Kadmo

Izvor: Wikipedia
Kadmo se bori sa zmajem. Slika na crvenofiguralnom krateru iz Pestuma, oko 350–340. pne., pronađenom u Kampaniji, danas u Louvreu.

Kadmo (starogrčki: Κάδμος) bio je, u grčkoj mitologiji, feničanski princ,[1] sin tirskog kralja Agenora i kraljice Telefase te brat Fenika, Kilika i Europe. Kad je Zevs oteo Europu, Agenor je poslao svoje sinove u potragu za sestrom i naredio im da se bez nje ne vraćaju u Fenikiju.[2] Tokom svojih lutanja Kadmo je u Grčkoj osnovao grad Tebu, čiji se akropolj njemu u čast isprva zvao Kadmeja.

Kadmu su stari Grci pripisivali zasluge za uvođenje prvobitnog alfabeta, tzv. feničanskih slova (phoinikeia grammata), koji su Grci zatim prilagodili svom jeziku i od njega napravili vlastiti grčki alfabet.[3] Herodot procenjuje da je Kadmo živeo 1.600 godina pre njega, odnosno oko 2000. pne.[4] Herodot je na nekim tronošcima u Apolonovom hramu u Tebi video i opisao natpise pisane kadmejskim slovima, te je procenio da ti tronošci potiču iz vremena Laja, Kadmovog praunuka.[5] Na jednom od tronožaca nalazio se natpis pisan kadmejskim pismom, za koje kaže da nalikuje jonskim slovima: Ἀμφιτρύων μ᾽ ἀνέθηκ᾽ ἐνάρων ἀπὸ Τηλεβοάων ("Poklonio me je Amfitrion posle pobede nad Telebojcima.")[6]

Premda su kasnije Grci Kadmovu ulogu u osnivanju Tebe datirali u vreme pre trojanskog rata (odnosno, u modernim terminima, tokom egejskog bronzanog doba), ta se hronologija ne slaže s onim što se danas zna o poreklu i širenju feničanskog i grčkog alfebta. Feničansko poreklo grčkog pisma pouzdano je utvrđeno, najstariji grčki natpisi, na kojima se oblici grčkih slova poklapaju s feničanskim, potiču s kraja 9. ili iz 8. veka pne., a ni samo feničansko pismo nije bilo do kraja razvijeno sve do oko 1050. pne. (ili nakon kraja bronzanog doba). Slika koju o mikenskom dobu daje u svojim epovima Homer pokazuje izuzetno malu svest o pismu i pismenosti, što možda odslikava gubitak pismenosti i zaboravljanje na linear B tokom mračnog doba. Zapravo, jedini spomen pisma kod Homera[7] nalazi se u izrazu "γράμματα λυγρά" (grámmata lygrá, doslovno "pogubni znaci"), koji se odnosi na Belerofontovo pismo.[8] Tablice pisane linearom B pronađene su u velikom broju u Tebi, na osnovu čega bi se moglo spekulisati o tome da legenda o Kadmu kao donosiocu alfabeta u Grčku zapravo odslikava neka ranija predanja o poreklu lineara B u Grčkoj (kako je spekulisao, na primer, Frederick Ahl 1967[9]). No takva teza, bez obzira kako privlačna bila, ni u kojem slučaju ne predstavlja pouzdan zaključak, s obzirom na dokaze koji su trenutno na raspolaganju. Veza između Kadmovog imena i istorijskog porekla bilo lineara B bilo kasnijeg feničanskog alfabeta, ukoliko uopšte postoji, ostaje nejasna.

Prema grčkom mitu, Kadmo je s prekidima vladao Tebom tokom nekoliko generacija, uključujući i doba trojanskog rata.

Etimologija[uredi - уреди]

Etimologija Kadmovog imena je nesigurna.[10] To se ime povezivalo sa semitskom reči qdm (= "istok") i grčkim glagolom kekasmai (<*kekadmai) = "sijati". Robert Beekes odbacuje obe etimologije i smatra da je ime Kadmo prehelenskog porekla.[11]

Mitologija[uredi - уреди]

Samotraka[uredi - уреди]

Kadmo i zmaj. Crnofiguralna amfora sa Eubeje, oko 560–550. pne., Louvre (E 707).
Lee Lawrie, Cadmus (1939). Kongresna biblioteka John Adams Building, Washington, D.C.

