Juriš lake konjice

Izvor: Wikipedia
Juriš lake konjice
Segment Krimskog rata
CatonWoodvilleLightBrigade.jpeg
Juriš lake konjice, slika Ričarda Katona Vudvila (1825 — 1855)
Datum 25. oktobar 1854.
Lokacija Balaklava, Rusija (Balaklava, Ukrajina
Rezultat Nepromišljen juriš
Zaraćene strane
 Ujedinjeno Kraljevstvo  Rusko Carstvo
Komandanti i vođe
lord Kardigan (podređeni erlu od Lukana) Pavel Liprandi
Snage
673 konjanika 20 bataljona pešadije, 50 artiljerijskih oruđa, nepoznat broj konjanika[1]
Žrtve i gubici
118 poginulih, 127 ranjenih Nepoznati

Juriš lake konjice je bio katastrofalni juriš konjice koji je predvodio lord Kardigan tokom bitke za Balaklavu 25. oktobra 1854. u Krimskom ratu. O ovom jurišu je Alfred Lord Tenison ispevao čuvenu pesmu Juriš lake konjice, čiji su stihovi Njihovo nije da pitaju zašto / njihovo je da izvrše ili poginu od ovog juriša napravili simbol hrabrosti i tragičnosti.

Događaji[uredi - уреди]

Juriš je izvršila britanska laka konjica, koja se sastojala od 4. i 13. dragunskog puka, 17. lanserijskog puka (kopljanici), 8. i 11. husarskog puka, pod komandom general majora erla od Kardigana. Zajedno sa teškom konjicom koja se sastojala od 4. kraljevske irske dragunske garde, 5. dragunske garde, 6. eniskilenskog dragunskog puka i škotskog konjičkog puka (Škotski sivi), pod komandom general-majora Džejmsa Jorka Skarleta, bivšeg komandanta 5. dragunske garde. Ovo su bile glavne britanske konjičke jedinice koje su učestvovale u bici. Glavnokomandujući konjice je bio erl od Lukana.

Erl od Lukana je primio naređenje od komandanta armije, lorda od Raglana, koje je glasilo:

Wikicitati „Lord od Raglana želi da konjica brzo napreduje na front, prati neprijatelja, i pokuša da spreči neprijatelja da odnese topove. Konjička artiljerija može da učestvuje. Francuska konjica je vama sleva. Odmah.“
()

Naređenje je napisao brigadir Ajri, a preneo ga je kapetan Luis Edvard Nolan, koji je možda nosio dodatne usmene instrukcije, ali je poginuo tokom juriša, tako da se o tome može samo nagađati.

Juriš lake konjice kod Balaklave, Vilijem Simpson (1855.), ilustracija juriša lake konjice u Dolinu smrti, iz ruske perspektive.
Vojnici koji su preživeli juriš, slikani nakon bitke.
Dolina smrti 1855. godine, Rodžer Fenton.
Dolina smrti 2005. godine. Danas je pod vinogradima, ali 1854. je bila brisani prostor.

Kada je primio naređenje, Kardigan je poveo 673 (po nekim izvorima 661) konjanika pravo kroz dolinu, koju je Tenison nazvao Dolinom smrti. Ruske snage koje su ih čekale predvodio je Pavel Liprandi, a bile su sastavljene od 20 bataljona pešadije i pedeset artiljerijskih oruđa kao podrške. Ove snage su se nalazile sa obe strane i na drugom kraju doline.

Izgleda da je Kardigan razumeo da se naređenje odnosilo na grupu ruskih topova u utvrdi na kraju doline, oko milju daleko, a da je Raglan mislio na skup utvrda na drugoj padini brda sa leve strane doline (posmatrano sa strane na kojoj je bila konjica). Mada su ove utvrde bile jasno vidljive sa Raglanove pozicije, nisu bile vidljive iz dna doline, gde je bila smeštena laka konjica.

Konjica je krenula niz dolinu. Nolan je viđen kako trči preko bojišta, verovatno pokušavajući da ih zaustavi, ali ga je pogodila granata i na mestu je poginuo.

Laka konjica je uspela da se probije do ruskih snaga na kraju doline, i da ih istera iz utvrde, ali je pretrpela teške gubitke, i ubrzo je morala da se povuče. Lukan nije pružio nikakvu podršku Kardiganu, i pretpostavlja se da je motiv za to bila netrpeljivost prema svom šuraku. Snage teške konjice su prošle ulaz u dolinu, ali nisu dalje napredovale. Francuska konjica je bila efikasnija u proboju ruskih linija na Fedjukinskoj uzvisini, i kasnije je pružila zaštitu preostalom delu lake konjice koja se povlačila.

