Južna Morava

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte članak Morava.
Južna Morava
Juzna Morava Moravac.jpg
Južna Morava
Lokacija
Države Srbija Srbija, Republika Makedonija Republika Makedonija
Gradovi Stalać, Vranje, Aleksinac
Hidrografija
Izvor
  – aps. visina
Skopska Crna gora
m
Duljina 295 km
Pritoke Nišava, Toplica,Moravica, Jablanica,...
Hidrologija
Protok
  – srednji

100 m³/s
Sliv
  – površina
Zapadna Morava kod Stalaća
15.469 km²


Južna Morava (Bugarska Morava) je reka u Srbiji koja predstavlja kraću od dve reke koje čine Veliku Moravu. Južna Morava je dugačka 295 km i teče uglavnom smerom jug-sever, od makedonske granice do centralne Srbije, gde se sreće sa Zapadnom Moravom kod Stalaća i stvara Veliku Moravu.

Izvori[uredi - уреди]

Južna Morava nastaje na Skopskoj Crnoj Gori, u današnjoj republici Makedoniji, severno od njene prestonice Skoplje. Tokovi Ključevske i Slatinske reke stvaraju reku Golema, koja je, kada pređe makedonsko-srpsku granicu, iznad sela Binač, na Kosovu, poznata kao Binačka Morava. Nakon 49 km Binačka Morava se sastaje sa Preševskom Moravicom kod Bujanovca i preostalih 246 km teče kao Južna Morava.

Geografija[uredi - уреди]

Reka pripada crnomorskom slivu, a površina njenog sliva je 15.469 km2, od kojih je 1.237 km2 u Bugarskoj (preko njene pritoke Nišave). Njen prosečan protok na ušću je 100 m3/s i nije pogodna za plovidbu.

Južna Morava ima složenu dolinu, tj, sastoji se iz nizova klisura i kotlina, u ovom redosledu: Gnjilanska kotlina-Končuljska klisura-Vranjska kotlina-Grdelička klisura-Leskovačka kotlina-Niška kotlina-Aleksinačka kotlina-Stalaćka klisura. Nakon izlaska iz Stalaćke klisure, Južna Morava se sreće sa Zapadnom Moravom.

U makrogeološkom pogledu, Južna Morava povezuje Egejski i Panonski basen. Ovo izaziva fenomen koji se naziva prividna inverzija toka, jer se čini da se reka penje uz planine, a zatim ponovo spušta. Tačka u kojoj se spajaju ova dva velika geološka basena je Grdelička klisura, ali dno klisure, kuda reka teče, je mnogo niža od planina koje je okružuju, tako da reka teče normalno.

Južna Morava je nekada bila dugačka 318 km i predstavljala je dužu pritoku Velike Morave. Pošto je tokom vremena izazvala nekoliko poplava, meandrirajuća reka je skraćena za skoro 30 km, tako da je postala kraća od Zapadne Morave. Međutim, Zapadna Morava je uvek imala veći protok.

Područja u južnoj Srbiji kroz koja protiče Južna Morava su skoro potpuno bez šuma što je izazvalo jedan od najtežih slučajeva erozije na Balkanu. Kao posledica ovoga, reka unosi velike količine materijala u Veliku Moravu, puneći i podižući njeno rečno korito, što je potpomoglo velike poplave njene reke-kćerke.

Struktura toka[uredi - уреди]

Tok Južne Morave predstavlja kompozitnu dolinu. Nju čini naizmenično smenjivanje klisura i kotlina. Prva je Vranjska kotlina, zatim sledi Grdelička klisura, pa Leskovačka kotlina, Pečenjevačko suženje, Brestovačka kotlina, malo Kurvingradsko suženje, koje se nastavlja na Nišku kotlinu, a ona na Mezgrajsko suženje. Posle ovog suženja pružaju se još Aleksinačka kotlina i Stalaćka klisura, gde se Južna Morava sustiče sa Zapadnom Moravom i zajedno čine Veliku Moravu.

Pritoke[uredi - уреди]

Južna Morava ima 157 pritoka. Najvažnije leve pritoke su: Jablanica, Veternica, Pusta reka i Toplica. Desne pritoke su Vrla, Džepska reka, Predejanska reka, Kozaračka reka, Vlasina, Nišava (najduža) i Sokobanjska Moravica.

Ekonomija[uredi - уреди]

Južna Morava ima značajan potencijal za proizvodnju električne energije, ali se ona uopšte ne koristi. Velike energetski sistem je sagrađen u njenom slivu, na Vlasini (elektrane Vrla I-IV).

U izvesnoj meri, njena voda se koristi za navodnjavanje.

Najvažniju ulogu dolina reke ima u saobraćaju. Ona je prirodni put za železnicu i autoput Beograd-Skoplje-Solun.

Vidi još[uredi - уреди]