Kad je Zevs oteo Europu, Agenor je poslao svoje sinove, uključujući i Kadma, da traže sestru i naredio im da se bez nje ne vraćaju u Fenikiju. Ne mogavši je naći ― ili ne želeći se suprotstaviti Zevsu ― Kadmo je stigao do Samotrake, ostrva posvećenog "Velikim bogovima"[12] i Kabirima, čije će se misterije kasnije obeležavati i u Tebi. Na Samotraku je Kadmo stigao sa svojom majkom, "nadaleko sjajnom" Telefasom,[13] te svojim nećakom (ili bratom) Tasom, sinom Kilikovim, po kome je nazvano obližnje ostrvo Tasos. Ova ista trojka na samoj se Samotraki, prema Diodoru Sicilijskom, nazivala drugim imenima:[14] Elektra i njena dva sina, Dardan i Eetion ili Jasion. Spominje se i četvrta ličnost, Elektrina kći, Harmonija,[15] koju je Kadmo uzeo za ženu, na isti način na koji je Zevs oteo Europu.[16] Prema Diodoru, svadba Kadma i Harmonije bila je prva na zemlji koju su pohodili i bogovi, koji su doneli i darove,[17] a potom i prisustvovali gozbi s Kadmom i njegovom nevestom.[18]

Osnivanje Tebe[uredi - уреди]

Kadmo je, tragajući za sestrom, stigao u Delfe, gde je pitao proročište za savet. Pitija mu je naredila da odustane od potrage za sestrom i da osnuje grad na mestu do kojeg će ga odvesti jedna krava sa šarom u obliku polumeseca na slabinama. Prolazeći kroz Fokidu ugledao je takvu kravu među govedima Amfidamantova sina Pelagona; Kadmo je ovu kravu kupio i dugo je sledio, dok ga na kraju nije odvela u Beotiju, gde je životinja od umora izdahnula. Na tom je mestu Kadmo odlučio osnovati grad Tebu. Prvo je tu postavio kip boginje Atene, kojoj je hteo da žrtvuje kravu.[19] Kako mu je za žrtvu bila potrebna voda, poslao je nekoliko svojih pratilaca po vodu na obližnji Ismenin izvor. No strašni zmaj, čuvar ovog izvora, napao je i usmrtio Kadmove drugove; na njihove povike dojurio je Kadmo i ubio zmaja. Po Ateninom savetu, on je polovinu zmajevih zuba posejao, a drugu je polovinu boginja poklonila kolhidskom kralju Ejetu.[20] Iz posejanih zuba iznikli su odmah naoružani ljudi, Sparti (= "Posejani");[21] Kadmo je među njih bacio kamen i oni su odmah počeli ogorčenu borbu, iz koje je preživelo samo petorica Sparta. Oni su mu pomogli da podigne Kadmeju, tj. tebansku utvrdu, te su postali osnivači najplemenitijih porodica tog grada.

Kadmo seje zmajeve zube, Maxfield Parrish, 1908.

Kako je zmaj bio posvećen Aresu, Kadmo je njegovo ubistvo morao da okaje tako što će osam godina služiti tom bogu. Prema tebanskom mitu, tek posle ovih osam godina bogovi su Kadmu dali za ženu Harmoniju ("slogu", doslovno "dobro sastavljenu"). Kadmo i Harmonija imali su jednog sina, Polidora, te četiri ćerke, Agavu, Autonoju, Inu i Semelu. Na Kadmeji je priređena velelepna svadba Kadma i Harmonije i to je bila prva svadba smrtnika kojoj su po prvi put put prisustvovali svi Olimpljani.[20] Bogovi su mladencima doneli i poklone; Harmonija je od Atine dobila peplos, a od Hefesta ogrlicu. Ta ogrlica, obično poznata kao Harmonijina ogrlica, donela je nesreću svima koji su je posedovali. I pored božanske naklonosti i pomoći u osnivanju novog grada i sklapanju braka s Harmonijom, Kadmo nije imao sreće: porodicu su mu pogodile velike nevolje, a grad su razdirali unutrašnji sukobi. Naposletku se odrekao vlasti u korist svog unuka Penteja, a potom s Harmonijom otišao u Iliriju, gde je sklopio savez s Enhilejcima.[22][23] Kasnije je, kao kralj, osnovao gradove Lihnid (Ohrid) i Butoe (Budvu),[24] pri čemu se pričalo da je ovaj drugi grad dobio ime po volovima koji su u Iliriju dovukli kola s Kadmom i Harmonijom.[20][25]