Kardigan je preživeo bitku, i kasnije je opisao događaje iz juriša u govoru u Londonu, koji je kasnije citiran u Donjem domu Britanskog parlamenta:

"Napredovali smo niz blagu padinu više od tri četvrtine milje dok su baterije bez prestanka iznad nas bljuvale granate i karteč, sa jednom baterijom na desnom i drugom na levom boku i ruskim strelcima na sredini bojnog polja; tako da, kada smo došli na udaljenost od pedeset jardi od otvora topovskih cevi koje su sejale smrt među nama, bili smo, zapravo opkoljeni i zasuti vatrom iz svih pravaca, uključujući i vatru strelaca na našim bokovima.
Dok smo se smo se peli uz brdo, naša pozadina se odjednom našla pod bočnom artiljerijskom vatrom, tako da su od tog trenutka bili pod snažnom vatrom naša prethodnica, krila i pozadina. Uleteli smo u bateriju - prošli smo kroz nju - sa dva vodeća puka koji su na mestu posekli veliki broj ruskih artiljeraca. Svi oficiri (osim jednog izuzetka) dva puka koje sam ja imao čast predvoditi, ili su poginuli, ili su bili ranjeni, ili su im ubili ili ranili konja. Ovi pukovi su nastavili napredovanje, a sledila ih je druga linija, sačinjena od još dva konjička puka, koja su nastavila da vrše svoju dužnost sečom ruskih artiljeraca.
Zatim je naišla treća linija, koju je činio još jedan puk koji je nastojao da dovrši zadatak poveren našoj brigadi. Verujem da je taj zadatak bio veoma uspešno obavljen s obzirom da je ova jedinica sačinjena od samo 670 ljudi uspela da se probije kroz masu ruske konjice koja je - kako smo kasnije saznali - brojala 5.240 ljudi; pošto su se probili kroz masu, nastavili su, što bi mi to u vojničkom žargonu rekli, u „trojnom poretku“ i povukli se na isti način, trudeći se da na svom putu nanesu što veće gubitke neprijateljskoj konjici. Tokom našeg povratka uz brdo niz koje smo se sjurili tokom napada, morali smo da prođemo kroz istu vatrenu stihiju i izložimo se istom riziku koji nam je pretio od bočne vatre „tiraljera“ (strelaca) kojoj smo već bili izloženi ranije. Veliki broj naših ljudi je pogođen - ljudi i konji su ginuli, a mnogi vojnici čiji su konji ubijeni takođe su poginuli pri pokušaju da pobegnu.
Ali, Bože moj, kakav je to osećaj bio i kako su se držali ti hrabri ljudi koji su se vratili na položaj. Iz svakog puka vratila su se samo male jedinice, dve trećine ljudstva izgubljeno je tokom napada. Verujem da je svaki čovek koji je učestovao u ovom katastrofalnom događaju kod Balaklave i koji je bio dovoljno srećan da iz njega izađe živ, imao osećaj da je samo zahvaljujući milostivoj odluci svemoćnog proviđenja izbegao najveću smrtnu opasnost koju je moguće zamisliti." [1]

Ishod bitke[uredi - уреди]

Brigada lake konjice nije u potpunosti uništena ali je pretrpela teške gubitke. Poginulo je 118 vojnika dok je 127 ranjeno. Brigada je izgubila i 362 konja tako da je nakon regrupisanja samo još 195 vojnika imalo konje. Besmislenost juriša lake konjice i suluda hrabrost njenih pripadnika navele su francuskog maršala Pijera Boskea da izjavi: „To je divno, ali to nije rat“ (fr. C'est magnifique, mais ce n'est pas la guerre). Ruski komandanti su kasnije pričali da su u prvom trenutku pomislili da su Britanci pijani. Ugled britanske konjice je nakon ovog juriša naglo porastao, iako se isto ne može reći i za njene komandante.

Zbog nerazvijenih sredstava komunikacije, britanska javnost saznala je za katastrofu kod Balaklave sa tri nedelje zakašnjenja. Depeše britanskih komandanata sa fronta objavljene su u vanrednom izdanju Londonske gazete, 12. novembra 1854. godine. Raglan je okrivio Lukana za juriš, tvrdeći da je „zbog pogrešno protumačenog naređenja za nastupanje, general-pukovnik Lukan smatrao da mora da napadne po svaku cenu i da je u skladu sa tim naredio general-majoru Erlu od Kardigana da krene u napad sa lakom brigadom“.

