povelju Ujedinjenih nacija.“
  • Sirijski Kurdistan: 29. septembra de facto vladajući levi Pokret za demokratsko društvo izrazio je podršku referendumu.

Međunarodne organizacije[uredi | uredi kod]

Reference[uredi | uredi kod]

  1. ↑ Jones, Sam (10. septembar 2017). „Catalans to celebrate their national day with independence protests” (engleski). The Guardian. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  2. ↑ „Les bases de Podem Catalunya donen suport al referèndum de l’1 d’octubre però no el veuen vinculant” (katalonski). VilaWeb.cat. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  3. ↑ Rios, Pere (6. septembar 2017). „Las diez claves de la ley del referéndum de Cataluña” (španski). El Pais. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  4. ↑ Duarte, Esteban (11. septembar 2017). „Catalan Separatists Plot Show of Force in Battle With Madrid” (engleski). Bloomberg. Pristupljeno 30.septembar 2017. 
  5. ↑ „El independentismo inicia su campaña en Tarragona pese a las advertencias del Constitucional”. 20minutos.es. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  6. ↑ „Catalan independence vote divides region's mayors”. Reuters.com. 9 September 2017. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  7. ↑ „Un total de 734 ens catalans ja donen suport al Referèndum de l’1 d’octubre -”. Municipisindependencia.cat. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  8. ↑ „Référendum en Catalogne : 700 maires menacés de poursuites et d'arrestation”. Midilibre.fr. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  9. ↑ Colau, Ada. „Complim el nostre compromís: a Barcelona l'#1oct es podrà participar sense posar en risc institució ni servidors públics”. Twitter. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 „Katalonija imenovala "veleposlanika" u Hrvatskoj”. Novi list. 26. avgust 2017. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  11. ↑ „Na zgradi LSV zastave Katalonije, Čanak sutra u Barseloni”. Večernje novosti. 30. septembar 2017. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  12. ↑ 12,0 12,1 „ALBANCI UZVRATILI NAVIJAČIMA REALA: Katalonija nije Španija!”. Slobodna Bosna. 20. maj 2013. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  13. ↑ Barigazzi, Jacopo (18. septembar 2017). „Hungary to ‘respect’ will of people in Catalonia vote”. Politico. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  14. ↑ „Brussels MUST NOT ignore will of the people with Catalan independence vote warns Hungary”. Daily Express. 18. septembar 2017-09-18. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  15. ↑ „‘Catalans have the right to self-determination’, says speaker of the Slovenian Parliament”. CatalanNews. 30. septembar 2017. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  16. ↑ „Dačić o referendumu u Kataloniji: Srbija podržava celovitost Španije”. Blic. 1. oktobar 2017. Pristupljeno 3. oktobar 2017. 
  17. ↑ 17,0 17,1 „Serbia Foreign Minister Ivica Dacic: 'I hope the EU will survive until we're ready to join'”. Ministarstvo inostranih poslova Srbije. 7. septembar 2017. Arhivirano iz originala na datum 2017-10-01. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  18. ↑ „Milorad Dodik: Suspendovaću referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH; pa i Katalonija koja je mnogo moćnija od RS ima problema da organizuje referendume”. Nova srpska politička misao. 19 septembar 2017. Pristupljeno 30. septembar 2017. 
  19. ↑ González, Miguel (26. jul 2017). „La ONU frena el intento de dar aval internacional al referéndum catalán” (španski). El País. Pristupljeno 30. septembar 2017. 

Vidi još[uredi | uredi kod]

Vanjske veze[uredi | uredi kod]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Katalonski_referendum_o_nezavisnosti_2017.&oldid=41437329