Prema Higinu, Kadmo je bio vrlo nesrećan zbog svih nevolja koje su ga snašle kao posledica ubistva Aresovog zmaja, pa je jednog dana primetio da, ako je bogovima toliko stalo do jedne zmije, mogao bi i za sebe poželeti takav život. Odmah su po telu počele da mu rastu krljušti i on se pretvorio u zmiju. Videvši šta se dogodilo, Harmonija je preklinjala bogove da i nju pretvori u zmiju i ta joj je molba odmah bila uslišena.[26] Prema drugoj verziji, Kadmo i Harmonija pretvoreni su u zmije tek nakon njihove smrti; zmije su gledale u grobnicu dok su im duše odlazile; prema Euripidu, Kadmu je Dionis prorekao da će i on i njegova žena biti pretvoreni u zmiju, a zatim nakon nekog vremena biti preneti na Ostrva blaženih.[27]

Lokalni beotski heroj[uredi - уреди]

U feničanskom i hebrejskom jeziku semitski koren qdm označava "istok", odnosno, prema grčkim mitografima, orijentalno poreklo samog "Kdm"-a; poistovećivanje imena Kadmos sa semitskim korenom qdm prvi put se nalazi u jednoj publikaciji R. B. Edwardsa iz 1646.[28] Ime Kadmos sasvim je helenizovano. Činjenica da je na Samotraki Hermes poštovan pod imenom Kadma ili Kadmila izgleda ukazuje na to da je tebanski Kadmo smatran tebanskim pretkom onog samotračkog. Još jedna veza sa Samotrakom može se uspostaviti putem njegove supruge, Harmonije, za koju Diodor Sicilijski kaže da je bila kći Zevsa i Elektre te da se rodila na Samotraki.[29]

Neki naučnici danas smatraju da je Kadmo isprva bio autohtoni beotski heroj te da je tek kasnije nastala legenda o feničanskom lutalici tog imena, kome su pripisani uvođenje alfabeta, pronalazak zemljoradnje, obrade bronze i uopšte civilizacije.[30][31]

Genealogija[uredi - уреди]

Kadmo je, u krajnjoj liniji, bio božanskog porekla, budući da je, s očeve strane, bio unuk Posejdona i Libije, odnosno, s majčine, Nila (boga reke Nila); ukupno uzev, on se smatrao pripadnikom pete generacije nakon mitskog stvaranja sveta:

Argivska genealogija u grčkoj mitologiji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Uran
 
Geja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Hron
 
Reja
 
Okean
 
Tetija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Memfida
 
 
Libija
 
Posejdon
 
 
 
Nil
 
Inah
 
Melija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Bel
 
Agenor
 
 
 
Telefasa
 
 
Foronej
 
Ija
 
Zevs
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kadmo
 
Kilik
 
Europa
 
Fenik
 
Anhiroja
 
 
 
Epaf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Harmonija
 
 
Danaj
 
Egipt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Polidor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Agava
 
 
Hipermnestra
 
Linkej
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Autonoja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Inona
 
 
 
 
Abant
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Semela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Pret
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Potomstvo[uredi - уреди]

Kadmo i Harmonija imali su jednog sina, Polidora, te četiri ćerke, Agavu, Autonoju, Inu i Semelu. Kad su se preselili među Enhijelce, dobili su još jednog sina, Ilirija.[32]

Hetitski zapisi[uredi - уреди]