U martu 1855. godine. Lukan je opozvan sa dužnosti i vratio se u Englesku. Juriš lake konjice bio je uzrok mnogih diskusija i javnih rasprava nakon njegovog povratka. Lukan je energično protivurečio Raglanovoj verziji događaja nazivajući je „izmišljotinom koja ozbiljno narušava njegov profesionalni ugled“. Tokom prepiske sa engleskom javnošću, na stranicama Tajmsa, Lukan je okrivio Raglana i njegovog pokojnog ađutanta, kapetana Nolana, koji je preneo sporno naređenje. U svoju odbranu Lukan je 19. marta održao govor u Domu Lordova.

Lukan nikada nije snosio posledice zbog ovog suicidnog juriša lake konjice. U julu iste godine postao je pripadnik Reda Bata. Iako više nikada nije bio u aktivnoj službi, 1865. godine unapređen je u generala, a godinu dana pre smrti i u feldmaršala.

Juriš lake konjice se i danas proučava na mnogim vojnim akademijama širom sveta kao klasičan primer onoga što se može dogoditi ukoliko se napad izvede bez podataka o snazi i položaju neprijatelja i na osnovu nejasnih naređenja. Ser Vinston Čerčil, koji je bio pasionirani vojni istoričar i bivši pripadnik konjice, insistirao je tokom konferencije na Jalti 1945. godine da obiđe mesto na kojem se odigrala Bitka kod Balaklave.

Predstavljanje u medijima[uredi - уреди]

Film[uredi - уреди]

O jurišu lake konjice snimljena su dva filma.

  • Film "Juriš lake konjice" iz 1968. godine koji je režirao Toni Ričardson po scenariju Čarsla Vuda baziranom na tekstu Džona Ozborna. Film u kojem su glavne uloge bile poverene Džonu Gilgudu i Trevoru Hauardu težio je da bude brutalno autentičan i bio je delom zasnovan na istraživanju Sesila Vodama-Smita objavljenom u njegovom delu „Razlog zašto“ (1953). Film je sadržao animacije Ričarda Vilijamsa koje su imitirale tadašnji grafički stil „Panč magazina“ i koje su objašnjavale političke događaje u vezi sa bitkom.

Muzika[uredi - уреди]

  • Jugoslovenski bend Azra je snimio pesmu Juriš lake konjice.[2]
  • Psihodelik folk bend, Perls bifor svajn (Biseri pred svinje) je snimio album pod naslovom Balaklava, inspirisan jurišem, koji sadrži arhivski snimak iz 1890, trubača Landfreja (ili Landfrida), jednog od preživelih.
  • Britanski hevi metal bend, Ajron mejden je snimio pesmu o jurišu, pod naslovom, -{The Trooper}-.
  • Britanski indi rok bend, Nju model armi govori o ovom događaju u pesmi -{The Charge}-.
  • Američki treš metal bend, Megadet, ima instrumental -{Into the Lungs of Hell}- inspirisan ovim jurišem.
  • Folk bend -{The 3 D's}- je snimio muzičku verziju Tenisonove pesme u svom Albumu poezije (-{Poetry Album}-).
  • Britanski bend -{The Divine Comedy}- govori o napadu preko Tenisonove pesme u pesmi Juriš (-{Charge}-).

Fikcija[uredi - уреди]

  • Džordž Mekdonald Frejzer je iskoristio Krimski rat i Juriš lake konjice za temu svog romana „Flešmen juriša“ (nas. or. -{Flashman at the Charge}-).
  • Serijal knjiga „Sledećeg četvrtka“, od autora Džaspera Forda je smešten u alternativnustvarnost u kojoj se, između ostalog, krajem 80-tih godina 20. veka još uvek vodi Krimski rat.
  • Poglavlje 34 romana „Crna lepotica“ autorike Ane Sivel slikovito opisuje juriš lake konjice iz ugla jednog konja.

Dalja literatura[uredi - уреди]

  • The Reason Why, Story of the Fatal Charge of the Light Brigade, Cecil Woodham-Smith, Penguin Books, ISBN 0-14-139031-X, first published in 1953 by McGraw-Hill.

Reference[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]