Jelašnica (Niška Banja)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Јелашница (razvrstavanje).
Јелашница

Јелашница
Јелашница

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Нишка Бања
Становништво
Становништво (2011) 1695
Положај
Координате 43°17′14″N 22°03′02″E / 43.287166°N 22.050666°E / 43.287166; 22.050666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 335 m
Јелашница na mapi Srbije
Јелашница
Јелашница
Јелашница (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 18206
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 17′ 14" СГШ, 22° 03′ 02" ИГД

Јелашница је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1695 становника (према попису из 1991. било је 1724 становника).

Географија[uredi | uredi kod]

У близини се налази специјални резерват природе Јелашничка клисура.

Историја[uredi | uredi kod]

ОШ Ђура Јакшић у Јелашници

На месту Бара, недалеко од Јелашнице, код ушћа Јелашничке реке (Студене) у Нишаву, откривен је и делимично археолошки истражен вишеслојни локалитет који обухвата праисторијско насеље из старијег и млађег гвозденог доба, као и римску вилу рустику, из античког доба[1].

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 62 куће, 3 удовичка домаћинства, 15 самачка домаћинства. Те године је било Влашко село.[2]

У Јелашници је радио рудник мрког угља са мањим прекидима током ратова од 1908. године до 1968. године. За транспорт угља коришћена је локомотива и воз уског колесека. Локомотива је популарно названа “Баба Милка” и после затварања налазила се у парку Чаир за играње деце да би се после реновирања нашла на тргу Трг Краља Александра Ујединитеља у Нишу.[3]

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Јелашница живи 1389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,7 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 594 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Интересантно је да је после затварања рудника "Јелашница" дошло до наглог смањења броја становника али да се средином седамдесетих број становника "усталио". Од тада је смањење броја становника много мање него у многим другим селима Србије. Узроке треба тражити у томе да се ранијих година један број становника бавио виноградарством (винарством) а да сада велики број становника ради у Нишу и Нишкој бањи и путује до посла и натраг. Овоме погодује близина Нишке Бање (неколико километара) и Ниша (мање од дест километара до предграђа. Задњих година Јелашница је са својом непосредном околином постала својеврсно "викенд насеље".

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1817 [4]
1953. 2078
1961. 2347
1971. 1853
1981. 1771
1991. 1724 1705
2002. 1709 1695
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.627 95,98%
Роми
  
40 2,35%
Бугари
  
2 0,11%
Хрвати
  
1 0,05%
Словенци
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Албанци
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
10 0,58%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. „Откривено праисторијско налазиште код Ниша - и већ мора да буде напуштено”. Блиц. 18. 12. 2011.. Pristupljeno 18. 12. 2011. 
  2. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Arhivirano 2012-03-15 na Wayback Machine-u, Приступљено 4. 5. 2013.
  3. Стаменковић Ђорђе, Кључ Старе Србије, Ниш Просвета 1979, ISBN 86-7455-343-5, Приступљено 31. 01. 2014.
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]