Neki naučnici smatraju da se u pismu koje je kralj zemlje "Ahhiyawa" uputio hetitskom kralju, a koje je napisano hetitskim jezikom oko 1250. pne., spominje neki određeni Kadmo kao predak naroda Ahhijawa. Pod tim se nazivom najverovatnije podrazume mikenski svet (Ahejci) ili bar neki njegov deo.[33][34] Ipak, većina naučnika odbacuje ovo tumačenje, prema kojem bi se tu radilo o spomenu Kadma kao navodno istorijske osobe.[35]

Reference[uredi - уреди]

  1. Alden, John B. (1883) The Greek Anthology, str. 160-162.
  2. Gledano genealoški, Kadmo je Dionisov deda, budući da je Dionisova majka bila Selena, kći Kadma i Harmonije. Plutarh na jednom mestu kaže da bi više voleo pomoć od vlastitog dede, Lamprije, nego od Dionisovog, tj. od Kadma. (Gozbeni razgovori, IX, 91.)
  3. Herodot, Istorija, V, 58.
  4. Herodot, Istorija, II, 145, 4.
  5. Herodot, Istorija, V, 59, 1.
  6. Prev. Milan Arsenić, Herodotova istorija, Matica srpska, 1988.
  7. Postoji nekoliko primera pisama, npr. u Nestorovoj priči o Belerofontu i daščicama na kojima su bili "pogubni znaci", zatim jedno pismo koje Palamedu šalje Prijam, ali koje je zapravo napisao Odisej (Higin, Fabulae, 105), te pisma koja spominje Plutarh u Tezejevom životopisu, a koja su stigla Arijadni, valjda od Tezeja. Plutarh dalje govori o tome kako je Tezej podigao jedan stub na Korintskoj prevlaci, na kome je bio uzrezan natpis u dva reda.
  8. Homer, Ilijada, VI, 168; znaci su "pogubni" jer je na daščicama pisalo da donosioca pisma (Belerofonta) treba pogubiti.
  9. F. M. Ahl, "Cadmus and the Palm-Leaf Tablets", American Journal of Philology 88.2, Apr. 1967, str. 188-94.
  10. Liddel, H.G. & Scott, R. A Greek–English Lexicon, 9th ed. (Oxford, 1940), Κάδμος
  11. Robert Beekes, Greek Etymological Dictionary.
  12. Megaloi theoi u samotračkim misterijama.
  13. Telefasa je poznata i kao Argiopa, "ona s belim licem" (Kerenyi 1959, str. 27).
  14. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 48, 2; Kliment Aleksandrijski, Proreptikos, II, 13, 3.
  15. U tebanskom mitu Harmonija je bila kći Aresa i Afrodite; kipovi svih ovih ličnosti nalaze se na zabatu glavnog hrama iz helenističkog doba u samotračkom Svetilištu velikih bogova, tzv. Hijetonu'; antičke izvore o ovoj grupi ptikupio je N. Lewis, Samothrace. I: The Ancient Literary Sources (New York) 1958, str. 24-36.
  16. Kerenyi (1959) primećuje da je Kadmo na neki način na Samotraki našao drugu Europu, prema jednoj nejasnoj sholiji uz Euripidovog Resa, st. 29.
  17. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 49, 1; kad su bogovi kasnije prisustvovali svadbi Peleja i Tetide, slogu je razbila jabuka razdora.
  18. Svi antički izvori koji se bave ovom svadbom navedeni su kod Matia Rocchi, Kadmos e Harmonia: un matrimonio problemmatico (Rome: Bretschneider) 1989.
  19. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 4, 1; Pausanija, Opis Helade, IX, 12, 1.
  20. 20.0 20.1 20.2 Dragoslav Srejović, Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, 3. izdanje, Srpska književna zadruga, Beograd, 1989, s.v. Kadmo.
  21. Euripid, Feničanke, 638 sqq.
  22. Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 5, 4.
  23. Pierre Grimal, Pierre, Maxwell-Hyslop, A. R. The Dictionary of Classical Mythology. Blackwell, 1996, ISBN 0-631-20102-5, str. 83.
