Jugurtin rat

Izvor: Wikipedia

Jugurtin rat bio je sukob između Rimske republike i Numidije, koji je trajao od 112. do 105. godine st. e., i koji je svoj naziv dobio po Jugurti, nećaku a zatim usvojenom sinu numidskoga kralja Micipse.

Numdija je bila kraljevina koja se nalazila u severnoj Africi, nedaleko od Kartagine, vekovnog neprijatelja Rima. Numidski kralj Micipsa umro je 118. st. e. ostavivši za sobom dva rođena sina, Adherbala i Hijempsala, te jednog posvojenog, Jugurtu. Micipsina je želja bila da nakon njegove smrti sva trojica ravnopravno dele vlast. Međutim, ubrzo nakon Micipsine smrti Jugurta se pokazao nemilosrdnim i beskrupuloznim čovekom spremnim na sve samo da bi postigao no što želi, uključujući ubistvo, podmićivanje i izdaju. Jugurta je dobro upoznao rimsku vojnu veštinu i taktiku dok je zapovedao odredom numidske vosjke koja se borila pod komandom Scipiona Emilijana tokom opsade Numancije (134–133. st. e.) u okviru rimskih pohoda protiv plemena Keltibera u Hispaniji.

Jugurta je ubrzo prigrabio posede svoje braće i naredio Hijempasovo ubistvo, nakon čega je Adherbal pobegao u Rim, gde je zatražio pomoć. Poznajući rimske naravi, Jugurta je bio ubeđen da se putem pomićivanja može u Rimu sve postići. Stoga, kada je Adherbal otišao u Rim, Jugurta je preko svojih poslanika podmićivanjem uticajnih lica tražio podršku senatora. Rimski senat je u Afrku uputio komisiju, koju je Jugurta takođe podmitio, te je spor rešen u njegovu korist: njemu je pripao zapadni, plodni deo Numidije, a Adherbalu istočna, slabo naseljena oblast sa Cirtom, glavnim gradom Numidije.

Međutim, ubrzo je Jugurta napao Cirtu i opseo je (113. st. e.). Rim je, umesto konkretne pomoći Adherbalu, poslao u Afriku još jednu komisiju te razna izaslanstva, koja su se vraćala u Rim bez ikakvih rezultata. Tako je Jugurta osvojio Cirtu, ubio Adherbala i još mnogo ljudi, među kojima je bilo i dosta Italika koji su se u Numidiji bavili trgovinom. To je u Rimu izazvalo revolt, tako da je Jugurti 111. st. e. objavljen rat. Međutim, Jugurta je potkupio rimske vojne zapovednike koji su sa vojskom već bili prešli granicu Numidije, tako da su oni pristali na mir koji je bio sraman za Rim. To je izazvalo nov revolt u Rimu, a narodni tribun Gaj Memije tražio je da se Jugurta pozove u Rim. Jugurta se zaista i pojavio u Rimu, ali je potkupio drugog narodnog tribuna i neke senatore, pa je i tajno poslao čoveka da ubije jednog od pretendenata na Numidsku kraljevinu koji se tada nalazio u Rimu. To je konačno nateralo senat da odbaci svaku mogućnost sklapanja mirovnog ugovora i da Jugurtu protera iz Rima. Odlazeći on je primetio da je Rim "grad na prodaju koji će brzo propasti, samo ako se nađe kupac" (urbem venalem et mature perituram, si emptorem invenerit, Salustije, Bell. Iug. 35).

Rat sa Jugurtom je vođen sa oklevanjem i krajnje neumešno. Jugurta je uspeo da osvoji jedan rimski logor, posle čega je potkupljeni rimski komandant sklopio mir, po kojem je Jugurta priznat za rimskog saveznika. Posle toga su Jugurti počela prilaziti slobodna i poluslobodna plemena. S druge strane, to je u Rimu izazvalo razne sudske procese, i niz istaknutih senatora, među kojima i Opimije, organizator ubistva Gaja Grakha, bio je prognan iz Rima.

Tek posle toga počele su odlučne ratne operacije. U Afriku je 109. st. e. poslat Kvint Cecilije Metel, nepotkupljiv čovek, koji je podigao disciplinu u demoralisanoj vojsci. Jugurta je, shvativši neizbežnost poraza, molio za mir, ali je Metel to odbio i s vojskom krenuo u unutrašnjost Numidije i u bici na reci Mutulu 109. st. e. zadao neprijatelju odlučujući poraz. Ipak, rat nije bio završen, jer je Jugurta vodio partizanski rat. Metel je smatrao da je neophodno da uhvati samog Jugurtu, te se rat otegao. Tako je Gaj Marije dobio svoju šansu. On je, postavši konzul, Jugurti zadao niz poraza, a mauretanski kralj Bokh prešao je na stranu Rimljana. Konačno, 105. st. e. Marijev kvestor Lucije Kornelije Sula krenuo je zajedno sa Bokhom u numidski logor i zarobio Jugurtu, čime je rat bio završen. Jedan deo Numidije pripao je Bokhu, a preostali deo pripao je jednom bolesnom i slaboumnom Jugurtinom rođaku.

Jugurtin rat otkrio je teškoće kroz koje je Rimska republika u to vreme prolazila. Činjenica da se jedan čovek kakav je Jugurta mogao dokopati vlasti i toliko ojačati putem podmićivanja rimskih vojnih i civilnih zvaničnika odslikavala je, svakako prema Salustiju, opadanje moralnih vrlina kod Rimljana. Rimljani su sada često izlaz iz teškoća tražili u delovanju moćnih pojedinaca, a ne države, što se vidi i iz Marijevog uspona suptotno rimskim ustavnim konvencijama. To je svakako pažljivo posmatrao i tadašnji Marijev kvestor Sula, koji će se kasnije sukobiti sa Marijem u prvom rimskom građanskom ratu.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]