Javni poslovi

Izvor: Wikipedia

Javne usluge je izraz koji se najčešće koristi da bi označio usluge koje obezbeđuje vlada svojim građanima bilo direktno kroz javni sektor bilo kroz finansiranje privatnog pružanja usluga. Ovaj izraz je u bliskoj vezi sa pojmom društvenog konsenzusa (koji se najčešće ispoljava putem demokratskih izbora) koji jasno ističe stanovište da bi određene usluge trebalo da budu dostupne svim građanima bez obzira na njihove prihode. Čak i u slučajevima u kojima javne usluge nisu obezbeđene niti ih država finansira one su regulisane pravnim propisima koji prevazilaze propise koji se inače primenjuju na ekonomski sektor.

Sektori[uredi - уреди]

Javne usluge se smatraju onim uslugama koje su od suštinske važnosti za funkcionisanje modernog društva tako da razlozi morala nalažu njihovu univerzalnu dostupnosti svim građanima zbog čega se one mogu podvesti pod kategoriju ljudskih prava (kao što je pravo na vodu). Kao primer javnih usluga koje nisu od suštinske važnosti možemo navesti frizerske usluge.

U modernim, razvijenim zemljama pojam javnih usluga obično obuhvata

  • obrazovanje
  • distribuciju električne energije i gasa
  • zaštitu od požara
  • zdravstvo
  • policiju
  • čistoću
  • proizvodnju i distribuciju vode

Karakteristike[uredi - уреди]

Javne usluge mogu ponekad imati karakteristike javnog dobra (s obzirom na njihovu nekonkurentnost i neisključivost), ali su uglavnom uslužna dobra koja predstavljaju usluge koje se po preovlađujućim društvenim normama smatraju nedovoljno zastupljenim na tržištu. U najvećem broju slučajeva javne usluge su usluge, tj. one ne podrazumevaju proizvodnju dobara kao što su šrafovi i matice. Mogu ih pružati lokalni ili nacionalni monopoli i to naročito u oblastima u kojima postoje prirodni monopoli.

Njihovi rezultati teško se mogu pripisati određenom individualnom naporu i teško ih je oceniti po kvalitetu. One obično podrazumevaju visok nivo obučenosti i obrazovanja zaposlenih. Najčešće privlače pojedince koje imaju osećaj društvene odgovornosti i koje žele da svojim radom doprinesu dobrobiti društva pa su u tom nastojanju spremne da rade duže radno vreme, a da budu manje plaćene. (Džon Kenet Galbrajt je uočio ulogu ovakve javne vrline u ekonomskom rastu.)


Istorijat[uredi - уреди]

Trend obezbeđivanja široke lepeze javnih usluga u razvijenim zemljama započeo je u devetnestom veku i to najčešće kroz razvoj opštinskih sektora za pružanje usluga obezbeđivanja vode i gasa. Kasnije, vlada je počela da obezbeđuje i usluge iz oblasti zdravstva i distribucije električne energije. U mnogim razvijenim zemljama ovakve usluge još uvek obezbeđuju lokalne ili nacionalne vlade dok najveći izuzetak predstavljaju SAD i V.Britanija u kojima je prednost u pružanju javnih usluga data privatnom sektoru. Bez obzira na to oblast pružanja javnih usluga od strane privatnog sektora detaljno je regulisana pozitivnim zakonskim propisima ovih zemalja (npr. u SAD kontrolu vrši posebna Komisija za javne usluge).

U zemljama u razvoju javne usluge su manje zastupljene nego što je to slučaj u razvijenim zemljama. Npr. u nekim zemljama distribucija vode predstavlja privilegiju bogatog srednjeg staleža. Iz političkih razloga često se sprečava širenje obima javnih usluga što za posledicu ima sporiji razvoj siromašnih zajednica.

Srodne teme[uredi - уреди]