  24. J. J. Wilkes, The Illyrians, Blackwell Publishing, 1992, ISBN 0-631-19807-5, str. 99.
  25. Stefan Bizantinac, s.v. Βουθόη.
  26. Higin, Fabulae, 6.
  27. Euripid, Bakhe, 1330 sqq.
  28. R. B. Edwards, Kadmos the Phoenician: A Study in Greek Legends and the Mycenaean Age (Amsterdam 1979), zabeleženo u: Walter Burkert, The Orientalizing Revolution: Near Eastern Influence on Greek Culture in the Early Bronze Age (Harvard University Press) 1992, str. 2 i napomena), koji primećuje da komplementarno povezivanje imena Europa s korenom rb ("zapad") potiče iz antike, tj. od Hesihija iz Mileta.
  29. Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 48, 2.
  30. "Gotovo da nema sumnje da je Kadmo originalno beotski, odnosno grčki heroj", Encyclopaedia Britannica, 1911, s.v. "Cadmus"; Walter Burkert, The Orientalizing Revolution ("Introduction") napisana je delom i zato da bi se opovrglo to gledište.
  31. Pre arheoloških istraživanja iznet je argument da ništa u geografiji Beotije ne podržava tezu o istočnjačkom uticaju: Gomme, A. W. (1913), "The Legend of Cadmus and the Logographi", Journal of Hellenic Studies 33, DOI:10.2307/624086 ; Gomme nalazi da su među grčkim piscima o Kadmovom feničanskom poreklu prvi pisalii Ferekid sa Lerosa i Herodot (pored jedne sholije uz Helanika iz Mitilene) te zaključuje da se u svakom od ta tri slučaja o tom poreklu govori kao o već dobro poznatoj činjenici.
  32. Pierre Grimal, A. R. Maxwell-Hyslop, The Dictionary of Classical Mythology. Blackwell, 1996, ISBN 0-631-20102-5, str. 83, 230.
  33. Windle, Joachim Latacz. Transl. from the German by Kevin; Ireland, Rosh (2004). Troy and Homer towards a solution of an old mystery. Oxford: Oxford Univ. Press. str. 244. ISBN 9780199263080. http://books.google.gr/books?id=ccQIyA9CW-wC&dq=mycenaeans+troy+and+homer&hl=el&source=gbs_navlinks_s. 
  34. Rava, R D'Amato & A Salimbeti ; illustrated by Giuseppe. Bronze age Greek warrior 1600-1100 BC. Oxford, UK: Osprey Pub Co.. str. 58. ISBN 9781849081955. http://books.google.gr/books?id=ydE6bwAACAAJ&dq=bronze+age+greek+warrior&hl=el&sa=X&ei=AFQ_UqaiJ8KbtQb49IHgCA&ved=0CDIQ6AEwAA. 
  35. Strauss, Barry (2007). The Trojan War : a new history (1st trade paperback ed. izd.). New York: Simon & Schuster. str. 19. ISBN 9780743264426. http://books.google.gr/books?id=EFYrk7VXOtMC&dq=cadmus+hittite+thebes&hl=el&source=gbs_navlinks_s. 

Izvori[uredi - уреди]

Primarni[uredi - уреди]

Sekundarni[uredi - уреди]

  • Theoi Project
  • Kerenyi, Karl. The Heroes of the Greeks, 1959.
  • Vian, F. Les origines de Thébes: Cadmos et les Spartes. Paris, 1963.
  • R. B. Edwards. Kadmos, the Phoenician: A Study in Greek Legends and the Mycenaean Age. Amsterdam, 1979.
  • T. Gantz. Early Greek Myth., Volume 2, 467–73.
  • Matia Rocchi. Kadmos e Harmonia: un matrimonio problemmatico. Rome, Bretschneider, 1989.
  • Svetlana Janakieva, "Lе Mythe de Cadmos et l'aire ethnolinguistique paleobalkanique," Thracia, 11, 1995 (= Studia in honorem Alexandri Fol. Sofia, 1995).
  • Calasso, Roberto (1993). The Marriage of Cadmus and Harmony. New York: Knopf. ISBN 0-394-58154-7. 

Vanjski linkovi[uredi - уреди]

Kraljevske titule
Prethodi:
Novi položaj
Mitski kralj Tebe
Slijedi:
Pentej